Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 17, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Eurobasket 2015 – Polufinale je pred vratima

Eurobasket 2015 – Polufinale je pred vratima

Eurobasket 2015 je pri kraju, najavljujemo polufinala osvrtom na prethodne dve runde .

LETONIJA – SLOVENIJA

Letonija nema visoke, ali ima dobre bekove. Slovenija nema dobre bekove, ali… nema dobre ni visoke, jebi ga. Ovo je bio najujednačeniji par i najveća šansa za upset. Čija pobeda se ovde uopšte doživljavala kao upset? To vam pričam.

Tvrdo i ne naročito lepo od početka do kraja, Letonija je imala Strelnieksa, najboljeg i najaktivnijeg igrača na parketu. Slovenija je mogla do pobede možda u nekom drugom danu, danu kada Dragiću i Balažiču upadaju šutevi, ali ovde do toga nije došlo, a i nije da je sve ovo nešto neočekivano za Slovence sa ovim premršavim rosterom.

BELGIJA – GRČKA

E, nisam gledao. Išao sam u tržni centar da kupim pantalone. Morao sam da kupim pantalone, bile su mi potrebne, izvinite.

Ali pogledao sam rikepove i video statistiku i mislim da sam dovoljno pozvan da o utakmici nešto pričam. Belgijanci su se držali do poluvremena LLLLLLLODŽESKIIIII!!!!™ je nešto ubacivao i onda je došlo poluvreme i onda su grčke konjine pod obručima stisle, a Belgijanci su prestali da sipaju kao Golden Stejt (dosta im je i potrajalo) i to bi bilo to.

ŠPANIJA – POLJSKA

Poljaci su se držali tri četvrtine, solidnim trudom u odbrani u kojoj je Pau pokazao po milioniti put da ga niko ne može zaustaviti. Čak i Gortat, koji bi trebalo da bude jedan od retkih na ovom turniru koji može da se nosi sa njim, je delovao nemoćno. Sloter je bio bezveze, trebalo je da ga više koriste kao off-ball šutera, mada bi im onda igrao onaj drugi plej koji je plač majke božije. Svetla tačka je bio onaj medved Pržemek (sjajno ime) Karnovski sa Gonzage koji za tolike gabarite ima sasvim solidnu tehniku i potencijalno uspešnu NBA karijeru ako malo smrša i ubrza se.

TURSKA – FRANCUSKA

Posle ove tekme je neko u komentarima na B92 napisao sledeću dobru foru: Kao što je Korać zaljubljen u Bolta, tako je iz nekog razloga i Denda zaljubljen u ”dabl-dabl mašinu” Furkana Aldemira. Ovaj fenomen je neobjašnjiv, verovatno je u životu jedanput gledao Aldemira, i to na Furkanovu sreću baš neku tekmu u kojoj je igrao dobro (i verovatno postigao dabl-dabl), te ga sada uvek gleda kao boga. Isto je zanimljivo da sudije nisu dale Erdenu da igra sa onim glupim trakama na mišićima iz nekog razloga, zaista ne znam kako to može da omete igru.

I to bi otprilike bilo to što se tiče zanimljivih stvari na ovoj tekmi. Francuzi su opet igrali mlako do jednog trenutka (ali čak i kad igraju mlako igraju dobro odbranu), i onda je samo jedan period suše u turskom napadu bio dovoljan da odu na preko 10 i lagano završe tekmu. Dekolo je bio super, Gober je standardno onemogućio protivnikovu egzistenciju u svom reketu, a Žofri je omašio brda zicera, mada je onda ubacio nekoliko dugih šuteva, čak i neku trojku.

ČEŠKA – HRVATSKA

sator

Kruno Simon, jedan talentovani, ali ipak (preterano) iskurčeni i bandoglavi klinja i 10 leševa iz (Fear) The Walking Dead. To je bilo prvo poluvreme u Hrvatskoj. Čak se i, do sada na prvenstvu sasvim solidni, Dario Naharis-Šarić utopio u ovaj mulj koji je zavladao hrvatskim košarkaškim timom. Drejper se pokazao kao apsolutno beskoristan, što znači samo jedno – mnogo minuta za Roka Lenija Krevica, što znači samo jedno – gomila izgubljenih lopti i izjalovljenih napada, što znači samo jedno – dvadesetak razlike za Čehe već na poluvremenu. Da budemo fer, nije Ukić jedini kriv za ovaj fijasko u prvom poluvremenu. Prvo i prvo, nije kriv što mu se daje ovoliki udeo o odlučivanju o sudbini hrvatsog napada, pa makar bio i jedini plejmejker koji postoji u čitavoj zemlji. Drugo i drugo, u trenucima kada Ukić ne uvaljuje svoj tim u đubrivo, to sasvim pouzdano rade ostali igrači koji nisu Kruno.

Ante Tomić igra i deluje kao nedonošče od 220cm, Hezonja pravi glupe faulove i gazi aut linije, Bogdanović nešto obigrava oko protivničkog reketa, skok je mizeran, Satoranski protiv hrvatske odbrane deluje kao mešavina Vestbruka i Pola. I to je odličan šlagvort za osvrt na Čehe, umereno kvalitetan, ali lepo organizovan i na zdravim osnovama sagrađen tim. Satoranski se potvrdio kao kompletan plej, klasično evropski obučen, ali uz to fizički veoma moćan. Tokom celog turnira je de facto osnova češkog napada, i najbolji asistent EP za sada. A glavnina tih asistencija otišla je ka Veselom, čoveku koji je sam od Češke napravio skakački dominantan tim. Kao petica, on je sa svojim brzim nogama i velikim odrazom mismeč skoro svakom centru na ovom turniru, a naročito ovako tromom i nezainteresovanom Tomiću. U napadu može da napadne iz driblinga, a dovoljno je hitar da paseve koje dobije od Satoranskog i Šilba munjevito zakuca u koš.

Kada se do koša lako dolazi i kada se stekne samopouzdanje dobrom odbranom koja protivnički napad natera na nenormalno veliki broj izgubljenih lopti, onda i sporedni igrači poput Jelineka, Pumprle i Bende počnu da pogađaju. I onda bude dvadeset na poluvremenu, što nije nedostižno. Ali u stvari jeste. Ali u stvari jeste kada Hrvatska igra onako kako igra.

Početkom drugog poluvremena se povređuje Kruno Simon, koji je do sada izgledao kao Rik među zombijima, i prednost Čeha raste na skoro 30. Postava sa Stipčevićem i Bilanom (?!) kreće u nemoguću misiju i pokušava da stigne, zapravo nerealno uspešno, ali trideset razlike se stiže samo u Spejs Džemu i Badiju psu košarkašu i na 13 razlike Hrvati opet padaju, a Veseli i Satoranski potpomognuti matorim Velšom osigruravaju pobedu i zasluženo se raduju.

I šta sad, ko je kriv? Jel kriv Perasović što nije uspeo da ovu grupu ipak talentovanih igrača da poduči iole ozbiljnoj timskoj igri? Ili ti igrači nisu toliko talentovani? Jesu li oni krivi, da li je kriv Ukić što ne može da ubaci ništa spolja pa da ga jebeš? Ili je savez kriv? ”Riba smrdi od glave, to svi vole da kažu. Pa verovatno je sve to donekle. Stvari ne počivaju na pravim temeljima, čini mi se. Reprezentativna košarka je u Hrvatskoj u bitnom regresu, izuzevši ovaj period loženja pred prvenstvo i ovo neshvatljivo zadovoljstvo proisteklo iz najnebitnijih pobeda u košarkaškom svetu – pobeda u pripremnom periodu. Talenat je tu, zaista solidni mladi igrači nailaze, nadopunjenim nekolicinom koji imaju šansu da budu vanserijski. Ima sa čim da se radi u budućnosti, ali je jedini preduslov da se za taj rad obezbedi nekakav održiv plan. Da dođe trener koji će se posvetiti nacionalnom timu, da se vodi briga o tim mladim igračima i da se naporno radi. Moraju se isterati stvari na čistac, i krenuti u projekat, pa makar on i trajao duže. Jer ovo nikud ne vodi, dok uloge nisu podeljene jasno, ne može se ni očekivati da oni koji treba da ih igraju imaju viziju kako to da rade. ”Isterati na čistac” zvuči prosto, ali makar mi na ovim prostorima znamo da to baš i nije toliko lako i da traje u pičku materinu dugo kada je bagra u pitanju.

SRBIJA – FINSKA

Stres!

Kada tim bez briga dođe na noge favoritu, i to još šuterski tim, jedino što ne treba raditi je pustiti ih da na početku šutiraju relativno lake trojke. To smo mi nažalost uradili, te su Salin, Koponen i ostali zatrpali naš koš u prvom poluvremenu kako iz realnih, tako i iz jako teških situacija. Da ne dužim mnogo, o igri naših ću više u delu o tekmi sa Česima, ali ovo je bila dobra packa, i dobro je što smo iz ove neugodne situacije izašli nekažnjeno.

Sve je lako kad imaš Simona u timu!

PAČULIJA – MAČIULIS

mac

Ovo je bilo super. Baš sam navijao za Kokoškova, Zazu, Sanikidzea i ostatak ipak prekratke rotacije, i ovde je apset bio neminovan. Ali onda je na neku foru Jonas Mačiulis, kojeg sam uvek gotivio i mislio da je car, postao Dejan Bodiroga i ubacio sve. Onda se malo iskulirao pa je opet ubacio sve.

Litvanija je pokazala ozbiljna ograničenja (Valančunas je bio bolestan ili se samo uplašio Zaze), i niko drugi nije mogao ništa da povuče. Bukvalno su svi sedeli (Kalnietise, u tebe gledam prvenstveno!) i čekali da im Mačiulis snese pobedu sa neba. I dočekali su što je najjače.

A dočekali su je jer Gruzija igra sa 5 igrača od kojih je jedan Džejkob buđavi Kulen koji je bio ubedljivo najgori Gruzijac na terenu i koji se po starom običaju buđavih igrača aktivirao tek kad je sve izgledalo izgubljeno. Naravno, sa tim malim gasom su Gruzijci odmah stigli, ali u završnici su Litvanci ipak namazaniji. Ponavljam, Blitva je bila zrela da se obere, uz sasvim malo Kulena i uz sasvim malo lošiju partiju Mačiulisa ovde bi bilo laganih 10 za Džordžiju. Ovako šteta, ovo je trebalo da bude kruna Gruzije Igora Kokoškova, i četvrtfinale im je izmaklo zbog onoga što su mislili da imaju rešeno – crnca koji ipak ne može da generiše napad. A on može što je najgore, ali je stvarno ceo turnir igrao u katastrofalnoj formi.

ŠPANIJA – GRČKA

Tačno sam znao da će biti gusto, jer – tu su negde. Grci su puniji, imaju veću rotaciju (iz nje je npr. ispao Papanikolau), a Španci, iako igraju sa 6 igrača (aj kao i Ribas sedmi) imaju ubedljivo (ali baš ubedljivo) najboljeg igrača na turniru. A Grci imaju dokazano najboljeg klouzera u Evropi – Spanulisa. Takođe, Grci su jedni od retkih na šampionatu koji na Gasola mogu da bace neke značajne čuvare (Kufosa i omatorelog, ali i dalje nezanemarljivo zajebanog Burusisa). Makar sam tako mislio.

Pau je samo trpao i trpao, Mirotić mu se u početku u toj zabavnoj aktivnosti i pridružio. Rudi ne deluje dobro, i to je za Francuze ipak dobra vest. Španci su od nerealno duboke reprezentacije na prošlom prvenstvu sada došli do izuzetno mršave rotacije koja se sastoji od nekadašnje petorke Reala, koja nikako nije uspela da osvoji EL iako je istom dominirala jedno tri godine (Sveti Sava-Ljulj-Rudi-Mirotić-Rejes) pojačanom Gasolom. Ostalo je dosta mršavo, pogotovo uz Rudijeve probleme sa povredom.

Grci su prednost koju su Gasol i Mirotić nakrcali počeli da stižu, naravno na krilima svoja dva veterana specijalizovana za povuci-potegni situacije: Spanulisa i Printezisa. Utakmicu su uvukli u egal u kojem su Španci ipak pokazali da su namazaniji, ali su imali i sreće. Grci su se toliko par puta jeftino zajebali (koraci koje je dva puta napravio mali Janis Ajgoishgsfssdjjssoifjadb), i drugo prvenstvo zaredom završili posle prve ozbiljne prepreke u eliminacijama, i to posle sigurne igre u grupi. Šteta, Španci su bili zreli za izbaciti, ali ne mogu da kažem da ću nešto plakati zbog Grka, imali su šanse i momački su ih uprskali.

Treba pohvaliti Ljulja koji je u završnici dobro ugušio Spanulisa i još postigao neke bitne poene. Gasol je apsolutno nezadrživ u svakoj situaciji u kojoj ima loptu u napadu. Takođe, valja pomenuti da su se Španci trgli iz letargije u koju su zapali u toku treće četvrtine uz pomoć ni manje ni više nego jebenog Viktora Klavera, jednog od najrendom igrača u svom timu. To samo pokazuje koliko im zapravo treba neko sa klupe da doprinese da bi ih digao na nivo više na kojem su bili tokom prethodnih godina.

FRANCUSKA – LETONIJA

Letonac se dobro držao sve do poluvremena, kada se Parker zapalio i u dva minuta rešio utakmicu. Ovaj Parker apsolutno nije onaj Parker iz 2013. godine koji tako zapaljen može da igra 25 minuta, ovo Parkerovo izdanje se pali na po 2 minuta, ali sa takvom silom u odbrani i na skoku – dva minuta zapaljenog Parkera je izgleda dovoljno da se ode na 12 razlike i da utakmica faktički bude gotova.

Letoncima svaka čast, oni u svojim mogućnostima igraju sasvim pristojnu i zadovoljavajuću košarku. Strelnieks se uopšte nije usrao i bio je najaktivniji i pokušavao da drži korak sa Parkerom i De Koloom sve vreme, ali jebiga, njih dvojica nisu morali da naskaču na Gobera i ostale konjine koje su čuvale francuski reket, kao što su to činili Strenieks (najviše), Janičenoks i Bertans. Beržins se pokazao kao solidan evropski streč-igrač koji voli da se pošiba, a takve uvek valja pohvaliti na opskurnim košarkaškim blogovima.

Kod Francuza ista priča kao i do sada. Napune reket Goberom i ostalima i ne daju apsolutno nikome pod koš, dok u napadu imaju dovoljno talenta da sve to izgleda solidno, čak i bez neke prepoznatljive igre. De Kolo deluje veoma dobro (dosta je bolji od Parkera trenutno), Furnije je takođe solidan, a dominacijom u skoku u napadu anuliraju preogroman broj svojih promašaja. Kao što smo to već rekli hiljadu puta na ovom blogu – pobeđuju bukvalno na silu.

Francuzi i dalje čekaju iole doraslu prepreku, što Špancima možda može biti i jedna od prednosti u međusobnom polufinalnom susretu. Francuzi su isključivo igrali protiv niže srednje i niže klase ovog prvenstva (Turska im je bila ubedljivo najjači protivnik), dok su se Španci već pobili sa timovima koji gaje aspiracije ka medaljama (Srbija, Italija, Grčka). Francuzima sad po prvi put nailazi potencijalni period frke, a protivnik je najzajebaniji mogući.

SRBIJA – ČEŠKA

zoran-erceg-galatasaray

Opet stres jebo te! Teodosić opet ne može da pogodi, ali naravno savršeno dodaje. Kalinić se odmah na početku glupira i dobija tehničku, a Kuzmić je dosta neupotrebljiv u napadu, tako da u ovoj utakmici nema šta da traži, kao ni u prethodnoj. Mora da malo poradi na hvatanju lopte, jako je mali procenat slučajeva u kojima dečko zapravo ljudski uhvati skok sa obe šake.

Veseli i Satoranski su carevi. Satoranski je u jednom delu bukvalno izgledao kao Vestbruk (taj deo je, pretpostavljate, ono zversko zakucavanje). Obojica provode skoro 40 minuta na terenu i baš daju primer ostalima time što se kao najbolji igrači najviše i bore. Veseli 40 minuta igra poziciju koju eventualno treba da igra 5-10 minuta, pritom je najbolji skakač na parketu i sasvim lepo završava elijahuovske frljoke oko koša kada nema zalet da loptu prikuca. Jedino je imao problema da drži Raduljicu posle pikenrola, jer je ovaj ipak dosta teži i može dupetom da napravi duboku poziciju. Satoranski je uz ovaj dodatak šuta (ukoliko se pokaže kao stalan) možda i najkompletniji plejmejker u Evropi. Sada je, redom: sjajan atleta, odličan presing igrač u odbrani, odličan dodavač, solidan šuter i vrlo dobar u prodiranju ka košu. Bez problema mogu da kažem da je susret njega i Teodosića bio susret dvojice najboljih plejeva na turniru.

I sva sreća da ga je Teo dobio. Tj. nije ni bitno da li ga je Teo dobio, bitno je da ga je Srbija dobila. Na kraju je razlika bila dvocifrena, ali smo se opet mučili, slično kao sa Fincima. Ono što nije bilo slično je da nas je Finska napunila trojkama, a ovde smo za jadnu odbranu bili kažnjeni gomiletinom poena iz reketa što će npr. protiv Litvanaca biti ravno porazu. Veseli nas je toliko napunio tako što je koristio pomaganja naših visokih i ostajao sam sa dovoljno prostora da reši ispod koša. To je ono što najviše brine, osnova naše odbrane je pritisak na perimetar. Mi pod košem neku zaštitu nemamo, ono čemu možemo da se nadamo je da će prva linija naše odbrane da osujeti gro protivnikovih napada. A kada se perimetar probije (a probijao je i buđavi Pumprla), nema nikoga da zasmeta, tj. ima Kuzmić. ali je Kuzmić toliko napadački slab da ne može da opravda svoje prisustvo na parketu samo odbranom (okej je u odbrani, ali nije baš Gober npr.)

Ono što nas je spasilo je šuterska klinika Zorana Ercega, koji je pogodio sve što je šutnuo i tako nam držao glavu iznad vode (rezultat u egalu) do početka četvrte kada smo ih konačno zaustavili u odbrani i ubacili nekoliko poseda zaredom, te otišli preko deset razlike i okončali utakmicu. Ali, baš je bilo šibanje u prve tri četvrtine. I dalje je naše najjače i najčešće korišćeno oružje pikenrol sa Teom koji posle njega može da radi svašta, u zavisnosti od toga sa kim ga igra. Raduljica se odlično rola ka košu i završava (ili iznuđuje gomilu faulova), a Erceg npr. uvek ide u pop, odakle je smrtonosan. Treba pohvaliti i Markovića koji nam je opet bio Toni Alen.

Zaključci: mnogo smo bili dublji od njih i ostali smo svežiji na kraju, te smo zato i pobedili. Nikako ne smemo da budemo ovako pospani u odbrani protiv Litvanaca, napuniće nas u reketu. Bogdan igra loše sa loptom u rukama, ali i dalje je spot-up ubica. Raduljice, samo nastavi ovako da trpaš u koš Teodosićeve paseve. Simon se ispostavio kao ultimativni role-player sa dosta ograničenom minutažom. Jako bi nam pomoglo da Teodosić bolje šutira (stvarno?!).

Iscimali smo se, nije da nismo.

LITVANIJA – ITALIJA

Baš sve vreme razmišljam kako je ova Litvanija slična reprezentaciji Brazila na prošlogodišnjem Mundijalu u fudbalu – igraju kao sušta suprostnost svom tradicionalnom stilu igre. Nema više one brze passing-game prangijačine gde se šutira gomila trojki. Litvanski bekovi su presušili (kao što rekoh, prosečni litvanski navijač bi dupe prodao za letonske bekove poput Strelnieksa, Bertansa i Blumsa), a najveća zvezda im je klasična krupna petica koja vlada reketom u odbrani i skoku. Pritom još zna i malo leđne tehnike, tako da mu sve to omogućuje da nabija visoke brojke protiv svakoga ko nije Zaza. Dakle, litvanska igra je jasna, čvrsta odbrana, malo poseda, spori napadi, mala rotacija (u ovoj utakmici koja je trajala 45 minuta Valančunas, Kalnietis, Mačiulis i Seibutis su igrali skoro 40) i pikenrol Kalnietis-Valančunasa do besvesti iz kojeg se traži Valančunas na rolu, ili, ispostaviće se u ovoj tekmi uspešnija opcija, šuteri na trojci.

Valančunas je iskoristio ono što je verovatno celi Lil znao pre utakmice – Italijani nemaju poštenog centra koji bi ga branio. Tako je naš Jonas nabio poene u reketu, ali i dominirao skokom. Dobro, to smo svi znali. Ali smo i pored toga mislili da Italijani imaju više vatre u napadu i da će to biti dovoljno da jednostavno ubace više u koš od Litvanaca. Ali nismo računali na litvanski šut koji je očigledno duboko integrisan u DNK svakog muškog stanovnika baltičkih zemalja. Litvanci su se ozbiljno namunjili da im ubace dosta trojki, i tako smo imali prilike da vidimo Milaknisa i ostale šutere sumnjive reputacije kako ne mogu da promaše. Jednostavno, Italijani možda jesu dobar tim, ali je jako teško pobediti nekoga ko trojke puca 61%. Zato je i nok-aut faza zanimljiva. U osam od deset utakmica ove dve reprezentacije bi Italija verovatno pobedila, ali ovo je bio dan Litvanaca.

Italijani su trpali svoje sve vreme. Belineli je počeo (lik šiba skoro 10 trojki po utakmici), Galinari i Đentile su nastavili uz dobru pratnju Aradorija, ali u odsustvu ikakvog sistema toliki šuteri teško mogu da konstanto igraju. Ovde bi verovatno trebalo izreći vanvremensku ko od šuta živi od šuta i mre, ali je ovde ipak preciznija dijagnoza ko od loše selekcije šuta živi, a pritom ne igra odbranu kako valja, mre ako naiđe na raspucanog i žilavog protivnika. I pritom ako ima verovatno meni najneomiljenijeg košarkaša na svetu – Andreu Barnjanija. Mislim da se još dugo neće pojaviti igrač koji je tolika suprotnost onome što igrač njegovih fizičkih predispozicija treba da bude. On je alergičan na reket u napadu, a u odbrani je u reketu beskoristan. Sve to bi možda moglo da prođe u nekom alternativnom univerzumu u kojem on šutra kao Dirk 2011. godine, ali od takvog nadanja bi trebalo da smo već odavno odustali.

Elem, Litvanci su nam lakši protivnik, ali smo videli da su zaista žilavi, i da ćemo u slučaju da igramo odbranu kao protiv Čeha, sa njima imati ozbiljnih problema. Favoriti smo, ali smo u ovom duelu itekako ranjivi. Ovo polufinale koje nam sledi nam je zapravo i finale i borba za opstanak i sve na svetu, jer je više red da igramo Olimpijske igre posle dve propuštene Olimpijade.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *