Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 13, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 3 komentara

BIĆE PEHARA – Srbija besprekorno završila grupu

BIĆE PEHARA – Srbija besprekorno završila grupu

Peti septembar je dan koji se u mom društvu čekao više od pola godine. Nalazimo se kod drugara u stanu, isti onaj stan o kojem Nikola pričao u ranijem tekstu, satavljamo tikete, njegova keva kači zastavu iznad televizora, sve je spremno za početak već u 11 AM. Puna dnevna soba zavisnika od košarke (naglasio bih da najstariji član ponosno gazi šezdeset drugu) , grickalice, poneko pivo . . . Eurobasket 2015. u Letoniji, Hrvatskoj, Nemačkoj i Francuskoj je počelo!

Prvenstvo je krenulo na najlepši mogući način. Srbija se dominantno prošetala kroz grupu, redom su pali Španija, Nemačka, Island, Turska i Italija. Bjelica,Teodosić i Bogdanović su već na otvaranju pokazali da će preuzimati odgovornost kada bude bilo gusto, Nedović je bljesnuo protiv Španaca, onda odigrao odličan meč protiv Nemačke gde je u poslednjem minutu postigao jako bitan koš, Kalinić se probudio protiv Islanda i nije se vraćao u krevet do utakmice sa Italijanima (šutirao je na dve utakmice 6/6 za tri poena), Marković odrađivao svoju rolu kako treba, Kuzmić potvrdio reputaciju dobrog defanzivnog centra. Nakon izlaska sa 5-0 iz ovakve grupe malo ko će naći neku zamerku, ali mi smo polusvet, mi volimo da kritujemo tako da ćete u ovom tekstu čitati o dobrim i lošim stvarima koje smo mi (odnosno ja) uspeli da uočimo.

DOBRO

Pre početka šampionata smo znali da će nam igra zavisiti od Teodosića. Svi veliki timovi imaju velike plejmejkere, ni tim Srbije se puno ne razlikuje u tome. Kada je Teo raspoložen naša igra izgleda tečno, niski i visoki bolje sarađuju, postižemo puno lakih poena iz pozicionog napada, kontri . . . Lično se nisam zabrinuo kada sam video da je Miloš nervozan na meču protiv Španije, jer to znači da mu je stalo, a kada je Teodosić maksimalno fokusiran na košarku tim za koji igra može samo da profitira.

Glavna zamerka na Bjeličin račun je bio pristup meču, do ove sezene je delovao previše sterilno, mnogo talenta, ali jako malo želje da dominira. Ljubitelji stranih izraza bi rekli da mu je falio kiler instikt. Sada to nije slučaj, Bjelica češće završava akcije, traži izolaciju da igra jedan na jedan (nekoliko puta je to lepo radio protiv Novickog), pun je samopouzdanja i deluje kao pravi lider ove ekipe. Nemanja je na četri od pet mečeva u grupi imao NBA čuvare (Mirotić, Novicki, Iljasova i Galinari). Sve je završio kao pobednik. Najgore je prošao Mirotić – pocepao ga je kao Mirotić zastavu (24 poena 10 skokova). Koliko je Nemanja bio dominantan najbolje govore statistike njegovih prtivnika, svi osim Novickog su postizali manje poena od proseka. Mirotić 10 poena – prosek 13.2, Iljasova 11 poena – prosek 15.4, Galinari 14 poena – prosečno 21.

Kada su individualni učinci u pitanju izdvojio bih još dvojicu igrača koji donose veliki doprinos odbrani – Marković i Kuzmić. Marković igra sjajnu agresivnu odbranu na bekovima, to ne može toliko da se vidi u statistici, ali protivnički bekovi koje Marković čuva gube dah sredinom poslednje četvrtine. Osim dobre odbrane Marković nam donosi i sigurno prevođenje lopte u napadu, ovo može da se vidi u statistici, pa za 23.2 minuta u proseku ima samo 3 izgubljene lopte. Ova činjenica najviše prija Teodosiću koji se ne troši na prevođenju, pa ima više snage da organizuje napad sa protivničke polovine. Kuzmić nam bukvalno drži odbranu pod košem (Raduljica se pobrinuo da nema konkurenciju, ali o tome ću posle) sve vreme komunicira sa saigračima – poziva preuzimanja i iskakanja, bodri ih, dobro igra indnividualnu odbranu, kontroliše skok.

nemanja bjelica

Timski delujemo jako dobro, svi igrači učestvuju u napadu, igramo nikad bolju odbranu, naročito u postavi sa Kuzmićem. Pored postave sa Kuzmićem, sviđa mi se i kako izgleda naša verzija smol bola sa Ercegom na centru, Kalinićem na četvrorci i trojicom bekova spolja. Ova postava nam donosi širinu u napadu, dok u odbrani preuzimamo i to bi moglo još bolje da izgleda u nastavku šampionata. Moja želja je da češće igramo u ovoj postavi.

LOŠE

Najlošiji utisak na mene je ostavio Miroslav Raduljica. Prva tri meča ga bukvalno nigde nije bilo. U napadu je teško uspevao da izbori dobru poziciju u reketu, pravio je korake, gubio lopte, tvrdo i neprecizno bacao poluhoroge, delovao je preslabo ko god da ga je čuvao, čak ni mučene Islanđane nije uspeo da zida kako treba. Još gori je bio u odbrani. Njegovo prisustvo u reketu se uopšte nije osećalo, odbrana sa strane pomoći mu nikada nije bila jača strana, ali sada praktično nema nikakvu ulogu odbrani. Jedini način da sačuva protivnika je faul. Hvala Bogu, pa se malo trgao od utakmice sa Turskom pa je počeo da učestvuje u napadu. Milosavljević i Bogdanović takođe nisu dovoljno doprineli, ali tu vidim našu najveću rezervu. Nadam se da će u nastavku proigrati i povećati nam spoljnu rotaciju. Za kraj bih dodao još da se Kaliniću mora skrenuti pažnja da ne dodaje rizične pasove, jer definitivno to ne ume da radi. Bukvalno svaki put kada pokuša da doda lucidan pas otvara kontru protivniku i oni postižu lake poene.

radulja640466477020150909185710

Ono što mi najviše uliva veru u uspeh je atmosfera koja se najbolje vidi na tajm autima (naravno ako pratite na RTS HDu gde nema reklama). Saša Đorđević je ovaj ispit ponovo položio sa desetkom i mislim da je to jedna od najvažnijih stvari na takmičenjima turnirskog tima. Vidi se da mu igrači veruju, za razliku od većine evropsih trenera dozvoljava igračima da učetvuju u tajm autu. Na taj način pojačava koheziju u ekipi. Vidi se i da pojedini igrači imaju više slobode Bjelica, Teodosić, Raduljica (?!?!), Kalinić i Bogdanović pre svih. Ove dve stvari nam donose neka iskakanja iz akcija i omogućavaju da igra izađe iz šablona što otežava protivnicima skauting, a nama olakšava da se prilagodimo protivniku u toku meča. Vidi se da je igračima stalo da se uradi nešto veliko, da uživaju na terenu i stvarno miriše na godine kada smo lako dolazili do polufinala. Da ne davim više kreće nokaut faza, slede nam Finci, pa najverovatniji okršaj sa komšijama, zato pivo u ruku, smoki na sto i da slavimo zlato što se zlati za desetak dana!!!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+1Share on LinkedIn0
Dusan Aleksic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

3 Komentari

  1. Komšije su zapele u Pardubicama.

    Pozdrav od razočaranog Rvata

  2. Ja navijam za Srbiju. Danas nas Česi naprašili, ali koliko smo već izvan konkurencije za medalje počinjem se osjećati kao Srbin. Košarkaški naravno. Jebiga dobro igrate, šta bi dao da mi imamo Nemanju i Tea. Mozda mi dobijemo Šarića kao Nemanju, ali neki hr Teo nije ni na vidiku. Pozdrav ljubiteljima loptanja ispod obruča od Slavka Cvitkovića i mene iz Zagreba 🙂

    • Potpuno se slažem sa tobom. Sutra ćemo Nikola Novaković i ja napraviti jedan podkast. Pričaćemo i o tom meču sa Češkom. Imate skroz dobru ekipu, ali vam fali PG lider, koji će praviti igru i pogađati kada zagusti. Ni mi na vidiku nemamo novog Tea i to će se lepo videti kada neko bude morao da nasledi Teodosića. U prošlosti smo imali solidnu zamenu za Đorđevića – Jarić, sada to eventualno može biti Peno iz Barselone, ali nije me još ubedio. Videćemo. Mislim da je vama najveća, možda i jedina greška, odabir stranaca. Otpuštanje Perasovića bi bilo samoubistvo, po meni, jer boljeg domaćeg nemate. Eventualno da pokušate sa nekim srancem tipa Trinkijeri, mislim da mu je keva Hrvatica, ali sigurno priča hrvatski.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *