Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana авг 18, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 1 komentar

Čujte Srbi – Uzroci posrnuća srpske košarke

Čujte Srbi – Uzroci posrnuća srpske košarke

Da je nešto trulo u domaćoj košarci možete da zaključite bez preterane analize i prodiranja u materiju, ali kada truljenje počne da prelazi u raspadanje znate da je proces ka nestanku teško zaustaviti. Na primeru fudbala laički možemo da uočimo da su od njega ostali samo dugmići ili novosrpskim jezikom rečeno ostao je samo Montevideo (Bog nas video). Kako jednog dana ne bismo pravili film o Indijanapolisu, moraćemo, što pre, da počnemo da se bavimo razlozima koji su nas doveli u ovo stanje. Brojni su uzroci posrnuća srpske košarke – od onih koje obožavaju da ističu naši stručnjaci poput cepanja države (smanjeno tržište igrača), pojave menadžera, pohlepe roditelja itd. Tu negde, na kraju liste dežurnih krivaca, nalazi se i struka o kojoj ću pisati u ovome tekstu. Poslednjih 12 godina jedna medalja (srebro sa Eurobasketa u Poljskoj), na Olimpijskim igrama ili nas nema ili nas guze kojekakvi Novozelanđani i Kinezi, a medalje osvajaju Argentinci, Italijani, Litvanci, Rusi. . .

Za to vreme, dok svet igra profesionalnu košarku, mi smo karte bacili na proizvodnju mladih igrača i osvajanje medalja u mlađim kategorijama, pa se kao na traci smenjuju uspesi na Univerzjadama, Svestskim i Evropskim prvenstvima za mlađe kategorije, Mediteranskim igrama. . . Rezultate smo ostvarili, medalje su ostale kod šampiona, ali hajde da se prisetimo igrača koji su nosili te selekcije. Nikola Dragović 1, Dragan Labović 2, Branislav Đekić 3, Dejan Musli 4 samo su neka imena koja su nosila epitet bisera svojih generacija, a sada ih možemo svrstati u grupu gde su šta rade.

Da li je toliki broj zaboravljenih talenata slučajnost? Da li se nije pravilno radilo sa decom ili su se selektirali akceleranti umesto talentovane dece koja nemaju visinu, raspon ruku i ostalo kao što piše u udžbenicima (koji praktično ne postoje na srpskom jeziku)? Kako je moguće da niko ne vidi, kroz mlađe kategorije, Nemanju Bjelicu iako je, igrajući za Supefund, redovno trpao Zvezdi, FMPu i Partizanu dvocifren broj poena?

dejan-mijatovic

Pametni na greškama uče, mi se držimo latisnke repetitio mater studiorum est, samo što stari Latini nisu predvideli da će ih bukvalno shvatiti. Da ova fraza ne bi ostala bez argumenta pobrinuo se košarkaški savez Srbije, postavivši kao prvog trenerea U-20 reprezentacije Dejana Mijatovića za kojeg su svi koji prate mlađe selekcije, znali da mu se neće odazvati najbolji igrači 5.

dusan-ristic

Tako na Kritu nismo gledali centre Dušana Ristića, Nikolu Jokića, Nikolu Milutinova, spoljne igrače Marka Gudurića, Brana Đukanovića i druge (isti trener je u prošlogodišnjoj kampanji izbacio sa priprema Nikolu Radičevića). Da li je interes srpske košarke da neki trener osvoji medalju, zaradi profesionalan ugovor u inostranstvu ili da igraju najbolji igrači? Da stvar poprimi više elemanata komedije morali smo da sačekamo skraćivanje spiska. Petorica bekova su bili: Nikola Rebić, Ognjen Jaramaz, Stefan Pot, Jovan Novak i Mladen Đorđević sve plejmejkeri i kombo bekovi, nijedan čist bek šuter. Da se razumemo, to su sve talentovani momci koji zaslužuju mesto u nacionalnim selekcijama, ali ideja da na prvenstvo ne pođe NIJEDNA čista dvojka (naravno, najbolji se nisu odazvali) je za zlatnu malinu trenerskih odluka u ovoj godini. Mesta naravno nije bilo za MVPa finala juniorske lige, Božidara Babovića, koji će kao dete Partizana profesionalnu karijeru graditi u nekom drugom klubu iz Srbije (Nemanja Bjelica lajks dis (y) ).

aleksandar-sasa-djordjevic

Dušana Ivkovića, kome niko nije smeo da kaže da je neučešće na Olimpijadi neuspeh (isti je došao na mesto selektora 2008. kako da bismo pravili tim za London 2012.) je nasledio Saša Đorđević kome je učešće na Svetskom kupu vrhunac dosadašnje trenerske karijere. Stari srpski običaj po kojem dobrog profesora nasleđuje nedorasli učenik, kako bi se smanjila mogućnost da učenik prevaziđe profesora. O ovoj našoj osobini je pisao dr Arčibald Rajs još 1928. godine u svojoj knjizi Čujte Srbi, čuvajte se sebe. U ovom slučaju dokazanog stručnjaka nasleđuje, slobodno mogu reći, trenerski laik, koji iza sebe, pored neprocenjivog igračkog iskustva i košarkaškog znanja ima dve profesionalne sezone u poslednjih osam godina koliko se bavi ovim poslom. Da li je to potreban i dovoljan uslov za budućeg selektora? Hoće li Đorđevića naslediti Teodosić? Znam da svi volite Saleta, volim i ja Sašu košarkaša, ali stvar je principa, ne možete u isto vreme da pozdravljate izbor Đorđevića u košarci i da ne podržavate nekadašnji izbor Savićevića u fudbalu. Ovo su ozbiljne stvari, ovo je reprezentacija Srbije, ovde nema mesta za improvizaciju, ovde moraju da budu najbolji!

igor-kokoskov

Završile su se dinastije Dude, Željka, Pešića, Dude II. U međuvremenu se pojavio samo jedan svetski poznat trener – Igor Kokoškov! Sa svojih 29 godina Kokoškov je postao prvi neamerički trener koji je stalno zaposlen kao pomoćnik u NBA ligi i taj posao radi bez prekida punih 14 godina. 2003. godine ga u Detroit Pistonse dovodi legendarni Leri Braun, sa kojim radi do 2005. Igor je nakon Detroita radio još u Finiksu i Klivlendu gde će ove sezone biti pomoćnik Dejvidu Blatu i imaće priliku da trenira Lebrona Džejmsa. Takvog trenera nismo smeli da propustimo, naročito jer nam se namestilo da je Igor bio spreman da dođe, a svako poređenje sa Đorđevićevom karijerom je neumesno.

Našoj košarci nedostaje sistem. Sistem podrazumeva da se zna ko može da bude selektor A tima, selektori mlađih selekcija ako već ne vode neku od selekcija tog uzrasta moraju da stalno prate te košarkaše, da dolaze na njihove treninge, pričaju sa njima, savetuju njih i njihove trenere, jednostavno da učestvuju u košarkaškom zidanju tih igrača, da selektor svakog godišta daje po jedan sprat na koji će u seniorskoj konkurenciji samo biti potrebno postaviti krov na postojeću konstrukciju. Nažalost, ovo nije jedina tema koja je interesantna za kritiku u domaćoj košarci. Čim me ne bude mrzelo pisaću o nelogičnostima na sajtu udruženja košarkaških sudija Beograda, finansijskim problemima košarkaških radnika, ali i o pozitivnim vetrovima koji se osećaju iz udruženja košarkaških trenera Srbije.

  1. vlasnik 5, slovima PET zlatnih medalja iz mlađih selekcija
  2. najveći talenat svoje generacije uz Milenka Tepića i Miloša Teodosića, MVP turnira 2005. i vlasnik četiri zlatne medalje
  3. vlasnik dve zlatne i jedne bronzane medalje
  4. osvajač Evroliginog juniorskog turnira, dva puta proglašavan za MVPa Evroliginog juniorskog turnira sa FMPom, MVP FIBA Europe U-16 prvenstva 2007. godine, vlasnik dve zlatne i jedne bronzane medalje
  5. sad će mnogi reći bole nas uvo za klince koji neće da igraju za reprezentaciju, ali nije poenta u tome. Mi više nemamo resursa da se tako ponašamo, ako petorica najboljih mladih igrača neće da igraju kod nekog selektora, onda smenjuješ tog selektora, jer je on tu zbog igrača, a ne, kao do sada, igrači zbog njega
Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Dusan Aleksic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

1 Komentar

  1. Odlican tekst. Moje misljenje je da kod nas postoji sistem, i taj sistem se zove Misko. Budimo realni, dok god on bude mesao karte i prodavao igrace preko rep. mi postolje necemo videti)

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *