Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 12, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Djordjević napravio tim – Crveni kao nekada Plavi

Djordjević napravio tim – Crveni kao nekada Plavi

PA ŠTA JE BRE OVO?!?! Košarkaška reprezentacija Srbije je briljantnom igrom u nokaut fazi zakucala preko favorizovanih Grka i Brazilca!!! U ove dve utakmice proradio je srpski mentalitet – kada je najteže, kada sumnja u uspeh dostigne vrhunac, kada protivnici osećaju da lako mogu da nas slome, tada naši košarkaši izvlače maskimum iz sebe. Igra reprezentacije Srbije, u prethodna dva meča, najbolji je primer kako tim pobeđuje grupu boljih pojedinaca. Citiraću reči drugara, nekadašnjeg kapitena kadeta FMPa, nakon utakmice sa Brazilom: Ljudi, totalno je nerealno! EEEEEEE! Kao da je Bog povlačio konopce i rekao EVO VAM SRBI – NAJEDITE SE I NAPIJTE!! Ne mogu jebeno da verujeeeemm! Istom drugaru moram odati priznanje jer je jedan od retkih koji je bio ubeđen u Bogdanov Vaskrs i ubedljivu pobedu nad Grčkom. Sada nacija veruje da ovde nije kraj i da Orlovi imaju još toga da pokažu, priziva se 1995. kada smo na putu do medalje pobedili Grke, Francuze i Litvance (dok sam kucao ovaj tekst Amerikanci su poslali Litvance u borbu za bronzu tako da ćemo ipak morati da pobedimo Amere 🙂 ). Takođe sam primetio veliki broj čestitki na komentarima iz zemalja bivše SFRJ.

GRUPNA FAZA – bledi Bogdanović i dominacija Raduljice

Izvor ibtimes.com

Stigla je potvrda onoga što smo mislili pre prvenstva, igrali smo u grupi smrti. Sve četiri ekipe iz naše grupe su se plasirale u četvrfinale. Utisak grupne faze je da smo je odigrali u formi sa priprema. Bogdanović je tražio sebe u novom timu, Raduljica je gospodario reketom, Teodosić otvara prvenstvo kao da nije imao nikakvih problema sa povredom, Krstić se oporavlja, Bjelica radi svoj posao . . . Jedno od najprijatnijih iznenađenja prvenstva je Stefan Jović, slobodno mogu reći bivši rezervni plejmejker Radničkog iz Kragujevca pokazuje zrelost na parketu koju je malo ko očekivao kada je video njegovo ime na širem spisku selektora Đođevića. Retki su oni koji su predviđali da će se uopšte naći na spisku putnika za Svetski kup. Jović je igrao sjajnu, čistu odranu, napadi reprezentacije, dok je on na parketu, su izgledali tečno, hrabro je probijao protivničke odbrane, bio je siguran sa bacanja (za rezliku od većine naših koji se nisu najbolje snalazili sa penala), imao pozitivnu razliku asistencija i ukradenih lopti naspram izgubljenih i to sve za manje od 17 minuta koliko je provodio na parketu. Kao lider tima, prema očekivanjima, izdvaja se Miloš Teodosić koji je pokazao borbenost u odbrani, ali i standarni repertoar u napadu – lucidnost, asistencije, trojke preko ruke, prodori . . . Nemanja Bjelica dominira u skoku, do sada je čak tri puta bio dvocifren, protiv Irana je imao dabl dabl 18+10. Jednu stvar želim da podvučem Marković, Bjelica, Teodosić i Krstić se godinama odazivaju na pozive selektora na svim prvenstvima na kojima su mogli da igraju. Posebno bih izdvojio Teodosića koji jedna od najbitnijih karika naše reprezentacije od 2007. godine (propustio je samo Eurobasket u Sloveniji, a i tada je bio sa timom na pripremama) i koji je svako prvenstvo odigrao junački, osim Eurobasketa 2011. u Litvaniji – oprašta mu se.

SRBIJA GRČKA 90 – 72 – Monstruozni Kalinić i Bogdanovićeva trojka from downtown

Izvor fansided.com

Utakmica u kojoj nisam davao više od 30% šanse našim momcima. Jednostavno nisu me ubedili igrama u grupi. Jedina bitna utakmica kojom sam, donekle, bio zadovoljan je utakmica sa Francuskom koju smo realno dobili (ne piznajem poraz kao Ješić poraz Partizana od OFK Beograda). Sa druge strane idemo na Grke koji su bez poraza u grupi, znaju šta hoće u napadu – koriste svoju uigranost i prave rusvaj protivnicima iz pik end rola, Kalates probija čuvare, izbacuje dobre lopte Papanikolauu, Vasiliadisu, Slukasu i ostalima koji rešetaju sa distance. Pod košem imaju, nama uvek neugodnog, Burusisa, na viskom krilu tadndem Kajmakoglu-Printezis. Sa druge strane u odbrani deluju moćno – u reketu pršte rampe, menjaju šuteve prtivničkim bekovima odakle trče fantastične kontre i uopšte igra u tranziciji im je delovala moćno u grupi. Jednom rečju – spreman sam na častan poraz. Onda je krenula utakmica, otvaramo je na najbolji način – zverskim posterizovanjem Burusisa od strane Kalinića kome očigledno prijaju ove kup utakmice. Prvo poluvreme je obeležila ne tako dobra odbrana naše reprezentacije kao i loše građenje koša, posledica toga su 20 i 22 primljena poena po četvrtinama. Istini za volju naši su bili sjajni u napadu, pa poluvreme dočekujemo sa +4 46:42. Tačku na i su stavili Teodosić i Kalinić – sjajno dodavanje iz skoka Teodosića i još bolje kucanje Kalinića iz faul u poslednjem napadu. Vredne pomena u prvom poluveremu su odbrane Krstića na Burusisu i Jovića na bekovima Grka. U nastavku kreće igra Orlova na koju čekamo još od Turske 2001. i na našu sreću nastaviće se u četvrtfinalnoj utakmici. THE TROJKA Bogdana Bogdanovića sa centra ostaće kao jedna uspomena sa ovog prvenstva koje ćemo pamtiti, ali to nije sve što smo videli od Bogdana na ovom meču. Naš najbolji napadač u ovoj utakmici je rešetao van linije 6.75 4/7, ali i pogađao karakteristične prodore sa zadrškom, imao jedan poluhorog. Dobili smo Bogdanovića iz plejofa Superlige, srećom po moje živce ja sam sada na njegovoj strani 🙂 . Na kraju rutinsko privođenje kraju 90-72, ja se posipam pepelom pred Urošem (drugar koji je predviđao pobedu nad Grčkom), a Sale Đorđević može ponosno da kaže: ovaj tim ima i srce i dušu.

. . . Krstić Nenad es más grande, es más grande que Nene!!!

teodosic

Izvor crosarka.com

Da je Sale bio u pravu mogli smo da se uverimo u sredu protiv Brazila. Na red je došla ekipa sa četiri NBA igrača – tri visoka i jednim bekom. Neću akati tastaturu da vam objašnjavam ko su Nene, Varežao, Spliter i Barbosa, ali pomenuću jedno ime koje je defakto obeležilo ovaj Svetski kup. Markuš Vinisiuš Viera –  momak koji se, tokom karijere, uspešno potucao po južnoameričkim klubovima, stigao je čak i da popije kafu u NBA, i to u dva navrata. Na ovom prvenstvu je potpuno opravdao brojke koje je imao poslednjih godina u Brazilskoj ligi i čeka ga sigurno masan ugovor u Evropi nakon šampionata, ali to nije tema ovog pasusa. Srbija je deklasirala Brazil 84 – 56! Da su se Orlovi malo potrudili Brazil ne bi izašao iz popularnog cigana, ali to nije bilo potrebano. Teren su omirisali svi igrači, primera radi Vladimir Štimac je stigao je za četiri minuta da uzme 5 šuteva od toga dva puta za tri poena (samo je protiv Španije uzeo više šuteva na ovom prvenstvu). Naša igra u napadu je u jednom trenutku delovala tako moćno da sam mislio da će i Štimac da pogodi trojku, jednostavno sve nam je išlo za rukom. Kao pravi general ekipu je predvodio Teodosić 23 poena (5/9 iz igre) 3 skoka, 4 asistencije, jedna ukradena. Možda će, neki tupan, reći da je utakmicu prelomila dvostruka tehnička greška koju su Brazilci dobili u trećoj četvrtini, ali kada protivnka svedeš na 56 poena, a mogao si da ga držiš ispod 50, kada ti je ekipni šut za tri poena 36%, a skoro 60% za dva, teško da možeš da izgubiš utakmicu. I tako Srbija ide u polufinale, borba za medalju je pred nama.

Igraj i pobedi ponosno se vrati

Izvor b92.net

Da pobeda u četvrtfinalu dobije veći značaj potrudili su se Francuzi koji su pobedili najbolji košarkaški tim u istoriji Španije i jedinu reprezentaciju za koju može da se kaže da je u Evropi nasledila Plave! Španci će igrati doigravanje od petog do osmog mesta (kako lepo zvuči), a Francuzi imaju čast da se sastanu sa nama u polufinalu. Nakon pobede nad Španijom Kole je izjavio da je video sunce Austerlica. Nešto sada mislim da bi Sale mogao da odgovori kako vidi vrhove Kajmakčalana 🙂 . I mi konja za trku imamo U BOJ JUNACI! Ne treba praviti euforiju?! Naravno da treba, naravno da ćemo sada da pravimo euforiju! Večeras idemo da pobedimo Francuze, da pokažemo da smo bolji od Dijaa, da smo skočniji od Gobera, da imamo bolje šutere od Ertela, Furnijea i Želabala, da ispunimo Lovernju pola želje pre prvenstva – Srbija u finalu. Zaslužili smo! Duguju nam finale Svetskog sa Amerima (prim.aut. Turska 2010.), ukrali su nam pobedu u grupi, kradu nas celo prvenstvo a i sada polufinale sude Agrentinac, Grk i Brazilac. Nemam poverenja u njih, ne znam zbog čega 🙂 .

Izvor mozzartsport.com

Pesmu koju je THCF posvetio košarkaškoj reprezentaciji Srbije pred ovo prvenstvo je većina nas slušala sa setom, naročito stih – da naša zemlja bude opet prvak sveta. Blizu smo cilja, jedna pobeda u dve utakmice nas vodi do medalje. Medalje koja vraća klince na terene za basket, koja puni sportske hale, koja košarku vraća stari značaj koji joj pripada u našem društvu. Momci, budite jaki večeras, još jači za vikend pa da zajedno slavimo kod skupštine! VIDIMO SE U FINALU!!!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+1Share on LinkedIn0
Dusan Aleksic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *