Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јул 27, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Crvena zvezda 2014/15 – Neočekivano putovanje

Crvena zvezda 2014/15 – Neočekivano putovanje

Spremajući se za pisanje ovog teksta rešio sam da pročitam tekst koji sam letos pisao o Zvezdi i mogu da se pohvalim da sam zadovoljan svojim prognozama. Predvideh da će na plejof ići Budućnost, Partizan i Cedevita uz nas, zadovoljan sam kako sam predstavio pojačanja i koncepciju tima, kao i očekivanja od starosedelaca. Da se ne hvalim previše podsetite se ovde. Sezonu 2014/15 KK Crvena zvezda Telekom je dočekala sa manjkom jednačina u odnosu na broj nepoznatih. Gledajući iz perspektive sadašnjih rezultata dolazi se do zaključka da je jedino Dejan Radonjić znao kakvim potencijalom raspolaže u avgustu kada je sastavio 95% ekipe. Dovedeni su Cirbes, Vilijams, Kalinić, Dangubić i Jović. Cirbesu prva sezona van Nemačke, Vilijams do avgusta nije imao bolju ponudu od Zvezdine, Kalinić (doveden pre Svetskog kupa u Španiji) posle osrednje sezone u Radničkom takođe nije bio garancija kvaliteta kakav pokazao u sezoni za nama, o Dangubiću sa upaljenim kolenom da ne govorim (ko dobro pamti seća se da je zbog te povrede propustio pripreme reprezentacije, a izvesni stručnjaci su čak i njegovu karijeru stavljali pod znak pitanja). Stefan Jović je došao, nakon odličnog prvenstva, kao šlag na torti u trenutku kada se već znalo da je stručni štab pogodio dovođenjem Kalinića. Gledajući sastave rivala u grupi Evrolige i poredeći sa našom dvanaestorkom većina igrača Crvene zvezde je morala da odigra minimum na prošlogodišnjem nivou uz nekoliko pojedinaca koji će imati svoju sezonu da bi mogli da se nadamo prolasku u top 16. To se i desilo, Radonjić je uspeo da složi kockice – Marjanović, Lazić, Mitrović i Kalinić igraju sezonu dosadašnje karijere, Vilijams verovatno najbolju evrosezonu. Kasnije su se priključili i ostali . . .

 

dejo-radonjic

 

Koliko mi prošlosezonski slogan WE ARE BACK nije bio simpatičan toliko mi je ovosezonski WE ARE THE TEAM potpuno odgovara svemu što smo imali prilike da gledamo u ovoj sezoni. Žargonski rečeno, Zvezda je, u tek završenoj sezoni, prešla igricu i to na hard!  Vitrine na Malom Kalemegdanu će krasiti nova tri trofeja – što bi Lazić rekao fali nam samo Evroliga. Oboreni su mnogi klupski i regionalni rekordi, poslednji u nizu (prvak Srbije)  najbolje islustruje stanje u kojem se klub nalazio od pročetka devedesitih. Od sezone 1981/82 kada je uveden plejof sistem u ligi tadašnje države pa do danas KK Crvena zvezda je odigrala 16 finala i osvojila četiri titule (1993, 1994, 1998. i 2015. godine), a ove godine je uspela prvi put u svojoj istoriji da završi plejof bez poraza! Od kako ja pratim klupsku košarku nad Zvezdom su stajali crni oblaci, kakav god tim da smo imali provajavao je strah da ćemo na kraju ipak ostati bez trofeja, svake zime smo bili u strahu da će nas napustiti najbolji igrači (dešavalo se da Amerikanci odu na Božićni odmor i da se više nikada ne vrate), svakog leta da će neko od prve petorke pojačati glavnog rivala ili nekog od konkurenata u ligi, trenerima se tražila zamena posle par vezanih poraza itd. Ko je sve ovo preživeo dobro zna o čemu govorim. Ako bih hteo da vam izmamim kisele osmehe mogao bih samo da nabrojim nekolicinu igrača bizarnih imena i još bizarnijih košarkaških karijera koji su znojili dres KK Crvena zvezda, ali ne želim – sada je vreme za slavlje, vreme za rekapitulaciju sezone koja je iza nas.

Prvi dobri vetar nam je dunuo iz Turske gde Zvezda igrala pripremne mečeve sa Fenerom, Efesom i CSKA. Lepršava igra i egal sa velikima dao je nadu da će ovo biti ta generacija. Naravno već su tu počeli da se čuju duhovi prošlosti koji su nas podsećali kako smo večiti šampioni pripremnog perioda. Upravo želim taj momenat da naglasim tekstu. Najveću pobedu Zvezda ostvarila protiv same sebe – konačno je uspela da skine kaput luzera i obuče odelo šampiona! Posebnu draž daje način na koji je Crvena zvezda to ostvarila – direktni rivali u potpunosti potučeni KRK 3-0; ABA liga 30-4; KLS 18-1. Tim Dejana Radonjića je sa večitim rivalom imao skor 9-3 (7-1 skor u završnicama takmičenja), sa Cibonom, Olimpijom, Budućnosti 2-0, Cedevitom 5-1. Jedini timovi kojima je Zvezda ostala dužna bili su Evroligaši – Olimpiakos, Real i Barselona. Dva učesnika F4 i tim Ćavi Paskvala.

Sledeći vesnik uspešne sezone bilo je neočekivano dobro otvaranje kampanje u Evroligi! Galatasaraj je nokautiran u Areni, promašen je šut za pobedu u Klajpedi (treći po veličini grad u Litvaniji), usledila je nova pobeda u Areni nad Valensijom koji je obeležila lepršava igra Zvezde, ali i poraz od Olimpijakosa u Beogradu uprkos neubedljivoj partiji gostiju iz Pireja. Istini za volju Zvezda je odigrala jednu od najlošijih utakmica u sezoni, na površinu je, pored loše igre, isplivao i strah od pobede koji je rezultirao katastrofalnim šutem za tri poena (3 od 16) i promašenim zicerima. Naravno da su zli dusi to dočekali ponavljajući kako Zvezda još uvek nije spremna da pobedi veliku Evroligašku ekipu i kako trener Dejan Radonjić ne ume da ulije samopuzdanje ekipi da dobije neizvesnu završnicu. Epilog – Zvezda regularni deo završava na drugom mestu u grupi, dobija Valensiju, Neptunas i dva puta Laboral Kuču i prvi put u svojoj istoriji se plasira u TOP 16 fazu Evrolige.

charles-jenkins-marcus-williams-red-star-euroleague

Za to vreme Zvezda u Jadranskoj ligi potvrđuje dominaciju i polusezonu zavšava bez poraza, a Novogodišnje praznike sa skorom 21-4 u svim takmičenjima. Kada je region u pitanju navijači su mogli da odahnu, plejof je bio na vidiku, a i prvo mesto je poprilično realno. Nastavili smo da brojimo uzastopne pobede, oboren je rekord ABA lige, a Krka nas je zaustavila na dvadesetoj uzastopnoj pobedi u jednoj sezoni – impresivno složićete se. Sve je to bilo lepo, ali navijači su znali da još nijedan trofej nije osvojen i da prava borba tek predstoji. Kako se bližila borba za prvi trofej u sezoni, Žućkovu levicu, tako su krenule priče o tome kako je Zvezdi neophodno da dovede još jednog visokog. Dejan Radonjić donosi pravu odluku, ispostavilo se, izjavljuje da pojačanje nije potrebno, da veruje u tim koji ima i staje u odbranu Marka Tejića, povećava mu minutažu.

Devetnaestogodišnji krilni centar je igrao 8:56 ~ 9 minuta u proseku u Evroligi i približno 11 minuta u ABA ligi. Rekao bih, gledajući sa ove distance, da je tom odlukom povećao koheziju u ekipi i odredio nastavak sezone. U svakom slučaju ostvarena je ušteda novca koji će sigurno dobro doći u sezoni koja sledi kada će Zvezda biti uskraćena za nekoliko stotina hiljada evra prihoda od ulaznica jer neće biti u mogućnosti da utakmice igra u Kombank Areni.

Nastavak sledi narednih dana . . .

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+1Share on LinkedIn0
Dusan Aleksic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *