Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana mar 2, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Četiri najiritantnije glumice NBA lige

Četiri najiritantnije glumice NBA lige

Danas, kada ovo pišem, 28. februara 2015. (za sada zvuči kao neki testament) dogodile su se dve stvari koje su me naterale da razmislim o tome kako ja pristupam košarci i šta u njoj cenim. Prva i manje tužna (ali svakako tužna) je to što sam video onog jebenog Tajlera Hejnsbroua kako opet pokušava da se bije sa nekim, iako u tom trenutku gubi 40 razlike, lik se opet nešto kurobeca, ja stvarno više ne znam. Druga, zaista tužna stvar je ta da je Entoni Mejson umro posle srčanog udara, a imao je 48 godina.

entoni mejson

I odmah da znate, neće biti ovde patetisanja tipa dobri umiru mladi, jer zaista ne znam da li je Mejson bio dobar čovek ili šta već, takav tekst će neko drugi već napisati pre nego što ja završim ovaj. Ja se sećam da sam Mejsona gledao kao klinac, i to ne iz Niksa, nego kao gotivnog lika koji je igrao sa Divcem u Šarlotu i pucao bacanja jednom rukom; malo šta može da ostavi veći utisak na klinca od NBA igrača koji šutira bacanja jednom rukom. Tek kasnije, kada sam počeo da posmatram košarku dalje od praćenja ko je probacio loptu kroz obruč (moj ili protivnički tim), zapazio sam koliko je Mejson stvarno bio dobar, koristan igrač. I koliko je bio zajeban. A koliko sada ovaj jebeni Hejnsbrou nije zajeban. I počeo sam da razmišljam o fenomenu zajebanosti, i o tome kako se on danas ogleda kroz prizmu lige koja je veoma prosperitetna i potpuno anti-nasilnički nastrojena.

Evo kako ja razmišljam na tu temu. Koja je jedna od osnovnih stvari koje me privlače ka gledanju košarkaških utakmica? Takmičarski duh, kompetitivnost. Kada igrač daje sve od sebe i trudi se da pobedi, to čini košarku zanimljivom za gledanje. Kada se timovi i treneri nadmeću, tada nastaje lepota i suština sporta, to je ono najlepše zapravo.

Problem u tome može biti što se u tom ”žaru borbe” (nikad nije na odmet ubaciti pokoju RTS-ovsku floskulicu u tekst) nekada igrači pokače i pobiju. I jebi ga, to se dešava. I to se u NBA dešavalo dosta tokom istorije, pa je tokom 1980-ih kulminiralo situacijom u kojoj samo čekaš kada će igrači na terenu početi da se međusobno makljaju.

Takva atmosfera, uz činjenicu da je većina igrača u ligi poreklom iz siromašnih krajeva u kojima je naviknuta na šibanje, doprinela je tome da se u NBA zapate mnogi igrači koji su važili za zajebane, ali ne u samo košarkaškom smislu, već i u čisto egzistencijalnom smislu po njihove protivnike. Postalo je kul biti malo opasan. A američki belci, i dalje glavni konzumenti NBA, nisu voleli baš da gledaju opasne crnce. Pogotovo ako su se plašili da će ti opasni crnci uleteti u gledalište i početi da ih biju ako im zvižde i dobacuju, kao što se desilo u Detroitu 2004. Tako je liga krenula u dug proces obnavljanja imidža lige, u kojoj će idol klinaca biti onaj košarkaš koji je vredan, skroman i poštuje svoju majku (Durent, Rouz), a ne neki istetovirani bilmez koji neće da trenira (Marberi, Ajverson). Nije da nema smisla. Ne mislim da je liga išta izgubila na kompetitivnosti, i samim tim atraktivnosti. Košarka je jednako zanimljiva, ako ne i zanimljivija, a ljudi se više uopšte ne šaketaju okolo. Ta famozna promena imidža je, kako danas vidimo, skoro pa potpuno uspešno sprovedena, i liga je stecište finih ljudi zapravo, koliko god to delovalo nerealno 1991. npr.

No, i dalje imamo neke njuške u ligi koji i dalje u svojim dvadesetim i tridesetim godinama života imaju metalni sklop ”sedmo četiri najjači smo brate” i kao neki petlići skaču po terenima NBA ligaša i kljucaju se unaokolo. Imamo nekakve lažne gangsterske face koje su previše slušale rep muziku, i koje bi više od svega želele da budu percipirane kao faktori straha, a brate nisu, nisu nikako. Da ne dužim, predstavljam vam najiritantnije glumice NBA lige. Ovoga puta ćemo imati Maunt Rašmor – njih četiri.

VAN KONKURENCIJE – ŠID

rasid volas

Postoji zapravo jedna stvar u životu zbog koje je dobro da živiš u gradu Šidu ili da se zoveš Rašid – imaš izgovor da veoma često govoriš Šiiiiiiiid! po uzoru na Sheeeeeeeeit Kleja Dejvisa.

Samo bih želeo da stavim svima do znanja da je Rašid Volas potpuno van ove konkurencije jer je Šid prvenstveno pozitivan lik, dok ove ostale percipiram kao krajnje jadne, iako su dvojica od njih stvarno vrhunski košarkaši, i kao košarkaši su meni naročito dragi.

Šid je za sve ove godine u ligi prikazao raskošan talenat i na četvorci i na petici, i jedan je od igrača koji su učinili da se ja danas najviše ložim na igrače slične njemu – četvorke koje znaju da šutiraju i dodaju, ali i da rade prljave poslove namenjene visokim igračima. No, nama je bitno ono nekošarkaško u ovom tekstu, a to je ko je kakva glava. A tu ulogu, ulogu ultimativnog NBA trola, igrao je Rašid, ako je to ikako moguće, bolje čak i od one košarkaške. Mislim da dan danas nema ljudi koji, kada igraju basket, ne viču ”Ball don’t lie” kada neko promaši šut za loptu posle sumnjive situacije.

Šid je vremenom stekao reputaciju zajebanog lika, ali je sve vreme on zapravo bio zajebant u očima njegovih ljubitelja, verovatno i kada se nije zajebavao. Kada se Šid unosio protivnicima i sudijama u facu, nije odavalo utisak da to radi da bi ih zastrašivao ili da bi glumio ludilo, izgledalo je kao da svakim svojim potezom zapravo pokušava da doprinese predstavi, i usput malo nekome protrese kavez. Jednostavno, kao što rekoh, savršeno odmeren i efikasan trol.

Uživaj u penziji Šide, šampione, vala si je zaslužio na više od jednog načina.

MET BARNS – NAJNEUSPEŠNIJI PROVOKATOR U ISTORIJI NBA

met barns

Met Barns je solidan igrač za popunjavanje petorke, dobar stoper svojevremeno, prosečan šuter za tri. Splet nesrećnih okolnosti za Kliperse (srećnih za Barnsa, doduše) doveo je do toga da njegova ugloga u relevantnom NBA timu taje duže nego što bi to možda trebalo. Ovakav kakav je sada (ne naročito dobar), on i dalje koristi Klipersima, što košarkaški, a što kao telohranitelj Blejka Grifina.

Blejkić je stvarno u nemilosti lige, i svi ga jadnog maltretiraju, tako da je Dok morao nekoga da mu nađe ko će ga braniti od svih zlih Ibaka i Zi-Boova ove lige. Barns dobro funkcioniše u to ulozi, gurne čoveka koji maltretira Blejkića, onda sačeka da se između njih nađe više od petoro ljudi, te onda počne da pokušava da mu se približi, znajući da je to nemoguće, ali i bezbedno.

Primer (valja gledati prvih 20ak sekundi klipa i onda se vratiti na tekst, jer kasnije kreće da smara):

No naš Met je ipak ostao zapamćen po jadnoći najviše u okršajima Dvajtovog Orlanda (čiji je on bio član) i Kobijevih Lejkersa 2009. Barnsu je zapalo da čuva Kobija (koji je tada igrao verovatno najbolje u karijeri), i sasvim mu je bilo jasno da mu ne može ništa, pa je na sve moguće i nemoguće načine pokušao da ga iscima da se pobiju ili nešto. Kobi ga je stvarno ponizio kulirajući ga, a pritom ga snažno trpajući.

Ovaj možete da odgledate ceo, muzika je začuđujuće dobra za klip u vezi sa NBA ligom, a i na 1:05 sledi legendarna scena kulaže.

Polusvetov izbor za glumicu kojoj je pandan: Vera Čukić

vera cukic

TAJLER HEJNSBROU – JEDNOSTANO DOSTA BEDAN LIK

tajler h

Tek sam sada shvatio da ovi podnaslovi zvuče kao imena Šešeljevih knjiga, i to mi je baš super.

– Hejnsbrou me stvarno užasno nervira, a to je počelo od serije Pejsersa sa Majamijem 2012. Iz čista mira je lupio Vejda po glavi na jednom ulazu.

– Nije to bila naročito dobra ideja. U Majamiju su dovoljno pametni da ne rizikuju isključenje i suspenziju Dvejna Vejda zbog nekoga kao što je Hejnsbrou. Za to postoje enforceri kao što je Heslem. Judonis je lepo vratio kako treba, Tajler mrko gleda i negoduje sa bezbedne udaljenosti.

– Na koledžu već pokazuje zavidan glumački talenat. Sve je na mestu – prvo biva žrtva ”mučkog” faula, potom leži u posmrtnom ropcu par minuta na zemlji, zatim ustaje, čeka da se koncentriše određeni broj ljudi između njega i mete njegovog napada, a onda, kada se utvrdi da do napada ne može doći i da je situacija bezbedna, napad počinje. Iako se klip zove TH cries, mislim da ne plače, mada nije moguće sa sigurnošću reći s obzirom na kvalitet klipa.

– Kada mu neko udari na brata, reaguje neobično žestoko – viče, klepeće krilima, i prstom upire u nesrećnika koji mu se našao na putu. Uh, ne bih voleo da sam se našao u Tomsponovoj koži, Tajler je zaista dosta glasno vikao.

– Opet ga muči taj Majami. Da vidimo šta se ovde desilo. Gurnut je na patos, ustaje, biva gurnut ponovo, nalazi da je bezbedan u naručju Roja Hiberta, ostaje tu. Ali sve vreme viče i preti, jer to tako mora. Dalje, mora se primetiti da je sudija crnac ozbiljno snažan, odgurao je Andersena do polovine kao da je slina.

Polusvetov izbor za glumicu kojoj je pandan: Sloboda Mićalović

sloboda micalovic

ŽOAKIM NOA – ”DRŽI ME DA GA NE BIJEM” KRALJ LIGE

zoakim noa

Žoakime, kako da ti saopštim ovo, nisi zajeban. Otac ti je bio teniser, majka ti je bila misica i manekenka, a sada je vajarka. Odrastao si u Parizu, a ovo ti je bila srednja škola.

Slušao si mnogo Ajs Kjuba, jasno mi je, ali ne moraš toliko da se trudiš da ostaviš utisak. Mi, ljubitelji košarke te volimo, ti si stvarno odličan zaštitnik obruča, dodavač sa visokog posta, jedan od najenergičnijih igrača u ligi. Ne treba ti, a pravo da ti kažem, ni ne ide ti da budeš opasan. Prestani da se ponašaš kao da ćeš da se biješ sa ljudima.

Noa je usavršio taktiku blago gurni igrača, sačekaj da nestane svaka šansa da zapravo dođe do fizičkog sukoba, onda kreni ka njemu. Više puta tokom karijere ju je uspešno sprovodio.

Protiv Pola Pirsa (gledati 0:50-1:30):

Protiv Lebrona (gledati prvih dvadesetak sekundi):

Protiv Andersena (gledati prvih tridesetak sekundi):

Polusvetov izbor za glumicu kojoj je pandan: Tanja Bošković

tanja boskovic

KEVIN GARNET – SVOJEVRSNO GOVNO

kevin garnet

Na kraju stižemo i do neprikosnovene primadone lige – našeg dragog KG-a. Sa njim je situacija i najdelikatnija, budući da je on u predhodnih skoro 20 godina bio jedan od najboljih igrača lige, i jedna od najvećih zvezda lige. Takođe, on je jedan od najimpresivnijih košarkaša koje sam imao priliku da gledam u životu. Vanserijski atleta, višestruko talentovan igrač i u napadu i u odbrani, sjajan takmičar i – iritantna budala.

Sećam se, kada sam bio manji, bio sam i skloniji loženju bez ikakvog razumnog otklona te mi je sve vezano za Garneta bilo užasno kul, ali prvi put kada sam video ovo, bilo mi je jasno s kim imamo posla (gledajte dok vam ne postane suviše neprijatno):

Tu mi je već bilo jasno, lik je jedna od najvećih faca na svetu, ali je nekako u isto vreme brucoškinja koji voli za sebe da govori da je baš luda i da je sinoć popila dvocifren broj đus-votki.

Nekako s vremenom je počeo i da glumi opasnost i da se svaki čas ”tuče” sa nekim. Naravno, tuča ovde podrazumeva tzv. Noa-manevar, ili leranje igrača koji su najsikuliraniji likovi u ligi, sa kojima je baš jadnjikavo da započinješ frku.

Npr. kao hoće da bije Meta Bonera:

Ili npr. Kalderona. Stvarno? Kalderon i Boner su te iznervirali i sada hoćeš da se biješ sa njima?

Ovo dalje ni ne znam kako da nazovem, možda mu se Big Al sviđa?

Ali dešava se nekada da uzmeš da se zajebavaš sa likovima sa kojima ne treba da se zajebavaš. I šta onda radiš? Bežiš, kao npr. od Mekdajsa:

Ili stoički otrpiš vaspitnu od za glavu nižeg lika, kao što je bio slučaj sa Entonijem Pilerom…

Polusvetov izbor za glumicu kojoj je pandan: Eva Ras

eva ras

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook17Tweet about this on Twitter3Share on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title="" rel=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>