Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јул 7, 2016 u kategoriji Bili smo, Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Bili smo – Dan drugi, dan da se malo zabrinemo

Bili smo – Dan drugi, dan da se malo zabrinemo

Po dolasku, ispred Arene može se videti da se svečanost predvođena Lukom Tešanovićem nastavlja nesmanjenom žestinom. Ipak, nisam dovoljno privučen ovom manifestacijom da bih joj opet prišao. Bajdvej, dobio sam informaciju da je novi posao Luke Tešanovića zapravo to – vođenje basket turnira. Čuo sam iz proverenih izvora da je jednom prilikom umalo zaradio batine jer se jednom nervoznom basketašu nije svideo njegov smisao za humor. Krvav lebac, sve u svemu.

Tekma počinje – navijači Srbije su se skupili u broju od oko 10 soma, a navijači Angole imaju sve što im je potrebno: žute majice, kikice i dobro raspoloženje. Nažalost, raspoloženje sa njima ne deli i Teodosić. Baš mu se ne igra, u trenutku kada uđe sa klupe jednostavno čeka da prođe to vreme koje treba da provede na parketu. Što je najgore, u tim minutima mi pravimo razliku jer čovek, kao što je poznato, može da izvuče pas iz dupeta u svakom trenutku. Izgleda da će Teo dosta minuta u budućim utakmicama provesti na dvojci, po starom običaju koji je još uveo Duda – Marković i Jović su dobri bekovski partneri Teu jer imaju dovoljno dobru veštinu driblanja da mogu da prevedu loptu i tako ga rasterete, a dovoljno su krupni i kompetentni u odbrani da mogu da čuvaju boljeg protivničkog beka i tako malo sakriju Teodosića. Teodosić, u trenucima kada se trudi, može da zaigra nekakvu odbranu (i dalje lošiju od nivoa koji je na velikom takmičenju potreban, ali podnošljivu), dok na ovim polupripremnim utakmicama apsolutno gleda da što pre završi formalnost puštanja protivnika da probije do obruča. Nije u formi u kojoj treba da bude, ali dovoljno je talentovan da pravi razliku.

Jokić nam je ubedljivo najbolji igrač na ovom turniru, a deluje da će biti i na Olimpijskom ako se, daj bože, plasiramo. Teodosićeva forma nije bajna, a videćemo kakav će Bjelica biti posle povrede. Jasno je da mu je konkurencija u prve dve utakmice nedorasla, ali je i dalje veoma prijatno gledati ga kako ne spušta loptu kada je dobije u reket pre završavanja i kako ima dovoljno dobre šake da hvata i pasove koji nisu idealni. Čita igru kako treba, na visokom postu nikada ne propusti priliku da proigra na bekdor ukoliko neko katuje – perfektno. Čak je i u odbrani napredovao, zna da isprati podignutih ruku bez fauliranja, samo bi mogao da bude bolji skakač.

jokic

Bogdan dobro igra, naštimovao je ruku i jako nam je značajan kao naš najbolji šuter. Izgleda da će on imati najviše koristi od ovog uparivanja Jokića i Teodosića koje rezultira dobrim protokom lopte, a to će Bogdanu doneti mnoge otvorene pozicije. Protiv Angole je imao silne otvorene šuteve čisto zato što su ga Angolci par puta zaboravili, tako da ovaj susret nije naročito merodavan, ali u svakom slučaju možemo zaključiti da je u finoj šuterskoj formi.

Kalinić i Simonović su nam korisni, naročito zbog činjenice da obojica mogu da igraju četvorku, a na perimetru su i dalje kompetentni odbrambeni igrači na lopti. Kalinić bi mogao da bude malo aktivniji i uključeniji u kreaciju napada, ali za sada je isključivo spot-ap opcija.

Marković je baš dobar, čak je i ubacivao trojke na ovoj tekmi. Na to ne treba ozbiljno računati, ali sve osim toga odrađuje baš kako treba – svaka trojka koju ubaci je bonus.

Jović nije imao neku zapaženu ulogu, ali dobra je stvar što imamo igrača takvog profila – dovoljno je krupan da čuva dvojke, ume da vrti pikenrol, a i šut mu je uznapredovao. Par puta je posle dobre odbrambene sekvence munjevito trčao u tranziciji i iznudio bacanja ili dao dobru asistenciju.

Nedović je već navikao na svoju rolu komboa sa klupe i relativno je uspešno obavlja. U ovoj tekmi je provalio da svaki put može da ode do obruča protiv angolskih bekova, pa je to veoma često i radio. Od njega ne treba očekivati konstantno šutersko raspoloženje, biće utakmica na kojima se jednostavno neće pojaviti, ali svi se nadaju toj jednoj tekmi na turniru u kojoj će Nedović dati neočekivan, ali značajan doprinos pobedi nad teškim protivnikom kao što je to npr. bio slučaj protiv Nemačke i Španije na prošlom Evropskom prvenstvu.

Dangubić je dobio minute na kraju, kada je već tekma bila gotova, ali nije uradio ništa čime bi se istakao. Njegova uloga mi nije najjasnija – radi sve što rade Kalinić i Simonović, samo na znatno lošiji način. Ima sjajno telo za trojku i na mahove igra stvarno zajebanu odbranu, ali problem je što ne može da dribla, a, ispostavlja se sve više, ni da šutira. Pitanje je ko će ispasti iz dvanaestorice kada se Bjelica vrati posle povrede – očekivani pik je svakako Birčević, mada me uopšte ne bi čudilo ni da to bude Dangubić. Iskreno, čudi me i da je uvrstio njega, a ne Zagorca, u ovih dvanaest koji će igrati kvalifikacije. Dangubićevi kvaliteti su porkiveni kvalitetima boljih igrača, a Zagorac je bolji šuter i kreator u napadu, sa daleko većim plafonom – cenim da bi mu igra na ovom turniru dosta pomogla u razvoju.

Crayzee Birča ili samo popularni ‘The Birch’ igra svoje i ne meša se puno u ono što ne zna. Možda deluje malo nezgrapno, ali on dobar deo tih svojih smešnoizgledajućih trojki i ubaci. Kao skakač je solidan, manjak kilograma mu otežava posao, svakako, ali mu se ne može zameriti da nije aktivan. Niko neće zameriti Đorđeviću ukoliko njega skrati povratkom Bjelice i Mačvana, ali da se trudi, trudi se.

E sada, da dođemo do onoga što je zaista veoma loše i što daje ozbiljan razlog za nemir. Raduljica je katastrofalan. I Štimac je isto, ali ajde, to se da preživeti, nije da smo očekivali da bude Juing. Raduljica je potpuno indisponiran, u tolikoj meri da više ne može ni relativno efikasno da obavlja makar one stvari koje je nekada mogao – da se zaleti ka košu i završi posle pikenrola sa Teodosićem i da leđima reši sitnije i slabije centre od sebe. Nikada nije bio neki odbrambeni igrač u reketu, još manje zaštitnik obruča, ali ova nemoć koju je iskazivao protiv angolskih centara (koji su kao neke kineske verzije Nerlensa Noelova) je stvarno mizerna. Protiv Portorika je ostao na parketu 6 minuta i zaradio 5 ličnih jer nije mogao ništa onom kiklopu Ramosu. Za tih 6 minuta je uhvatio 0 skokova, a sada ga je Đorđević držao na parketu 21 minut (uhvatio je 2 skoka), iako je bilo jasno da ne zaslužuje da igra toliko, sa ciljem da ga malo razigra i da on povrati samopouzdanje. I razumem taj potez, ali nije postigao nikakav efekat. Kineske verzije Nerlensa Noelova su hvatale skokove u našem reketu kao deca leptire. Štimac je jednostavno loš kao uvek što je loš.

miroslav raduljica

Ja ne znam šta ćemo mi sa Veselim. Na prošlom prvenstvu ga je čuvao Bjelica, sada ne vidim igrača kojeg bismo potencijalno mogli da bacimo na njega. Uzeće nam 18 skokova, treba to odigrati na kladži ako ima igra. Jokić može da mu parira talentom, ali džaba to kada ovaj ima federe u nogama. Za Satoranskog i Šilba bi trebalo da imamo rešenja, ali mi nije jasno šta ćemo raditi u sredini. Kvalitet jeste na našoj strani, igramo na domaćem terenu i sve to, ali na nama je toliki pritisak da je sasvim moguće da se malo zavežemo. Ako ovu šansu za Olimpijadu propustimo, naša košarka će pući na 10 godina, što kaže Demdža. Ne smemo ostaviti milimetar prostora iznenađenju, a milimetara svakako da ima sa ovom rupom u reketu. Možda ne bi bilo loše da probamo da hekujemo Veselog i uteramo ga u maler sa penalima, mada mi to deluje previše drastično za Đorđevića. Jesmo favoriti, ali ni Česi, ni Letonci nisu ni Angola ni Portoriko.

Sa Letoncima ćemo lakše, oni nemaju unutra nikoga ko bi mogao da nam pravi probleme, a njihovi bekovi se daju čuvati, mi ljudstvo za takvog protivnika imamo. To što nam je neočekivano Češka došla pre Letonaca nema nikakve veze, od početka smo znali da moramo da pobedimo i jedne i druge ako hoćemo u Rio. Ispalo je da su nam prvo na tapetu Česi. Samo koncentrisano, samo agresivno da uteramo Veselog u frku sa penalima, a naš napad će prodisati u nekom trenutku.

Kada sam se izjadao o nama, dajte da kažem neku reč o Angolcima. Divljina su, ipak, nema tu nekog kvaliteta, niti neke discipline u odbrani, i to me uvek iznenadi! Kako oni uvek tako dominiraju Afrobasketima bez ijednog poštenog igrača koji bi zaigrao u Evropi ili Americi, ili bilo gde van Angole? Doduše, sada imaju desetoricu u angolskoj ligi, a dvojicu klinaca u nekom prep-skulu na Floridi, pitaj boga… U poslednjih 5 godina se stanje u afričkoj košarci (čitaj: angolska dominacija) malo promenilo sa napretkom Nigerije i Senegala, ali Nigerija i Senegal imaju igrače u NBA, igrače u Evropi, imaju nekoga za koga si čuo. Angolci su brate uvek spremni da te ispeglaju sa svojim lokalnim snagama i udri – od prethodnih 14 Afrobasketa samo 3 nisu osvojili?!?!?

U nekom trenutku smo Demdža i ja našli novu zanimaciju – pokušavamo da nađemo igrača u NBA čija je datiAngolac extremely poor man’s verzija. I našli smo kandidate: bio je neki maleni plej Gerson Dominges koji je sirotinjski Ti-Džej Ford, onda već pomenuti Bruno – sirotinjiski Nerlens Noel, bio je neki buckasti što šiba trojke, pa smo njega skapirali kao sirotinjskog Erika Gordona, ali igrač koji nam je najviše zapao za oko je, sada već možemo reći, legendarni Redži Mur, jedini belac u Angoli, koji izgleda kao zipovana verzija Pere Antića. Podestio nas je na jednog od heroja ovog bloga ne samo imidžom, već i prefinjenim osećajem iza linije 6,75.

Nemoćan si protiv velikog Redžija Mura, Kalina, to ti mora biti jasno.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *