Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 22, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 13 komentara

Eurobasket 2015 – Raspad Srbije, i to kakav, nema šta!

Eurobasket 2015 – Raspad Srbije, i to kakav, nema šta!

Malo duže sam se kanio da krenem ovo da pišem, posle ovog dosta mračnog vikenda za srpsku košarku, koji je usledio posle onih nedelju i po dana ružičastog raja. Ali, stvarno nema smisla da ovako lepo propraćeno prvenstvo na Polusvetu ne zaokružim jednim osvrtom sada, kada je sve gotovo. Posle ovog teksta, uslediće i drugi jubilarni Polusvet Awards tekst koji će na sajtu izlaziti još (nadam se) mnogo puta, i u kojem ćemo rekapitulirati to ko je obeležio neki FIBA turnir, koji je u ovom slučaju Eurobasket 2015.

Bavio sam se već grupama i prvim kolima eliminacione faze, tako da nam je sada preostao samo osvrt na polufinala, finale i treće mesto. Razigravanje od petog do osmog nisam gledao, iako je ovog puta to sasvim imalo smisla gledati, jer je onaj koji se domogne sedmog mesta rezervisao mesto na kvalifikacionim turnirima za Olimpijske igre. Ovaj put je to bila Češka, koja je razbila Letoniju na krilima znate koje dvojice careva.

Prvo ću nešto da kažem o ove dve utakmice koje nije igrala Srbija, dakle polufinalu Francuska-Španija, i samom finalu. Pored činjenice da je praćenje ovih mečeva bilo izuzetno otežano time što su nedužni gledaoci bili prinuđeni na slušanje Dendinih komentara, imali smo ipak priliku da uživamo u pisanju istorije i ustoličavanju Paua kao apsolutno jedinog kandidata Dirku za titulu najboljeg evropskog košarkaša ikada.

 FRANCUSKA – ŠPANIJA

pau gasol1

I Francuzi su prvi put na ovom turniru naišli na značajnog protivnika. Sve su lepo organizovali, uterali su ljude u stadion, zamračili ih kao u bioskopu i pripremili teren za konačnu pobedu i (nadali su se) konačno slanje u penziju ranjenog, ali ipak ljutog starog rivala. Ali nisu računali da se rival ipak lepo zalečio u dve utakmice osmine finala i četvrtfinala, no to je manje bitno, nisu računali da tom rivalu neko treba neke koševe da ubaci odnosno odbrani.

Jebi ga, kad pogledaš da su na turniru Batum, Dijao i Parker odigrali ukupno nula dobrih celih utakmica, bronzom uopšte ne treba da budeš nezadovoljan. Ekipa koja predvode Batum, Dijao i Parker treba da puca na zlato, to je sasvim logično, ali ekipi koju predvode De Kolo, Gober i Lovernj ne treba ništa zameriti ako budu treći i ako izgube od Španaca. Ispade da je ona prošlogodišnja ekipa bez Parkera bila i bolja, jer su ovi minuti koje je Parker tako bledo odigrao bili raspoređeni na Ertela i Dioa. Dodaj da je tada Batum u završnici ipak igrao bolje, a da je Gober sada igrao bolje – dođe mu otprilike na isto.

Parker je zaista delovao da je gotov, bukvalno kao hologram onog Parkera od pre dve godine u Sloveniji, onog Parkera koji je aktivirao francuski napad prodorima ka košu i otvaranju linija za katove drugih spoljnih igrača i pravio gomilu otvorenih pozicija za šutere. Ovaj Parker je bio apsolutno zaustavljen od Ljulja, i izgledao je duplo sporije nego što je to bio slučaj 2013. godine. Ovo svakako ima veze sa sezonom u Spursima tokom koje su ga mrcvarile razne povrede, ali kada ga čovek vidi ovako nemoćnog ne može da se ne zapita da li će San Antonio moći da organizuje pobedničku rotaciju, a da pri tome njega dovoljno odmori. Jer im on ovakav nikako neće biti ono što je bio pre dve godine, ili, recimo, ono što je Džef Tig bio Atlanti. Treba na umu imati i da su ostali bez Korija Džozefa i Belinelija, tako da će im vraćanje Parkera u pravu formu zaista biti prioritet.

De Kolo je uskočio u njegovu ulogu, i zaista je odigrao odličan turnir uprkos cerebralnih ograničenjima (nije baš najbistriji momak), ali je pun energije koju na parket donosi zajedno sa lepom dozom talenta. Svejedno, razlika između dobrog De Koloa i dobrog Parkera kao okidača napada je nemerljiva, i jasno je da je Špancima mnogo lakše da uštopuju prvog. Francuska odbrana je stoga poprimilia status ključnog segmenta igre (odbrana obruča, pre svega) i ona je u prvih sedam utakmica (pet utakmica protiv loših timova i dve protiv niže srednje klase) Francuzima i donela lake pobede. Prosto rečeno, niko ne može da im dođe do koša, i svakome prave probleme na skoku u napadu u minutima kada je Gober na parketu. Lovernj, Dijao i Pjetrus (Koji je sad ovo Pjetrus, Floran ili Mikael??? Denda i Šarenac su u panici!) su redom odlični skakači i fizički aktivni igrači u reketu koji su uz Gobera skokom u napadu postepeno lomili protivnika i u svakoj utakmici do polufinala su ga relativno lako slomili.

nando de kolo

Ali su onda naišli na Gasola, koji se nije dao (ne lako, nego nikako) slomiti, i koji je pucao odakle god su mu Francuski visoki igrači iole to dozvolili. Uživanje je bilo gledati jednog igrača u evropskom kontekstu koji igra kao najbolji NBA strelci – svaka, i najmanja greščica koju odbrambeni igrač na Gasolu napravi bila je kažnjena surovo i ekspresno. Ostajem pri tome da mu u postu previše sviraju faulova, i da je trebalo da puste Lovernja i Gobera da malo više igraju sa njim pre nego što im sude stroge faulove, ali to je verovatno zato što sam loš čovek i ne mogu da prećutim sitno kenjanje, iako je na ovom turniru bilo potpuno jasno da je čovek dominantan kao senior među petnaestogodišnjacima. Ali, sa druge strane, ako neko dobija benefit of the doubt u određenim situacijama kod sudija, onda to ipak treba da bude apsolutni vladar Evrope u poslednjih deset godina.

Ljulj je odlično sredio Parkera (mada, ponavljam, kako je igrao, nije baš ni morao), jednako kao i Spanulisa utakmicu pre, Rodriges je dobro baratao tempom i sigurno sprovodio loptu Gasolu u post, a Rejes se po običaju tukao sa francuskim grmaljima u reketu kada je postalo očito da Mirotić to ne može, a Ribas se pokazao kao sjajna zamena za Rubija što se odbrane na perimetru i presinga na protivničke bekove tiče.

Na kraju, postalo je jasno, Francuska nije mogla da ubaci dovoljno, a nije ni mogla da odbrani Gasola. Ko pljuje Gobera što je dobio 40 poena od Gasola je nije u pravu, dečko je zver u nastajanju, a Gasol je ipak veći deo poena ubacio u trenucima kada Gober nije bio na parketu.

SRBIJA – LITVANIJA

Aj prvo da nahvalim Kazlauskasa i njegove junake. Ovako se igra košarka. Imaš to što imaš, upregneš svoje snage tako da to što manje odgovara protivniku kojeg si skautirao, ne bojiš se, igraš disciplinovano, radiš ono što je racionalno i što funkcioniše i boriš se, boriš se, boriš se. Tako jedino možeš da dobiješ „boljeg“ od sebe. Jer taj „bolji“ je bolji samo ako se on više trudi od tebe ili ako je nestvarno bolji, kao Drim Tim od protivnika u Barseloni npr.

Ono što je mene iznerviralo je  što mi nismo bili ti koji su nezgodni, što mi nismo bili ti koji gnjave protivnika, igraju „ružnu“ košarku ili kako god već to glupi ljudi zovu, jednostavno, nije smelo da izgleda da je njima više stalo nego nama. A izgledalo je. Ne znam da li je to zato što smo se opustili (ne bih rekao, naša reprezentacija ako nije nekako izgledala, onda nije nezainteresovano tokom celog prvenstva). Možda smo se usrali, to bi bilo logičnije objašnjenje, momci su radili tokom celog leta i oštrili se za ovo, a kada je došla ta utakmica (u kojoj smo još bili i kao favoriti), sve se srušilo.

Posebno bih se osvrnuo na srpske medije za mongoloide (hvala bogu pa ih ne čitam, ali ne mogu da odolim da virnem dok na trafici kupujem vodu), tu je bilo već zacrtano slavlje i lagana pobeda nad Litvancima, u tržnim centrima se dobijaju neki dresovi na poklon ili na akciji, nemam pojma, neka debilska folkoteka organizuje gledanje tekme i svima plaća piće ako Teodosić ima preko 15 asistencija… Kojih bre 15 asistencija, moroni moronski! To je ta glupava histerija koja nastane pre utakmice bez ikakvog pokrića zapravo, i onda, naravno, to su isti likovi koji će prvi posle poraza reći da su baš oni znali da ćemo izgubiti i da više neće da gledaju. Jesmo bili favoriti, iako nam je forma bila u padu od početka eliminacione faze, ali nismo igrali protiv Islanda, igrali smo protiv branioca srebrne medalje predvođenog legitimnim NBA centrom i tima koji je utakmicu pre ubacio 60% trojke. Mi smo imali više dobrih igrača i više individualnog kvaliteta, ali trebalo je biti težak komad idiota pa biti apsolutno siguran u naš prolaz i razmišljati o Špancima.

A mi smo na parket izašli smušeni, predvođeni Teodosićem. Jebi ga, odigrao je jako loše, prošle godine je odigrao jako dobro, jebi ga, greota, šteta, tuga, ali šta da se radi. Ono što me je više zabrinjavalo je to koliko je naš napad zavistan od njegove igre, i njegovih dodavanja iz pika. Nijedan od ostalih igrača (osim Markovića, svaka čast majstore), nije doneo dodatnu energiju tokom celog duela. Dobro, pomislili smo, Teo igra lošu utakmicu, makar mi imamo više oružja u napadu iz kojih možemo da im zagorčamo život. Ispostavilo se da nemamo.

Bogdana smo čekali ceo turnir, videli smo da je znatno sporiji, neodlučniji u prodoru i generalno bezopasniji nego inače, čekali smo ga da ga na kraju ne bismo dočekali. Jebi ga. U petorci sa Ercegom i Bjelicom kao visokima smo napravili solidan broj dobrih šuteva za 3, ali nisu upale. Jebi ga. Pokušali smo sa Raduljicom u niskom postu, a to je, boga mi, još manje uspelo. Pokušali smo i sa Nedovićevim 1 na 5 basket napadima i jebi ga. Dobro, to niko nije ni očekivao da uspe. Sva naša osnovna napadačka oružja su presahla i mi jednostavno nismo imali više energije od njih da na silu iščupamo pobedu.

kuzminskas

A oni su je imali više od nas, i njom su nas i pobedili. Svaka čast Kazlauskasu, znao je da je u podređenoj poziciji i gledajući utakmice Srbije sa ovog šampionata je jasno zaključio koje su najveće vrline Srbije i koje mere treba preduzeti kako bi se one neuralisale. Zaključio je da srpski napad postaje jako jalov kada pikenrol sa Teodosićem ne funkcioniše i da onda ostali igrači imaju tendenciju da se zadovoljavaju lošim trojkama. Frenetičnim pritiskom bekova na Teu i udvajanju na pikenrolu Teo je ispao iz utakmice, tako da čak u nekim momentima pikenrol nije mogao ni da se postavi u napadu.

Kada smo to uvideli, uspaničili smo se, i počeli ta igramo uplašeno i ne naročito pametno. Ipak, i to je bilo dovoljno za egal završnicu sa timom koji je igrao sranje u napadu, objektivno. Nismo ispali od raspucane Litvanije koja je Italijanima ubacila 60% trojki, ispali smo od preumorne Litvanije skraćene rotacije u kojoj prvi i praktično jedini plejmejker Kalnietis jedva stoji na nogama od umora dok mu lopte ispadaju iz ruke. Litvanci nisu imali nikakvu značajnu napadačku igru, uz neke mestimične post-apove za dvojicu Jonasa, oni su uglavnom napadali prolazeći pored naših bekova kao pored turskog groblja, i deleći pasove unazad.

Litvanci su više zaslužili da dobiju utakmicu .

ŠPANIJA – LITVANIJA i FRANCUSKA – SRBIJA

U finalu ni najnerealnije zagriženi litvanski navijač nije mogao da očekuje išta drugo do ovoga što se i dogodilo. Litvanci su posle tri epske borbe ispustili dušu, a Gospodar prvenstva je odbio da skine nogu sa gasa. Rezultat toga je činjenica da je utakmica bila gotova posle 6-7 minuta.

O ovoj utakmici za treće mesto takođe nemam mnogo šta da kažem. Srbija se posle ovog raspada protiv Litvanije snizila do nivoa Turske i Letonije (ništa se ne vrti u napadu, samo se rokaju trojke do iznemoglosti), a Francuzi su nas kao Turke i Letonce i dobili – na skok u napadu i pravovremeno punjenje reketa.

ŠTA DALJE?

sale i teo

Pa šta može, ništa. Od ovoga nemamo bolje, jedini koji fale i koji bi mogli da se priključe ovom timu u budućnosti su Bobi (koji nam je falio ovde i koji bi nam u onim trenucima jurnjave i panike dao potrebnu stabilnost napadu klasičnim post-apovima) i Jokić (za kog i dalje faktički nemamo pojma koliko je dobar). Teodosić je loše završio prvenstvo, ali smo makar sigurni da sa njim imamo jednog potencijalnog vanserijskog talenta, samo treba ubosti kada je Džekil a kada Hajd. A do tada je on i dalje naš vođa i najbolji igrač. Delovalo je da je Bjelica napravio taj kvantni skok iz odličnih u vrhunske do poslednje dve utakmice. Možda ga još nije napravio, ali je Bjelica svakako bliži tom kremu evropskih igrača nego što je bio, a cenim da će uz dobar rad u Vulvsima na ovim kvalifikacionim turnirima biti tom kremu još bliži.

Ispade da je ovaj tim od onog prošlogodišnjeg iz Španije po imenima jači, ali po doprinosu tih istih imena ipak slabiji. Od Kalinića i Bogdana smo dobili stvarno loše prvenstvo, ali smo svesni da od njih možemo da očekujemo dobre partije. Bogdan u pravoj formi je ubica, može da šutira, može da kreira, čak može i da dodaje. Kalinić u pravoj formi je idealan švajcarski nožić koji ti pomaže u svakom aspektu, i to smo videli. Nikakve velike povrede nisu njima ugrozile karijeru, tako da u slučaju njih dvojice može biti samo bolje.

Erceg je pokazao da je zasluženo član ovog tima, ali ga moramo koristiti ređe i to u specijalnim petorkama. Cenim da bi tako i bilo da je Bobi išao na turnir – Erceg je fantastičan kao steč igrač, ali u većoj minutaži ne može dugo da bude efikasan na parketu jer nije naročito dobar skakač i nema masu da se bije sa protivničkim centrima.

Nedović je okej igrač za kraj klupe, peti bek koji može da odradi minute na 1 i 2, kao i da smeta protivničkim bekovima u presingu koji je odlično igrao tokom ovog turnira, ali u nekoj značajnijoj plejmejkerskoj ulozi zaista ne koristi reprezentaciji. Milosavljević će biti bolji nego što je sada ako ostane zdrav, i njega isto treba imati na umu za kraj klupe reprezentacije. On je makar vojnik i nikada neće imati problema da odrađuje sitne šljakerske dužnosti. Slično važi i za Simonovića. Ako ti treba specijalac sa minimalnim ovlašćenjima u napadu, računaj na Simona.

Centri? Raduljici će dobro doći godina kontinuiranog treniranja i igranja ozbiljne košarke. Tokom prvenstva se izdigao iz užasa (kada nije radio ništa), do ispunjenih očekivanja (kada je radio ono što se od njega očekivalo, jelte). Ne može da se odvoji od parketa, ne može da čuva obruč, škripi mu post-igra, ali kada se stušti ka košu posle pikenrola tu je veoma veoma efikasan. I plus je super ofanzivni skakač. Jeste da nema mnogo aspekata u kojima je dobar, ali je u tim sasvim solidan i kao takvog ga treba gledati. Kuzmić je još sirov, presirov. U napadu u ovom trenutku nije mogao ni najmanje da pomogne, i ima loše šake, nikako ne može da uhvati loptu. To jesu nedostaci koji se teško ispravljaju, ali on je fizički veoma nadaren, relativno je snažan i baš je brz na nogama, dobro zna da digne ruke u odbrani. Uz još malo brušenja može da postane igrač rotacije u reprezentaciji, ali može i da ne postane veoma lako. Za Milutinova mi nije jasno što nije dobio više minuta. U nekim utakmicama nam je baš bio potreban neko ko će da se potuče za skokove i zakuca poneki odbitak, ali izgleda da ga Đorđević nije imao ni u malom mozgu. Ako napreduje u Olimpijakosu kako je napredovao prethodne sezone u Partizanu, trebalo bi da bude od velike pomoći sledećeg leta.

Markovic

I na kraju da damo poštovanje našem najkonstantnijem igraču na ovom turniru, igrača koji nas je vratio iz dva sigurna poraza, Stefanu Markoviću. Protiv Litvanije doduše nismo uspeli da pobedimo posle povratka, ali da Marković nije odigrao svoje, ne bismo ni do onog egala došli (mada bismo tako sačuvali više živaca, doduše). Marković je i dalje vrhunski odbrambeni na perimetru, ne prestaje da grize (kamo sreće da su svi pristupili tekmi sa Litvanijom kao on), i čini svoj tim daleko boljim. Pritom, član je reprezentacije od 2007. godine i nikada nije ništa kenjao, nego je uvek igrao najbolje što može, ma koliko to najbolje nekad bilo loše. Svaka čast brate!

Imamo igrače koji dokazano mogu da igraju dobru košarku. Ne mogu da garantuju zlata, ne mogu da garantuju konstatnu dominaciju, imaju problema u određenim segmentima igre, ali mogu svakoga da dobiju. Imamo trenera kojeg oni gotive i koji njih gotivi i koji nije savršen, ali razume šta su nam ciljevi i čemu treba da težimo. Takođe, to je trener pod kojim mi generalno igramo dobro od kada nas je uzeo. Bila je idealna prilika da se ne zajebavamo sa ovim kvalifikacionim turnirima, ali ćemo očigledno morati. Lepo bi bilo da Đilas iskešira da se odigra u Beogradu i da konačno odemo na te Olimpijske igre, jer smo jači od svih ostalih u kvalifikacijama, osim Francuske. Jači ako igramo angažovano i žestoko i pametno, a ako igramo kao prethodne dve utakmice, onda nismo ni od koga jači.

DA LI JE OVO USPEH?

Ne znam. Nije, verovatno. „Pa šta se ti nerviraš, mi smo četvrti u Evropi“, kaže moja majka. I ima pravo, nije to loše, ako ništa drugo, makar igramo te kvalifikacije za Olimpijski turnir. Ali u kontekstu u kojem nam je trebalo da budemo samo malo odsečniji da bismo dobili osakaćenu Litvaniju, ovo jeste veliko razočaranje.

Ako ništa drugo, makar smo sada uvereni da nam je košarka na solidnim temeljima. Neke fantastične mlade nade ne nailaze, tako da je ovo tim sa kojim sada idemo u budućnost. I kakva će biti? Ko zna, neće biti sranje, tako deluje, a neće biti ni nepobedivo neprejebiva. Kao što nismo smeli da se preložimo na početku prvenstva, tako ne bi smeli ni da se previše smorimo po završetku istog.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

13 Komentari

  1. Nisam bas siguran da je relevantno, ali Jokara je lijepo odigra Ljetna ligu za Denver. Malo je palio trojke, pokazao da zna podvalit dodavanje i dobro se kretao u obrani. Zabavan je prospekt za nba ligu zbog kombinacije, prangija-zastita obruca. Ne bi mu bilo zgorega da malo ojaca jer je ko mlohava cuna, a za to mu nece trebati dugo pod nba rezimom prehrane i rada.

    Zao mi je na kraju sto mi se cini da bi vam Stimac dobro dosao ko 5 visoki u situaciji da bar opali plesku Valanciunasu kada se spusti u post ili u borbi za skokove jer mi se cini da su Litavci imali skoro 15 skokova vise. Napad je i onako bio za neku stvar zbog manjka suta

    • Pa to ti i kažem za Jokića, nije igrao nijedno ozbiljno takmičenje u ozbiljnom klubu u ozbiljnom sistemu. A da će ojačati, hoće sigurno.

      Pa ne verujem da bi Šti-mek pomogao išta više od Milutinova koji je bio tu, ali nije dobio šansu. Ali dobro, najlakše je sada pametovati, zato mi i jesmo blogeri. 🙂

      • Štimac je bio neki pozitivan lik svlačionice koliko sam pohvatao, pa bi uvijek radije njega imao kao 5 visoki ili 12 u rosteru nego nekog balavca.

        Posao nam je da seremo kad smo blogeri 🙂

        • Ma to je istina živa, kada imaš igrača na klupi koji ne ulazi, bolje da bude neki lik koji doprinosi u svlačionici. Jedino što je Milutinov već sasvim solidan igrač i imao je dobru sezonu iza sebe, on je mogao da pomogne i igrački, ali šta sad da se radi.

  2. Ercega vise ne treba zvati, dosta je bilo mlitavih (fizicki) cetvorki u reprezentaciji… Jbg, koliko god da si dobar igrac, ako si mekan ko pihtija i spor onda ne mozes da skocis, igras odbranu i ides na ulaz… Pa koji ces onda u ekipi… Da nam je sada neki Savic, Miloje, Kotur, druga bi prica bila. Taman kad smo se oslobodili savana mislio sam dobro je, sad smo cvrsci na toj poziciji, kad ono ovaj maler dodje! Idealno bi bilo da se vrati Lucuc (ukoliko zbog povrede nije zavrsio ozbiljno igranje kosarke), Jokic dolazi sigurno, jos kaze da je vec postao sajla u Denveru, jbg planina je to 🙂
    Ja bih iskoristio ove kvalifikacione turnire da se u vatru malo ubace i Dangubic i Marinkovic, zaista mislim da je u danasnjoj kosarci brzina osnov svega, a to nam fali… Mozda treba dati sansu i Mitrovicu, ukoliko malo ocvrsne (Macvan mu se napio krvi u duelima 1 na 1)…
    Sve u svemu mislim da ove kvalifikacije mogu da budu i veliki plus za nas u odnosu na ostale(taman da ih iskoristimo da se iskristalise ekipa i ko sta radi u njoj, ipak je to veliki broj ozbiljnih takmicarskih meceva. A onda, ovako bi to izgledalo u snu- mi uigrani skroz, plasirali smo se na OI, dizemo formu iz utakmice u utakmicu u grupi, u cetvrtfinalu se ukrstimo sa nezainteresovanim i opustenim amerima (koji jos traze formu za zavrsnicu igara) i jos ih taj dan nece sut i ostalo se pise samo haha 😀

    • Ma okej je Erceg, samo u manjoj meri. Kao specijalac u streč-postavama. Za sve ove godine smo od njega naučili da ne može da se bije i da skače, ali zato može da šutira.

      I ja sam isto optimista pred ove kvalifikacione turnire sledeće godine, bićemo bolji!

  3. Pa dokle će da ide ta medijska kenjaža oko Gasola kao najboljeg evropskog igrača ikad? S njim ili bez njega ništa se dramatično ne bi promijenilo u evropskom basketu prošlih 15 godina. Mislim, doista je sjajan igrač, ali njegova je igra u domeni onoga što se može od takva igrača očekivati. Sve što radi Gasol sada, radio je Ćosić prije 30-40 godina u vrijeme kada nitko nije dopuštao niti očekivao od centra da šutira izvan reketa, razigrava suigrače, vodi loptu preko čitavog terena itd. Po utjecaju na igru,taktiku, suigrače, trenere i navijače, po igračkoj inteligenciji, broju medalja, a napose po karakteru na terenu i izvan njega, najveći je trag u historiji košarke od europskih igrača ostavio Ćosić i to sa minimumom logistike kakva danas stoji iza Gasola.

    • Istina, ali u modernoj istoriji košarke (od kada su Evropljani počeli da igraju u NBA), jasno je da nije bilo boljeg centra.

      Iskreno, Ćosića nikada nisam gledao, od ovih što jesam, nema govora da je bio neki bolji od Paua.

      • Jebiga, trebao si u samom tekstu da navedeš kriterije prema kojima si postavio Gasola na vrh. Iako, nije baš sasvim izvjesno da je Gasol i na centarskoj poziciji baš takav kralj: sjeti se samo Sabonisa (doduše, on nije ostavio naročitog traga u NBA, no da su ga pustili na vrijeme tamo svašta bi bilo). Ako je NBA glavni kriterij, onda je najeveći car među Europljanima Kukoč: tri titule s naboljom momčadi u historiji NBA.

        • E pa baš ću uskoro i postovati tekst koji pišem na ovu temu – ko je najveći igrač u modernoj istoriji evropske košarke? Mali preview: usled činjenice da su igrači bili u različitim kontekstima (različitim ligama), jedino kako se to može odrediti je dobri stari i neprejebivi eye-test. Kukoč jeste osvojio tri titule igrajući u najboljem NBA timu ikad. Ali je Kukoč u tom timu bio treći ili četvrti igrač, dok je Dirk u svojoj jedinoj tituli bio bez dileme vodeći igrač. I tako, očekujem makar tri svađe u komentarima pošto tekst bude izbačen. 😀

          • Svi su izbori manje više subketivni, posebno oni koji se rade na osnovi vizualnog testa jer su u tom slučaju u prednosti igrači koje smo gledali, za koje smo navijali ili smo ih divinizirali, bez obzira na razlog. Ne mogu se izostaviti historijski kontekst, odnosno stadij i trendovi košarke u kojima se pojedini igrač profilirao. Recimo, sasvim si u pravu kada tvrdiš da je Dirk bio glavni u momčadi kod osvajanja naslova, no zamisli kontekst u kojem Dirk mijenja Kukoča pokraj Jordana, Pippena i Rodmana. Da li bi i u tom slučaju mogao s potpunom sigurnošću tvrditi kako bi Dirk svejedno bio vodeći igrač? Da bi igrač zavladao scenom, osim njegove vještine, ponekad je važno da se stvari pokolope, da se igraču potrefi, kako bi Machiavelli rekao, fortuna. Kukočeva je situacija u tom smislu paradoksalna: došao je u najbolju momčad svijeta ali se trebao izboriti za mjesto u momčadi unatoč protivljenju dva najbolja igrača tima i lige i skepsi koju je NBA tada gajila prema Evropljanima. Zato je bio podvrgnut i svojevrsnom eksperimentu, zahvaljujući kome je dobio desetak kila, izgubio na brzini i pokretljivosti, te je s prirodne pozicije niskog krila ili playa bačen na četvorku. E sad zamisli da su to isto radili i Dirku ili Gasolu. Ali nisu, jer su razni Kukoči, Petrovići, Divci i Marčuljonisi odigrali uloge pokusnih miševa i dokazali kako je s Europljanima manje više sve u redu, samo ih treba prilagoditi NBA načinu igre a ne preobražavati u nešto što nisu ili ne mogu biti. Jebiga, Gasol se čitavu karijeru u NBA švercao sa svojom slabašnom obranom i masom, i nikome nije palo na pamet da ga baca na klupu, tovi sa sterodima i iživljava se na njemu u teretani. Naprosto, shvatili su da trebaju maksimalizirati njegove postojeće igračke vrline. Zato Gasol dio svog uspjeha zahvaljuje i prethodnicima poput Kukoča.

    • Super je blog, samo nastavi da pišeš!

      Živ bio!

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *