Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana авг 22, 2014 u kategoriji Bili smo, Košarka, Polusvet | 1 komentar

Bili Smo: Trofej Beograda 2014

Bili Smo: Trofej Beograda 2014

Trofej Beograda – DAN PRVI

 

Džoni

Dule je došao do mene da izbleji, pa kao da idemo na tekmu. Ja sam pojeo paštetu i leba, istuširao se i bili smo spremni. Rešili smo da ne gledamo Porto Riko i Tursku, nego da kao gospoda sa Crvenog krsta krenemo 45 minuta ranije, kupimo karte za gore, na kvarnjaka uđemo dole i uživamo. E sada, to naravno nije bilo tako, jer autobus 83 nije hteo da krene sa početne jedno 15 minuta, a kada smo izašli kod SIV-a i došli do Arene, mogli smo da vidimo da Sever, na kojem se inače kupuju karte, ne radi, jer su oni (sasvim pogodno, za vreme turnira na koji dolazi 15 soma ljudi) rešili da treba da poprave one skaradne stepenice. Karte se prodaju na Jugu, ali ne na blagajnama, nego pored blagajni kada se uđe u neki sobičak, i tu rade dve babe koje prvo odštampaju karte pa ti onda daju. A te dve babe treba da prodaju karte za 3 soma ljudi, koliko je u tom trenutku u redu, a utakmica je za 7 minuta. Mi tu sretnemo nekog lika iz bloka/sa Dulerovog faksa kojeg znamo i koji zna lika koji je relativno blizu blagajne u toj redini, te mu damo naših poslednjih 300 dinara (svako po 300, molim lepo) da on da tom liku da nam uzme karte. U jednom trenutku, red samo prestane da se pomera i jedan matori izađe iz gužve i rezignirano saopšti masi da je babama unutra pao sistem i da svi možemo da se jebemo. U tom trenutku masa kreće da pojačano pizdi, i počinju da se čuju povici: Puštajte nas unutra!, te Jebem vam majku! i jasno, Jebo vas Vučić! Masa shvata da neće dočekati karte i nagrne na ulaz, gde nastavlja da lupa pojačanim tempom. Lica autoriteta popuste, dobri narod pobedi i krene divlje da grabi ka ulasku u halu, što za nas dvojicu klošara znači da smo upravo uštedeli po 300 kinti, i da se dobro završilo, mada smo propustili praktično celu prvu četvrtinu u svoj toj gunguli. Ulazimo i sedamo gore, u jebeni nosebleeds, tačno ispred jedne trudnice koja govori kako je Stefan Marković sav nešto mlitav i kako mu noge uopšte nisu razvijene, i kako misli da Teodosić nije peder, nego je samo prekrstio noge, te smo takve i slične tvrdnje hteli-ne hteli morali da slušamo do kraja poluvremena. Onda siđemo dole i realizujemo naš plan u ulasku na donji nivo na mufte.

Dule

Nadam se da jednoga dana, kada budemo imali čitaoce, Nikola neće pisati o tome šta ja radim pre ili posle nekog događaja kako ne bih imao problema. Nego, da se vratim na temu. Nakon odgledanog prvog poluvremena, iskusno se spuštamo na nivo 200, onako bezobrazno bez karata, gde su nam roditelji našeg drugara čuvali mesta. Verovali ili ne sedimo iza zapisničkog stola, na severu, 5 red odozdo. Nakon nekoliko minuta košarkaši ulaze na zagrevanje, a ja hrabro idem do klupe Argentine da zamolim junaka moje priče za jednu fotografiju.

dule-i-laprovittola-trofej-beograda

Nikolas Laprovitola rođen 31. januara 1990. godine, prošlu sezonu je proveo u Flamengu sa kojim je postao prvak Brazila i ušao u All Star ekipu NBB brazilske lige. Visok je 188 cm, igra na poziciji pleja, stil igre poput Džona Stoktona, što ćete imati priliku da se uverite na videu u dnu teksta, naravno znatno nižeg kvaliteta. Presrećan sam što ću imati priliku da razmenim koju sa igračem koga sigurno niko u hali ne zna, osim eventualno Edina Avdića (koga ovom prilikom pozdravljam ako kojim čudom troši svoje vreme čitajući ove gluposti). Samouvereno izgovaram: Nicolas, can I take one photo with you? Nikolas odgoara: Yes of course, after the match! Ja se presrećan vraćam na tribinu, dobacujem Nikolasu Flamengo!, na šta on pravi facu u fazonu da li je realno da me zna neki lik iz Evrope?! Sedam na svoje bezobrazno obezbeđeno mesto i ubeđujem sve oko sebe da obrate pažnju na mališana sa brojem 9, koji uzgred nije ušao u igru u prvom poluvremenu. Selektor Argentine, koji neopisivo podseća na Đorđa Vukadinovića, kao da me je čuo ubacuje Laprovitolu u igru i drži ga veći deo drugog poluvremena. Naša dezorganizovana igra u prvom poluvremenu dobila je svoj logičan nastavak u drugom, pa smo ponovo imali priliku retko da trošimo dlanove u situacijama kada su svih pet igrača znali svoje krtetnje u napadu. Na sreću plavih, u ovom meču crvenih, Argentina je delovala još neorganizovanije, sa izuzetkom moćnog Nikolasa koji je svojim prodorima po 90 stepeni ostavljao saigrače slobodne na krilnim pozicijama van linije 6.75. Nakon meča, prilazim ponovo terenu, zovem Laporovitolu za obećano fotografisanje. Naravno da je prihvatio moj poziv sa većim oduševljenjem od mene što ću se slikati sa majstorom. Dok nas je fotografisao sekjuriti gaj, govorim Nikolasu da je on jedan od mojih pikova za prijatno iznenađenje Fiba World Cupa 2014.

 

 

NBB Regularna sezona

Season Team GP MPG 2PT FG% 3PT FG% FT% RPG APG SPG BPG PPG
2013-14 Flamengo 27 32.0 .497 .457 .777 3.1 4.7 1.1 .0 15.4
Career 27 32.0 .497 .457 .777 3.1 4.7 1.1 .0 15.4
All-Star 1 21 .714 .500 .000 6.0 5.0 1.0 .0 13.0


NBB playoff

Season Team GP MPG 2PT FG% 3PT FG% FT% RPG APG SPG BPG PPG
2013-14 Flamengo 9 32.0 .480 .408 .892 3.7 5.7 1.1 .0 13.0
Career 9 32.0 .480 .408 .892 3.7 5.7 1.1 .0 13.0

 

Džoni

Što se košarke tiče, od ovoga što smo videli, malo je toga relevantno u odnosu na ono što će se dešavati na Svetskom. Delovalo je dobro, dosta bolje nego što sam se nadao, naročito u odbrani. Treba uzeti u obzir da je ova i ovakva Argentina dosta jadna, tako da svima bude jasno da smo mi lagano dobili jednu istrošenu i matoru Argentinu, a ne bivše-prvake-sveta Argentinu. Ono, njima su najbolja 4 igrača (Skola, Noćioni, Herman i Priđoni) igrala Svetsko 2006, a trojica od njih i Olimpijske 2004 kada su uzeli zlato. Kada od 2004 ne napraviš niti jednog jedinog igrača, te moraš da se oslanjaš na ove matorce, znaš da baš i nisi reprezentacija da te se plaše. Jadnog Skolu cimaju da igra peticu skoro pa svih 40 minuta, te ga ovi naši centri divljaci biju ko ludi. To je Sale dobro izvalio, rotira svu trojicu naših petica (Krle se skinuo, ali nije igrao), i oni rade u reketu, prave jake faulove u odbrani (Denda!) i biju ga na skoku. Jedini koji to može iole da iskoristi u napadu je nažalost Raduljica, koji se izmašio sa zicerima, ali nekako gajim utisak da je relativno okej odigrao, budući da je uspevao da ostvari pozicije iz kojih je mogao da šutira te zicere. Naš napad je sav nikakav, najbolje smo igrali kada smo mogli da trčimo u tranziciji, i tada smo dosta dobro to završavali (najbolje još Birčević, koji je kratkoj listi svojih kvaliteta dodao i taj, trčanje). Kada napadamo iz pozicionog delujemo dosta tromo, a delovaćemo još tromije kada drugi timovi provale da Jović uopšte ne može da šutira i odmaknu mu se. Jović je zapravo i najveće otkrovenje ovog turnira, visok je ali ima brze noge i odlično odrađuje ulogu terijera u odbrani, a dosta je solidan bio i u tim silnim kontrama koje smo, u mnogome zahvaljujući njemu, iznudili. Bolji je od Markovića, mnogo je bolji od Vase, ali stoji taj problem, da će dosta lako biti neutralisati ga u trenutku kada mu se odbrana malo odalji. Generalno odbrana počiva na pritisku spoljnih na loptu, i tu se čak i Bogdan trudio, visoki igrači srpske reprezentacije su tradicionalno bezazleni u odbrani, ali generalno, niko ne može imati zamerke na odbranu, i na to će Sale morati da se oslanja, kao što je to radio i Duda. Jedino što sa tim može da krene po zlu je povratak Tea i Krstića, koji su obojica niža srednja klasa u odbrani (blago rečeno). Teo će naravno da bude korak napred u napadu, budući da je manje-više jedini koji može da napravi šut sebi i drugima, ali ova grizuća odbrana neće funkcionisati sa njim. Krstić nam isto treba zato što je stvarno odličan šuter i najbolja post-up opcija koju imamo, ali njegova inertnost u skoku i manjak tuče u odbrani nas sve teraju na čupanje ovo malo kose što sva trojica imamo. U svakom slučaju nisam optimista, možemo na odbranu da izvučemo malo više od kvaliteta koji realno imamo, ali to je maks-maksova četvrtfinale iz kojeg bi trebalo da jurimo spasonosno peto mesto.

Damjan

Imajući u vidu stanje na našim glavama, čudi me da ovaj sajt nije poneo naziv nešto tipa – trojkamudrihćelavaca.rs…treba tu ideju definitivno negde posaditi i realizovati.

Što se tiče Trofeja Beograda, pošto sam prvi dan gledao iz redakcije polusveta (jebi ga, nismo svi dobri sa urednikom pa da nas šalje na terenske zadatke), najjači utisak mi je bio podla taktika našeg stručnog štaba da Argentince pobedi tako što će ih razbesneti izvođenjem njihove himne od strane one devojčice, te da će oni u tom besu izgoreti u želji da nam se osvete i izgubiti. Ima smisla, jel da? Jedino sa čime nisu računali je da će besni Argentinci posle svoje, čuti kako mala peva i našu himnu, shvatiti da smo u stvari jednostavno sjebani i bes pretvoriti u smeh i indolentnost…mada i tako je plan uspeo. Šalu na stranu, klinka stvarno katastrofa peva (dobro, možda malo preterujem) i što kaže naš dobri drug Coa, jedino logično objašnjenje je da je to ćerka Miška Ražnatovića. U kurac, Miško je moćniji od Pape, pustio je pipke svuda, još malo će početi da nam ubacuje i hranu u frižider. Još bi samo falilo da u reprezentaciju ubaci lika koji ima građu i snagu čiča-gliše, igra odbranu kao da si postavio čiviluk na teren, sporiji je od puža i generalno nema nijedan kvalitet, ali mislim da bi to ipak bilo previše i da se neće desiti…zar ne?…ZAR NE?!?!

bircevic-cica-glisa

P.S. Šalim se ja malo, znam da Miško ne zastupa Birčevića, verovatno je zbog toga i tome sličnih odluka i postao uspešan menadžer.

Inače, posle prvog poluvremena sam otišao na jebeni Beer fest, a Duler i Džoni su košarkaški deo prvog dana fino rekapitulirali tako da – move along people, nothing to see here…

Trofej Beograda – DAN DRUGI

 

Damjan

E sad, dan 2 opravdava moje učešće u ovom tekstu, jer za razliku od prvog dana, zaista sam i bio tamo. Web guru ovog sajta Hili, Coa, Džoni i ja smestili smo se na mesta koja naravno nisu bila naša (mada to je nivo 400, tako da, koga bole patka) i prepustili se čarima ovog turnira. Kada smo seli, bio je kraj treće četvrtine tekme za treće mesto između Portorika i Argentine. Moja zapažanja slede hronološkim (ili bar približno hronološkim) redom:

  • Argentinci zaista izgledaju loše. Da li zbog aklimatizacije na vremensku razliku i godišnje doba, ili su još bili u šoku od slušanja himne u izvođenju Miškove ćerke, ali jedna prosečna ekipa Portorika u kojoj su najbolji igrači J.J. Barea i dvojnik Meta Barnsa ih je rutinski otresla ko sline. U svom predviđanju grupe B sam im možda predvideo previsok plasman, ali s obzirom da ne revidiram svoja predviđanja, nažalost ostaju tu gde su.
  • Brate, mora se rešiti problem video bima u Areni, ono je sramotno.
  • Gotivno mi je što se održala tradicija zviždanja Ašiku kada igra u Srbiji. Voleo bih da se publika još više uključi i da mu zvižde na svaki kontakt loptom, ali dobro i ovako je dobra zajebancija. A i on je prihvatio sve sa osmehom. Konj.
  • Vodeći se krilaticom „Ako nije pokvareno, nemoj ni popravljati“, naš stručni štab opet podvaljuje Miškovu ćerku da peva himne i ispostaviće se odnosi presudnu taktičku pobedu u ovom meču.
  • Još pre početka meča ulazim u raspravu sa Hilijem o tome da li je bolji Raduljica ili Raško, gde ja naravno naginjem ka prvom. Na moj užas, Raškoč sjajno otvara prvu četvrtinu, dok Raduljica nastavlja seriju promašenih zicera iz tekme sa Argentinom.
  • Na tajm autu izlaze hit ovog turnira – DECA NA SPIDU! Ostaviću Džoniju da taj fenomen podrobnije opiše pošto ga je on i imenovao. Ne bi čudilo da ispod Arene postoji tajna laboratorija metamfetamina u kojoj kuvaju bivši profesor hemije i njegov nekadašnji učenik, a da sav škart od tog kuvanja ubacuju opet u kazan za rakiju, peku i prave spid kojim hrane tu jadnu decu, tj. devojčice.
  • Da nismo gledali decu na spidu, glavna zanimacija bi nam bio Duler koji se nalazio na nivou 200. Ima nešto neverovatno graciozno u njegovom kretanju gore-dole po stepenicama Arene.
  • Glavni utisak iz prvog poluvremena – mi loši, Turci još gori. Najbolji utisak ostavila mi je petorka sačinjena od (doskorašnjih) igrača iz ABA lige – Jović, Bogdan(koji je inače do tada bio užasan), Simon, Mitrović i Raško.
  • Negde pred kraj treće četvrtine, Raško počinje na dobija blage MVP uzvike kroz halu, na inicijativu Coe i Džonija. Hili likuje, a ja hoću da se upucam.
  • Oko 5min pre kraja meča, pri rezultatu 59:59, Bogdan preuzima odgovornost i rešava tekmu. Ovaj detalj je obeležio veče i podigao publiku iz letargije

    Bogdan Bogdanović zakucavanje

    Bogdan Bogdanović zakucavanje

  • Raduljica kreće da igra bolje i na kraju dobijamo 15 razlike.
  • Raspravljamo se između sebe ko će biti MVP. Pikovi su nam Bogdan, Raško i Raduljica, bez posebnog redosleda. MVP je Stefan Marković? Koji kurac, jel sam nešto propustio?! Vreme mi je bilo da odem kući, a i sada mi je vreme da završim sa svojim učešćem u ovom tekstu

Džoni

Drugi dan je zapravo bio potpuno isti kao i prvi, ne mnogo jak i ne mnogo motivisan protivnik se opet suprotstavio Srbiji koja izgleda bolje nego što to zapravo jeste. Gužva za karte je bila ipak manja, jer su angažovali još dve bonus babe pa je red tekao dosta brže, a moguće je da je prosto bila manja gužva jer sam ispred Arene bio ranije nego prethodnog dana. Popeo sam se gore, na onaj nivo 400 gde sam sa Demdžom, Coom i Hilijem mogao nesmetano da gledam tekmu (nije bilo trudnica, mada je nedaleko od nas bio jedan lik koji je vikao BRAVO RALE!!! svaki put kada bi Katić primio loptu; potpuno je neverovatno kako uvek takvi likovi imaju najprodornije glasove na svetu). Turska ima samo jednog spoljnog igrača koji iole zna da igra košarku, Preldžića, Arslana koji tu trci okolo kao muva bez glave, te solidne visoke (tipa Gonlum, Savaš…) plus Ašika koji bi trebalo tu da bude neka zvezda, ali je zapravo igrao prilično bez veze, kao uostalom svaki put kada sam ga gledao u reprezentaciji.

Moguće je da ga jednostavno zabole da se cima u ovom dosta ograničenom timu kada zna da ga sledeće sezone u Pelikanima čeka 15 miliona. Ašik je zaprvao na čudan način prešao put od podcenjenog do precenjenog igrača. U Bulsima je bio deo onog sjajnog bench mob-a sa Gibsonom, Korverom, Bruerom i ostalima gde niko toliko na njega nije obraćao pažnju dok mu Mori nije ponudio taj famozni ugovor koji je težak 15m u poslednjoj sezoni. Ašik je počeo dobro da igra, i on radi stvar koja nikako ne može a da ne bude korisna, čovek čuva reket i čini odbranu boljom. Kada je došao Dvajt, Mori ga je previše cenio na trejd pijaci i nije hteo da ga zalivadi tek tako, tako da je sada u ovom lovu na Boša (no Hijeronimus) morao da ga se odrekne za manje nego što je zapravo vredan. U Evropi (a sa razlogom, posebno u Srbiji) sa njim se svi sprdaju, i svuda može da se čuje ta klasična priča – šta on zna, ne zna ništa, ko sve danas igra NBA, bolji je Krle naš. I ja sam boga mi pristrasan, zviždao sam mu, ko ga jebe, malo je onih koji su to više zaslužili, ali da je odličan igrač – odličan je. Nama je završio par napada zakucavanjima, kada su naši, po odbrani poznati, centri posle turskog pikenrola gledali u onaj semafor na krovu što ne radi, ali to je to od njega – baš ništa specijalno.

Igrali smo isto kao i juče – pritiskaj loptu spolja, u napadu trči kada možeš, kada ne, spuštaj Rašku ili Raduljici, i to je to, ostajem pri onome od prvog dana – ništa bolje, a ni ništa lošije. Na kraju se mora reći da su sudije dosta krale za nas, ali mala je to radost za sve nas koji smu preživeli 2010.

Decu na spidu je Demdža dosta dobro opisao, ali je stvarno bilo suludo – dođe tajm-aut i samo istrče mahnite desetogodišnje devojčice i kao neki tasmanijski đavoli krenu da vilene po parketu, ova stoji na rukama, ova pravi zvezde, ova se prevrće preko glave, jedna mala je u nekom trenutku počela da gruva sklekove – potpuni haos. Starno su delovali izdsirano. Dva velika WTF momenta su već pomenuta pa ih neću razrađivati: skoro niko mene i Cou nije ispratio u MVP chant-u za Raška i Marković MVP turnira.

 

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+1Share on LinkedIn0
Polusvet

Autor: 

1 Komentar

  1. Vernom čitaocu dugujem izvinjenje jer nisam završio svoj deo testa – drugi dan obe utakmice (jedini gledao obe). Za uzvrat nudim dopunu teksta u ponedeljak ili utorak, do kada ću, nadam se položiti pismeni deo ispita koji učim.

    Sportski pozdrav!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *