Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 12, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Eurobasket 2015 Miscellanea

Eurobasket 2015 Miscellanea

Kratko se osvrnimo na nekošarkaške aspekte jednog košarkaškog turnira.

Denda je gori nego ikad, a Šarenac se ozbiljno udendio

Denda Misspronunciation Top 5:

Haket

Žafarčik

San Emetrio

Giler

(fali mi peti, siguran sam da je za još nekoga izmišljao ime, dopunite me, molim vas)

U čudesnim svetovima Petra Dende dešavaju se svakojake smicalice: Aldemir je NBA as, Erden NBA zvezda,“Galinari je ubacio svoj 30. poen, toliko mu je otprilike i prosek u NBA ligi”, Islanđane ne jebe pet posto, čita ih na latinici pa kud puklo (mada je i u tom sistemu uspeo nešto da fejluje), Diksona odbija da zove po novom i zvaničnom imenu, o Rejesu je toliko lupetao da ne mogu ni da ponovim… Jednostavno, veoma je teško opisati način na koji Denda komentariše utakmice nekome ko ga nije slušao. On isključivo gleda one košarkaške utakmice koje prenosi. Ukoliko se desi da igrač jednu od tih retkih utakmica u kojima njegove poteze komentariše Denda odigra dobro, igrač će biti u Dendinoj milosti do kraja sveta i veka. Važi i obrnuto. On nikada ne zna ko ima koliko faulova, ne ume da koristi internet da vidi statistiku očigledno, ne zna da prepozna ljude u hali koje kamera snimi i, što najviše zabrinjava, ne zna naročito dobro da čita latinicu.

Šarenac jednostavno ne može da omaši, a da se ne “našali” sa time da Teodosića u njegovom rodnom valjevu zovu “TeodOsić. Takođe, na tekmama Rusije, po 84. put smo mogli da čujemo “simpatičnu” pričicu o tome kako su Hrijapa i Monija bili najbolji ortaci pa su ih svi zvali Hrijapomon, iako Hrijapa ovog puta ne igra te nema apsolutno nikakve potrebe za ovom pričom posezati. Obaška to što je Šarenac sa istim žarom izgovara na svakom takmičenju na kojem neko od ove dvojice igra. A igraju ih od 2002. godine.

Vlada Mijaljević je u nekom užasnom limbu između ove prve dvojice.

Koliko su jezivi ovi Rajfajzen vrapci

Jebote koliko su jezivi, budite zahvalni što sam ovo postovao ujutru, a ne uveče, pa ne čitate pred spavanje (makar se nadam).

Ovo nisu gotivni beogradski dživdžani, ovo su stvorenja iz pakla koja više liče na leteće majmune iz Oza, nego li na simpatične ptičice. Pritom, naravno, rade u cilju teranja dobrog naroda u dužničko ropstvo.

A ako su se organizovali da igraju košarku, ko zna na kakve su još psine spremni?

Svi smo mi pomalo Ragnar

Ne zna Ragnar Natanelson da igra košarku. Nema veze, bitno je da se on trudi i da ne odustaje. Svakome nekada dođe loš dan, svako se nekada nađe u nebranom grožđu, svakome nekada ode autobus, svakoga nekada pokenja ptica, svkome se nekada desi ovo:

Reći će zlobnici, kako ne igra za reprezentaciju Islanda kada ima 218 cm, a ovi kubure sa centrima i skoro da nemaju igrače od preko 2 metra? Ne igra, ne zato što je loš, već zato što se još uvek nije poboljšao. I tome valja stremiti – Ragnar je vredan momak, i njegov neuspeh moramo uzeti kao motivaciju za lične uspehe. Živeo Ragnar!

Srbija trpi razne pritiske

b624eee7eb80eae2703bc03c8c1f8567

Tao of Simon

Tao-of-Fundraising1

Kako god bilo, istočnjačka filozofija Simonu prija, jer on svoje igra sasvim pošteno. Udri Simone, pehar je tvoj!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *