Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јул 5, 2016 u kategoriji Bili smo, Košarka, Polusvet, Sport | 2 komentara

Bili smo – Kvalifikacije za Olimpijadu u Areni

Bili smo – Kvalifikacije za Olimpijadu u Areni

Došao je i taj dan – kvalifikacije za Olimpijadu u Areni su počele! Nemojte da mi je neko počeo sa pričom: Olimpijada nije isto što i Olimpijske igre, Olimpijada je samo period od četiri godine koji prođe između ta dva takmičenja… Znam, ne brinite, jednostavno je predugačko govoriti Olimpijske igre ili Olimpijski turnir, a i svako kršten zna na šta se misli kada se kaže Olimpijada, tako da bih želeo da takva kenjanja predupredim.

Dalje, neću se pravdati zbog toga što nisam pisao dugo jer opravdanja jednostavno nema. Stoka sam lenja, i to je to. U međuvremenu je Lebroniška uprkos svim prognozama (između ostalog i mojim) osvojio kofu, a ja nisam napisao ništa o tome jer sam bio na moru – loš tajming, sve u svemu. Ali da pređemo mi na naš turnir koji nam je ovde najzanimljiviji.

Demdža i ja smo otišli da kupimo karte za ovaj turnir onoga dana kada su karte puštene u prodaju, a taj dan je bio 7. maj, dobro se sećam, jedan dan pošto sam bio na slavi kod ujaka, a to je Đurđevdan, a on je šestog maja. Znači pre dva meseca. I još mi kao krenemo malo ranije da izbegnemo gužvaju, a kad smo došli na blagajnu Arene, u redu 0 ljudi! Mi kažemo dobro, nema veze, šta da se radi, i kupimo paket za one gore tribine što se ništa ne vidi, ali smo makar uzeli mesta do štangle, tako da nam sedišta i nisu toliko loša.

Dva meseca kasnije, počinje turnir. Ja odem do one Partizanove radnje  u Pioniru da kupim izaberem dres koji želim da mi se kupi za rođendan jer sam seljak i biram svoje poklone za rođendan kao dete za Novu godinu što šalje pismo bradatom house-invader-u. Partizan je ove sezone izbacio replike dresova iz prošlih nekoliko godina kada smo osvajali titule (dobar je to pokazatelj da nam sada loše ide, činjenica da prodajemo dresove iz prošlih sezona). I sada ja razmišljam šta ću da kupim kada odem tamo, šta da izaberem, hoću Novicu Veličkovića, primarno, a ako njega nema onda Lučića ili Bertansa. Kad ja tamo, a ono ostao Veseli iz one sezone kada smo porkali stari dres Orlando Medžika (onaj sa prugicama), ali samo u S veličini, Vestermanov dres iz one sezone kada smo imali one dve štrafte sa strane i Mekejlebov dres iz 2009/2010. kada smo igrali F4. I Muričev i Cvetkovićev dres iz ove sezone, ali to realno nema šanse da ću uopšte uzeti u obzir. Budući da sam već sa 12 godina bio predebeo za S veličinu, odluka je jasna: Mekejleb je pao. Evo i slike ću da stavim ovde da ljudi znaju kakvi su ti dresovi, ako se neko ne seća. Mogao bih uskoro i fešn blog da pokrenem, dosta mi je zanimljivo o dresovima da pišem, a i oduvek sam imao fantastičan osećaj i prefinjen ukus za stil i modu.

veseli

westerman

bo

Elem, sad ja iz Pionira treba da se vraćam autobusom na Novi Beograd, da se nađem sa ljudima pa onda sa njima da idem na Srbiju u Areni jer me mrzi realno da gledam kako Letonija natrpava sirote Japance. Ako neko ne zna kakva je situacija situacija u beogradskim autobusima u julu i avgustu, ja mu ne želim da ikada sazna ukoliko je dobar čovek, odnostno mu želim da se do kraja života vozi njima ukoliko je loš čovek. Ja tako rešim da me mrzi da idem tri puta autobusom umesto jednom i odem lepo da odgledam Letonija – Japan, sam ko neki jadnik.

Dođem ja kod Arene, a oni postavili neki koš na severnoj strani sa istom onom šugavom podlogom na kojoj se igra i turnir kod Delta Sitija na kojem je igrao naš prijatelj Hili, to je turnir o kojem smo na ovom skromnome blogu već pisali.

Ja odem to tog terenčeta jer je još 15-ak minuta do utakmice, kad ono tamo ni manje ni više nego neki bedni program vodi Luka Tešanović! Sad vi ne znate ko je Luka Tešanović, vrlo verovatno, ali savetujem vam da izguglate pa se vratite na blog da završite čitanje ovog teksta. Da! To je onaj lik što je bio na Pinku pre jedno 10-ak, a možda čak i 15 godina. Blast from the Past! Elem, program se sastoji iz toga što su oni nekako navatali tri ruska klinca od jedno 12-13 godina i onda Luka viče u mikrofon: ko će da igra sa ovim Rusima, trebaju nam dobrovoljci, dečaci od 12-13 godina, da igraju sa Rusima!!!!. I jave se neki dečaci da igraju sa Rusima, Luka kaže ovo su naši drugari iz Zaječara oni će da igraju sa Rusima!!!!, iako su ovi dečaci jadni za po glavu niži od najmanjeg Rusa. Rusi naravno, budući da imaju veliku prednost u visini i broju stidnih dlaka, kreću da ubijaju jadne klince iz Zaječara, a Luka preuzima ulogu sudije koji ništa ne svira, ali kada neko previše dugo drvi loptu kaže: ajmo ajmo brže to malo!!!, kao da svira pasivan napad u rukometu. U trenutku kada odlazim na početak tekme, Rusi već vode 5-0 a Luka svečano izjavljuje kako pobednika čekaju vredne nagrade (koje su vrlo verovatno privezak za ključeve i podloga za miš, to je takav tip iventa). Ja odlazim, prilično zbunjen dok me more mnoga pitanja:

1) Otkud kod Arene Rusi od 12-13 godina kada ne igra Rusija?

2) Otkud tu Luka Tešanović i šta je radio prethodnih 10-ak , možda čak i 15 godina?

3) Da li je pre 10-ak, možda čak i 15 godina on zaista bio smešan ili je samo meni bio smešan jer sam bio klinja?

luka

4) Da li su se dečaci iz Zaječara na kraju upisali?

5) Koje li su to vredne nagrade koje će im Luka Tešanović dati?

6) Da li je ovo razbijanje mladih Zaječaraca od strane mladih Rusa preskordicija događaja koji slede u Areni na utakmici Letonija – Japan?

Nažalost, dobio sam odgovor samo na poslednje pitanje i on je bio: DA! Ali prvo dajte da vidimo kakva je situacija u hali pred početak utakmice.

Letonaca ima dosta i svi su u bordu  bordou bordo bojama svoje selekcije. Prisutna je velika koncentracija čarapa u sandalama kod njihovih navijača, ali to je valjda folklor. Nose dresove svih igrača koji su iole bitni u njihovoj reprezentaciji: Bertansa, Janičenoksa, Blumsa, Strelnieksa, Beržinša itd. Jedan im je kao vođa, ima kartonski štit sa nekim letonskim grbom (cenim) i probušenu košarkašku loptu na glavi koju je isekao kao da mu bude šlem, on deluje kao da je tu glavna faca. Ima i nekih Čeha koji su došli dan ranije, oni su isključivo u dresovima Veselog i Satoranskog (češće Veselog), ili nemaju dres nijednog od njih dvojice, ali onda ja ne znam da li su to Česi. Ima i Japanaca, neke devojke uglavnom, koje izrazito glasno ciče i imaju iscrtane zastave japana na obrazima. Prisutna su i dvojica navijača Japana koji su izolovani od drugih Japanaca i rokaju bubnjeve bez prestanka i viču Let’s go Japan apsolutno celu tekmu i ne ometa ih ni najmanje što je u datom trenutku npr. 35 razlike za Letoniju.

Na jugu i severu hale se nalazi i prodavnica Košarkaškog saveza Srbije sa dresovima koji su poskupi, ali deluju relativno kvalitetno, samo je veliki smor što dresovi nemaju imena igrača. Stvarno mi nije jasno zašto nisu odštampali na leđima Teodosić/Bogdanović/Birčević/Štimac, utrostručili bi prodaju. Hrana je naravno buđava i preskupa, u pauzi između dve tekme sam dva puta pokušao da dođem do hot-doga, ali prvi put nije bilo viršli, a drugi put nije bilo hleba, majke mi je tako bilo, ne izmišljam.

Pred početak tekme su se svirale himne, japanska je dosta gotivna, i odjednom sam video da svi oko mene (oko 100-tinak ljudi u hali koji nisu Letonci ili novinari i osoblje) ustaju na himne, reko’ ustaću i ja, neću posle da pričaju po svetu kako su Srbi stoka. Utakmica je krenula, i već imam instant favorita u dresu Japanaca, to je legendarni Juta Tabuse sa svojih 173, opaki plejmejker samurajske bradice koji je u nekom trenutku 2004. čak i pio kafu u Finiks Sansima, pa se razvlačio po razvojnoj ligi pre povratka u Japan i nastavka dominacije. Najbolji igrač Japanaca, ovako realno gledano, je neko levoruko krilo Vatanabe, ali džaba to. Letonci su se mučili prvih 5 minuta, koliko je i trajala rezultatska neizvesnost, a Bertans je onda sasuo 10-ak poena i utakmica je krajem prve bila praktično rešena.

Negde u tom trenutku saznajem da je Durent potpisao za GSW i prestajem da gledam tekmu, te počinjem da buljim u telefon. Sve što sam video do kraja je da Blums i ostali šibaju trojke ko ludi, da se Janis TIMMA! istetovirao kao pravi šalabajzer čim je dobio malo veću kintu i da Japanci teško mogu da prevedu loptu za 8 sekundi ukoliko Letonija igra presing. Takođe je bilo zanimljivo i kada je neki matori viknuo: ‘De im je Makoto Nagano? I mislim da je to dosta što se tiče izveštaje sa ove utakmcie. Što se tiče Durantule, o njemu će biti više reči nekog drugog puta, ali, da sumiram, kao što je neko već rekao, nama će biti smornije, ali jebeš nas, njemu će biti bolje.

A3G-ja1JqEmquyVWJ-xJQw

Što se tiče Srbije i Portorika, ni tu isto nemam previše upečatljivih impresija, ali je činjenica da je velika razlika u kvalitetu i da smo ih pobedili lako. Ponajveći utisak je legendarni Piter Džon Ramos, centar Portorika od preko 220 cm i preko 150 kg koji je prilično izdominirao Raduljicu i Štimca sirovom snagom, mada nema talenta da ubaci neke poene, ali iznuđuje lične greške ko od šale. Drugi utisak je da je Stefan Marković odlično čuvao Bareu koji nam nije nimoalo naudio, kao ni Arojo uostalom. Treći utisak je da je Đorđević sigurno jedno 15-ak minuta, ako ne i više, koristio niske potave sa Kalinićem ili Simonovićem na četvorci i to je delovalo dosta dobro, naročito kada je Jokić na poziciji 5. Ruku na srce, sve deluje dobro kada je Jokić u igri i time dolazimo do četvrtog i najjačeg utiska. Mi smo brate stvarno odlični u napadu kada zajedno igraju Teodosić i Jokić. Sada deluje kao da sam otkrio rupu na saksiji, ali stvarno je zadivljujuće videti uživo njih dvojicu na delu, pa makar to bilo i protiv nejakog suparnika kakav je Portoriko. Obojica vide teren perfektno i napad je fenomenalan kada se razigramo. Uz zdravog Bjelicu i potencijalno raspoložene šutere (Bogdana, Simona i Kalinu) mi smo na konju.

Sledi nam Angola, pa onda malo ozbiljnija priča sa Letonijom i Češkom. Ne bi trebalo da bude problema, ali neku ozbiljniju analizu ostavljam za tad.

I da, propustio sam najbitnije, u jednom trenutku se Renalndo Balkmen pokačio sa Krejzi Birčom i mi smo svi navijali da mu Krejzi Birča prospe zube, ali hladne glave su preovladale. Na kraju pozdrav za ljude koji govore da je sramota što u hali atmosfera nije bila vatrenija uz dobronameran savet – ako hoćeš da se u hali više navija, dođi u halu i navijaj. It’s that easy. Ne može da bude kao što je na Partizanu i Zvezdi jer nema organizovanih 300 ili koliko već ljudi koji sve vreme pevaju. I to je to. Večeras neću moći da prisustvujem tekmi Letonije i Češke i baš mi je krivo jer će biti dobra tekma 100 posto, ali u sredu sam tu i javljam se onda u četvrtak da kažem kako je bilo. Hvala što ste izdržali do sada!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

2 Komentari

  1. Joker je zakon!

    I jedan upit vezan za nepozivanje Gudurica na turnir, naime srpska kosarkaska javnost se prilicno uskomesala koliko sam ubr’o. Bilo je komentara tipa „za par godina najbolji bek evrope“ ili „jebote Bircevic“ uz neizostavan honorable mention Saletovoj majci 🙂

    • Ove godine smo stvarno puniji na bekovima nego što smo ikada bili (Đorđević je čak i Milosavljevića lagano precrtao), a sa visokima imamo problem posle Mačvanove povrede, Savanovićevog ponora u bezdan i kurcobolje Ercega i Milutinova, tako da je Krejzi Birča iznuđeno rešenje.

      Za budućnost je svakako bolje dati mesto na rosteru Guduriću koji pokazuje talenat za kompletnog beka koji je ipak malo usporen fizikalijama. Nije da ne razumem Đorđevića, ipak nam je mnogo potrebniji igrač na poziciji Krejzi Birče, ali svakako je jasno da je Gudurić naša budućnost.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *