Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јул 9, 2016 u kategoriji Bili smo, Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Bili smo – dan treći, dan kada su plejevi presudili

Bili smo – dan treći, dan kada su plejevi presudili

Dan treći je otpočeo duelom Portorikanaca i Letonaca i mojom i Demdžinom raspravom zašto mi kažemo Letonija za tu zemlju kada je svi zovu Latvija – čak i Letonci sami pevaju nešto-nešto bla-bla LATVIJA!!! Rasprava nije bila naročito plodonosna, nismo stigli do zadovoljavajućeg odgovora. Letonaca je oko soma i uobičajeno su aktivni i puni podrške za Bertansa, Timu i ostale. Izvalili smo dvojicu Portorikanaca – jedan je klasični debeli ćelavi portorikanski mafija bos i on sedi u prvom redu (jasna stvar) i ima zastavu, a drugi je neki obični Portorikanac koji ne izgleda kao bos, ali takođe ima zastavu – Portorikancima plus za opremljenost.

Jednu stvar sam nekako uspeo da zaboravim tokom pisanja o prvim danima turnira, a ta stvar je zapravo jedan od najbizarnijih subplotova čitave manifestacije – postoji jedna grupa čirlidersica koje igraju na svakom tajm-autu (i stvarno igraju za sve pare, svaka čast devojkama). Kada te devojke istrče da džuskaju na tajm-autu, voditelj programa u Areni Dejan Cukić, srpski pevač, na Polusvetu poznat i pod imenom The Big Tsook, pokušava da ih šarmira izuzetno buđavim foricama, i to ide do te mere na svakom bogovetnom tajm-autu, da je svaki  posetilac Arene već više puta doživeo popularni cringe usled neprijatnosti.

The Big Tsook takođe veoma često pokušava da animira publiku da navija glasnije i to čini tako što kaže u mikrofon: Buka! ili počinje sa Oooo-ooo kako bi inspirisao navijače da nastave sa pevanjem Marša na Drinu. Kao što možete pretpostaviti, nije preterano delotvorno.

cukic

bajaga_1455099404_670x0

Što se same utakmice tiče, ne odiše kvalitetom, da se tako eufemistički izrazimo. Portoriko kreće sa Ramosom ljudinom, ali njihov trener ubrzo provaljuje da je potpuno beskoristan protiv petorki Letonije u kojima svako stalno šutira trojke, te ga ubrzo izbacuje i ne vraća ga do kraja tekme na golemo razočaranje malobrojne publike u Areni. Plan Portorikanaca je jasan – niskim petorkama disati uz vrat Letoncima u cilju ulaska u gustu završnicu, a onda se osloniti na individualne kvalitete Baree i Aroja i nadati se čudu. Iako zvuči malo far-fečd, to je zapravo i veoma dobar plan u datim okolnostima. On podrazumeva loše šutersko veče Letonaca, a molitve su im se uslišile jer su ovog popodneva Letonci, koji isključivo žive od trojke, ostali bez svog jedinog resursa pod pritiskom ili usled preveli. Stara izreka „ko se trojke lati, od trojke i gine“ još jednom se dokazala istinitom, osim ukoliko se te trojke late Kari i Tompson, za njih to ne važi. Mada možda i važi, pitajte Lebrona i Kajrija.

Dakle, Letonci se ponašaju kao da šut za 2 poena nije dozvoljen nijednom igraču koji nije TIMMA!!! i guraju na taj način čitavo prvo poluvreme. Za to vreme Portorikanci imaju dve alternative – ili Barea/Arojo igra 1 na 5 (obično protraće takve napade, gle čuda) ili Barea/Arojo igra pikenrol sa nekim (obično se završe sjajnim pasom nekoga od njih dvojice i lakim poenima u reketu). Ponekad i onaj Holand igra 1 na 1, i uopšte nije loš, odličan je atleta koji može sasvim fino da dribla. E i da, ponekad poentiraju posle skokova u napadu, u tom elementu igre je naduvani Balkmen bio sasvim dobar.

Kod Letonaca su glavni igrači Bertans i TIMMA!!! ali su daleko od toga da sami mogu da naprave razliku. U trećoj četvrtini u igru ulazi centar Paščešniks koji je od strane autora Polusveta momentalno kršten u Baš-Čelik, potom u Baš-Četnik iako nijedan četnički atribut nije posedovao. Baš-Četnik kreće da trpa po reketu (aj fala bogu da se neko setio da šutne za 2 i kazni nisku petorku kojom su do tog trenutka Portorikanci igrali 33 od 36 minuta!). No, poavljam se još jednom, nedovoljno da se Letonci odlepe.

arojo

Kraj se nekako prišunjao i u njemu je Arojo pokazao da je zaista faca, trpao je veoma prosto – pul-apovima iz driblinga. Sa druge strane jajca su se vezala Letoncima i u jednom trenutku su imali priliku da dobiju tekmu koju se već bili izgubili, ali Arojo je opet spasio dan za Portorikance i ukrao loptu, te u kontri lucidno ostavio pas Holandu za zversko zakucavanje. Letonci jesu bolja, kompletnija i organizovanija ekipa, ali, ispostavilo se na kraju, nemaju igrača kao što je matori Arojo, a to, dragi moji Letonci, nije dovoljno ni za šta, a kamoli za Olimpijski turnir.

Kako sada ubiti skoro sat i po vremena do početka meča Srbije? Pa dobro, valja izaći napolje do obližnjeg kafića i popiti pivo npr. Ili se malo prošetati po Novom Beogradu… WRONG! Ako si ušao tebrice, nema izlaska inače ti karta postaje nevažeća. I onda se ti tako šetaš kao sumanut halom, izađeš na neku terasicu, tamo se sa razglasa čuje Luka Tešanović koji na svu muku još i zajebava Letonce govoreći im „What happened?“ i smeje se. Čudo božije je kako ga neko nije tu isprepucao, ali eto, Luka i dalje nastavlja da hasluje i uparuje decu da igraju basket 3 na 3 jedni protiv drugih.

Ništa, kada još malo vremena prođe u besciljnom lutanju, ti se vratiš da gledaš zagrevanje, makar. I gledaš kako se hala puni. Ima Čeha, manje nego Letonaca, ali ih ima. Uglavnom nose dresove Veselog i Satoranskog, jedan čak nosi i dres Veselog iz Partizana (to mu je kao forica, kao navija za svoje, a malo se učepi i Srbima), ima tu i dresova Šilba, Pumprle i ostalih, ali njihove NBA ili ex-NBA zvezde ipak dominiraju. Ispod nas je i Čeh sa bubnjem, pomisili smo: valjda neće da ga roka celu tekmu majke mu ga, odgovor je usledio brzo: jok i neće! Tu je i ćale Jana Veselog koji zapravo baš liči na svog sina (tj. sin na njega, technicalities). Srpski navijači su otprilike u istom broju kao i na prvoj tekmi u ponedeljak, i atmosfera je malo življa, biće da su se ljudi usrali da će Česi biti glasniji od nas u Beogradu. Na parketu u dresu Češke je Petr Benda, na komentatorskoj poziciji je Petar Denda – šou može da počne.

Krećemo sa, na ovom turniru već standardnom, Marković-Bogdanović-Kalinić-Birčević-Jokić petorkom. Solidno igramo, Bogdan je razigran i pogađa, Marković i Kalinić su se rastrčali, Jokić je vrhovni vladar svemira, a Birčević seje strah. Pravimo razliku od desetak poena na leđima Bogdanove šuterske partije, a onda nam se dešava set-bek – Jokićeva druga lična. To znači ulazak Raduljice koji je i dalje loš i nikako ne može da čuva Veselog, a utisak je (nas domaćinski subjektivnih navijača, naravno) da Veselom previše često sviraju faulove. Ubrzo Birčević preuzima Veselog, što je bolje, ali daleko od pravog rešenja, je li, ali rezultat stoji. Mi uspevamo da ubacimo nešto, a Česi održavaju zaostatak na 7-12 poena razlike zahvaljujući onim rendom igračima iz Nimbruka koji igraju za njihov tim, tj. svima koji nisu Veseli i Satoranski. Veseli se bori, ali je stvarno u kurcu zbog bacanja, zaista mu je to sve veći problem. Satoranski igra dobru ol-raund partiju, ali je daleko od toga da dominira tekmom. Teodosić je opet onako, ništa naročito. Sada vidite kako sam iskusno uspeo da izbegnem da kažem da je loš jer znam šta se desilo u trećoj četvrtini.

raduljica veseli

A u trećoj Teodosić izlazi namunjen stavlja četiri trojke u tom periodu i potpomognut besprekornim Jokićem lagano diže razliku na 17 ili tako nešto i de facto rešava meč. Lako smo dobili i vidljiva je razlika u kvalitetu između nas i Čeha. Ali ne treba smetnuti s uma da smo mi odigrali sjajnu šutersku partiju sa 54% šuta iz igre, 11 ubačenih od 24 trojke, 15/16 bacanja – pokidali smo. Vrlo je verovatno da bismo sa ovom igrom razbili i mnogo bolje timove od Čeha, ali naši problemi, počinjem da dosađujem, nisu još rešeni.

Pre svega skok – naš ubedljivo najbolji skakač je Jokić, uprkos nedostatku mišića. Drugi veliki problem je to što mi nemamo zaštitu obruča. Ne znam šta Đorđević planira sa Bobijem, ali sa ovom centarskom linijom smo ga na turniru poprilično najebali. Užasno nam je potreban i Bjelica, i nadam se da će biti u iole dobroj formi kad se vrati jer je on taj naš glue-guy koji nam treba i za odbranu i za skok i za šut i za protok lopte i za individualnu kreaciju. Portoriko ćemo usrati, tu već nema nikakvih problema i ova faza je uspešno završena, možemo reći već sada.

A sada nas čeka ril dil – što se ne bismo potukli za medalju? Nije neostvarivo, potrebni su nam nosioci na vrhuncu forme (Teo, Jokić, Bogdan i Bjelica), a za šljakere zaista ne brinem, stvarno su sjajni – Marković, Kalinić, Jović, pa i Simonović za kojeg mi nije jasno zašto nije igrao više. Pa i Birča radi svoj posao tako da mu ništa ne možeš zameriti. Nedović je peti bek ovde, ali biće prilike i za njega. Raduljica će sigurno ići, ipak je jedan od ljudi koji su izneli prethodna dva leta, ali bojim se da njegova trenutna forma zahteva bitno manju ulogu u napadu.

Đorđević je vodio kako treba, lično bih voleo da sam gledao malo više Teodosića u klasičnom pikenrolu i Jokića na visokom postu, ali ko me jebe. Jedino što mi nikako nije bilo jasno su bile one petorke sa Raduljicom i Birčevićem koje su bile na terenu u trenutku kada su  dvojica najviših kod Čeha bili Veseli i onaj Auda. I sada Birčević čuva Veselog, a Raduljica kao čuva onog Audu koji nije nešto prebrz, ali brate šutira trojke na koje Raduljica nikako ne može da izađe. I tako nam je batica stavio dve trojke ni kriv ni dužan.

Elem, lep dan koji nam je praktično doneo Olimpijske igre. Imali smo strahovitu sreću sa žrebom, da se razumemo, i ne treba se zavaravati da smo mi sad neki favoriti protiv bilo koga na turniru osim Nigerije, Kine, Venecuele i Brazila. Ali, daleko smo od kante, sa zdravim udarnim igračima možemo da konkurišemo za polufinale. Da se dan upotpuni doprineo je i Arojo, zbog čega mi je stvarno mnogo drago bilo. Za skoro dve godine ste verovatno provalili da Polusvet voli veterane koji i dalje odbijaju da prestanu da trpaju za svoje nacionalne timove. A takav je dan je bez ikakve sumnje Karlos Arojo.


Baš ste zlatni što čitate – evo i izveštaja sa prve dve tekme Srbije na ovom turniru!

Prvi.

Drugi.

Polusvetski pozdrav!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *