Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 7, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 4 komentara

Eurobasket 2015 sa Berlincima

Eurobasket 2015 sa Berlincima

Ne može čovek da stigne da napiše nešto za blog, moraju utakmice da se gledaju! I onda se još ne pogledaju sve. Ili kada se pogledaju, budu posle utakmica Srbije posle kojih se fanatik/paćenik poput mene i mojih prijatelja toliko isprazni da više nema snage da se koncentriše na nešto drugo. A i na šta da se koncentriše, na Bobija Diksona koji šutira 20 komada bez ikakve savesti?

Šalim se ja malo, nije prvenstvo toliko loše, mislim, da je Srbija pukla ove dve, verovatno bi mi bilo najgore ikad. Sad sve gledam kroz pink cvikere. A da li bi trebalo?

Ovde ću se najviše baviti dvema utakmicama koje je na startu Eurobasketa odigrala Srbija, pritom ću pomenuti i ono ostalo što sam pogledao i zaključio iz šturog praćenja hajlajt rilova i statistika.

Dakle, ono što nas sve zanima: Bjelica, tj. Srbija! Ove dve utakmice su nam na kraju ispale idealne jer smo pokazali da možemo da igramo i da ne možemo da igramo, a usput nismo dobili po nosu, i sad smo u sjajnoj šansi da uzmemo prvo mesto u grupi. Pomoć nam je prilično zakazala tamo gde smo je očekivali, ali je apsolutno eksplodirala tamo gde nismo (Udri Nedo sine!). Ali ajmo utakmicu po utakmicu, pa ću na kraju pokušati da sumiram neke zaključke i trendove iz onoga što smo mogli da pogledamo.

Španci. Okupilo se nas buljuk kod jednog mog prijatelja, renomiranog srpskog sportskog novinara, uz prikladnu dozu patriotizma i optimizma, kako bismo propratili debi Srbije na turniru Eurobasket 2015. Pod prikladnom dozom patriotizma podrazumevam zastavu iznad televizora, tapšanje našoj i nezviždanje španskoj himni uz pokoju zluradu opasku (tipa: ovaj Gasol liči na nekog petla, šta se ovaj Rodriges istripovao da je Sveti Sava, kad će ovaj mrtvi Rejes više da se povuče, kakva im je ovo glupa himna bez reči itd. – sve u granicama dobrog ukusa, što bi se reklo). I imali smo šta da vidimo. Špance koji dosta tvrdo otvaraju tekmu i našu reprezentaciju koja dosta borbeno kreće. Petorka sa Markovićem i Kalinićem je bila pogodak, agresivno su odigrali na Ljulju i Rudiju. Bjelica je na početku najavio svemirsku partiju, napadao je obruč, ali sasvim lepo i proigravao i šutirao kad treba. Takvom igrom smo Špance i ostavili bez koša tokom prva tri minuta. Ono što nije bilo dobro je nervoza Teodosića koji je od početka bio nadrkan, vikao na tajmautima, nervirao se za svoje i tuđe greške više nego što bi trebalo i pojačano kenjao sudijama. To se odrazilo i na njegovu igru. Njegov šut nam je ključan, jer ako upada, tera Teovog čuvara da mu stoji mnogo bliže i samim tim otvara mnogo više prostora u pikenrolu, osnovi našeg napada. Kada je postalo evidentno da je Teodosićev šut u kanalu, to ga je odvelo u kontraritam koji je podrazumevao loše pul-ap šuteve iz driblinga i jalove napade jer bi posle neuspešne pik-igre samo bacio loptu nazad, pa smo morali da krećemo napad ispočetka na tipa 7 sekundi do kraja, a to se po pravilu ne završava dobro.

Teodosića je to držalo i tokom sledeće tekme sa Nemcima, ali iskreno me to ne zabrinjava. Teodosićev loš šut će prestati da bude loš ukoliko se malo smiri i pokuša da ide do koša češće. Kao što znamo, penetracijom u reket se u košarci ostvaruju najbolje stvari u napadu. I to nije toliki problem, Teodosić će malo spustiti nivo ložnjave, sada je već jasno da Bjelica može da preuzme lavovski deo u organizaciji napada, a Teodosić treba ipak malo da gleda kako da razigrava druge. I uradiće to, ako nešto nije, nije glup.

miroslav raduljica

Ono što treba da nas zabrinjava je činjenica da Raduljica trenutno nije najsigurniji kojim se sportom bavi. On nam je prvi centar i njegovo totalno odsustvo forme je problem, najveći koji trenutno imamo. Svi mi znamo da njegova ograničenja, naročito u odbrani (u 1 na 1 post-ap odbrani, a tek da ne pominjem pomaganje u reketu i odbranu od pika gde je bukvalno duh). Ono što je loše je što je njegov doprinos u odbrani uspeo na neku foru još više da potone, a u napadu ne donosi ono što je donosio ranije. Post-ap igre više nema, to je daleka prošlost, makar tako deluje. Ma koliko bio veliki, on prosto ne deluje dovoljno snažan da ostvari dobru poziciju, a dobra pozicija u postu je osnova za nekoga poput njega, nekoga ko ima odraz od otprilike 10 centimetara. Ono što može da radi, je da skače u napadu (aj recimo da je tu okej), da postavlja blokove (pristojno) i da se rola pravo ka košu posle pika gde treba da sačeka (najčešće) Teodosićev pas i lagano zakuca. Sve to što je znao je palo u vodu, a sve što nije znao je dodatno prenaglašeno u duelu sa Gasolom koji ga je odmah na početku tako zalepio da mu je za celu utakmicu stavio do znanja ko vlada reketima.

Mirotić nije mogao da se sastavi (takav je više-manje ostao do kraja susreta), a Španci koji su šutirali užasno sve vreme su počeli da stižu našu teško stečenu razliku ulaskom Rejesa. Rejes i Pau su počeli da kombinuju u postu, dodaju dobre lopte na utrčavanja, prave viškove (sreća pa nisu ubacili gomilu otvorenih šuteva pa su otišli na 12 razlike umesto na nedostižnih 22) itd. Tada je u sobi počelo i da se psuje i nariče, i može se reći da je atmosfera u sobi u tom trenutku bila na poslovičnoj granici dobrog ukusa. Jasno je bilo da nas od gaženja (kakvo su Španci priredili Turcima juče npr. ili kako su ga priredili nama mnogo puta) deli jedan neočekivani heroj. Dobili smo ih dvojicu.

Marković je ukrao Rodrigesu loptu na prevođenju, i to živu pod njihovim košem (odavno nisam video da se tako nešto dešava Svetom Savi) i konačno trgnuo naš tim. Napad je postao organizovaniji, batalili smo ne baš pametnu trku u koju smo uleteli sa Špancima i koja je siguran put ka neuspehu u duelu sa njima. Tu je nastavio drugi naš heroj od kojeg najiskrenije apsolutno ništa nisam očekivao na ovom prvenstvu, a on me je posrao već u prve dve utakmice. Nedović je ubacio šuteve i oslobodio se konačno. To mu je dalo na samopouzdanju i počeo je konačno da gleda koš, kao i da igra agresivnije u odbrani i konačno dobro iskoristi te svoje brze noge. Tri šuta koja je ubacio su istopila razliku za 8 i vratila tekmu u egal na poluvremenu.

U trećoj smo nastavili sa dobrom odbranom, Teodosić se malo smirio, ali je postalo jasno (ako već nije) da je naš glavni igrač na ovoj utakmici Bjelica. Fantastična ol-raund partija je učinila poenima materijalizujemo odličnu odbranu koju smo igrali. Šut, probijanja do koša i čak i slash-n-kick akcije za naše šutere, odbrana na Gasolu – momak je gospodario parketom. Ono što je najbitnije, kada su Španci na oko 7 minuta do kraja vratili Gasola u igru i krenuli da nas stižu, Bjelica je pokazao ubilački instinkt: bez razmišljanja je preuzeo igru, digao trojku sa 8 metara i bućnuo je. Ovde moram da zakukam jer je to stizanje od strane Španaca bilo nemoguće zaustaviti jer sudije sude tako da svaka lopta koja završi kod Gasola u postu mora da bude faul ukoliko ne bude koš. Kuzmiću su doslovno svirali faul za to što mu se približio, Raduljici su svirali isto gluposti, ali je bio toliko loš da mi nije bilo žao. Gasol jeste ovde najveća klasa, i o tome nema nikakve diskusije, ali dajte mu bre malo da zaradi te poene, ovako je mogao da šutne 50 bacanja da je igrao celu tekmu. Gasol je sila i u odbrani na ovom nivou, veoma je dugačak i jako dobro brani obruč. Kada sam sutradan (tj. juče) gledao tekmu protiv Turaka, Gasol je delovao kao da je popizdeo, od samog početka je krenuo da ih melje, što u postu, što trojkama i da ih nisu tako rano oduvali na +20, verovatno bi Pau ubacio 40 poena. Jednostavno, neodbranjiv je dok ne naiđe na Gobera (ili Zazu!), tako makar za sada deluje.

Budući da nismo mogli da se odbranimo od tih bacanja, jedini način da pobedimo je morao biti efikasan napad i njega smo dobrili od Bjelice i Bogdanovića koji su ubacili ključne trojke i tako smo i pobedili. Sve je delovalo bajno (osim Raduljice, je li), a da li je tako bilo?

nemanja bjelica

Pa jeste bilo dosta dobro, Erceg je delovao sasvim okej, petorka sa njim i Bjelicom kao visokima uopšte nije manjkava odbrambeno, štaviše, Erceg se dobro bori, a sa druge strane, u napadu nam donosi mnogo jer širi igru i uspeva da prošvercuje Markovića u solidnom napadu uprkos njegovom nedostatku šuta. Kuzmić se usrao živ, ali se vidi da je naučen pravilnim osnovama u odbrani, drži ruke gore i igra čvrsto, apsolutno deluje iskoristivo. Kalinić je bio super, igra ono što očekujemo od njega da igra, hasluje ko bolestan, on nam je Tejšon Prins (onaj dobri iz mlađih dana, a ne ovaj očajni što je spor ko Milijaš). Nedovića i Markovića sam već opevao, Teodosić je na kraju uprkos svemu odradio solidnu tekmu, a Bjelica je sve što je uradio, uradio savršeno.

Jedini problem možda može da bude što je Bogdan dosta pasivan i ne dribla dovoljno, tj. samo služi kao spot-ap šuter. Kada ide ka košu je nekako neodlučan i sporiji nego inače (nije da je generalno munja, ali jednostavno deluje tromije). Mislio sam da je to bio slučaj samo na prvoj tekmi turnira, jer se još nije zalaufao, ali je i protiv Nemaca bio isti takav, iako nije bio loš zapravo. Nadam se da će se malo trgnuti jer je njegova kreacija trebalo da nam bude osigurač za Teove žuta-minuta partije. Da li je to zbog povrede leđa, ili Sale laže da bi malo skinuo teret sa njega jer nije u formi ne znam, ali bi bilo ipak nefer očekivati da Bjelica nosi napad sam na svojim leđima do kraja turnira. Nadam se da kenjam.

Utakmica se završila, mi se izljubili onako znojavi kao da smo igrali, odslušali Đurovićeva uvek zanimljiva naravoučenija (car je čak i dao shout-out za Gagijevu dugu dvojku) i onda na miru gledali ostatak tog dana. Ipak sam vas slagao gore, valjda bi do sada trebalo da znate da je ovo jedan lažovski blog, tako da neće u ovom tekstu biti reči o drugim reprezentacijama osim srpske. Možda neki drugi dan, taman kad još malo pažljivije pogledam kako drugi timovi teraju loptu.

Elem, došla je i tekma sa Nemcima, i tu sam iskreno mislio da ćemo ih pobediti lako. Nemci nisu toliko dobri, Šreder igra sasvim dobro, ali nije ta klasa koja sama nosi tim do iznenađenja, a Dirk ipak nije Dirk od pre 10 godina koji stavlja 40 i vodi tim do medalje svojeručno. A mi smo izgledali rastrčani i motivisani dan pre.

E pa zajebao sam se. Opet smo se okupili na istom mestu, ja sam doneo grožđe da jedemo iako su mi se svi smejali u lice (ali su posle svi jeli to grožđe, moram naglasiti! Hamburg je bio!). I tekma je krenula.

Ako je Teodosić bio nervozan na prošlom meču, šta je tek bio ovde? Baca flaše sa vodom, tegli dres, urla na tajm-autu, i što je jedino i bitno zapravo, promašuje čiste šuteve. Sada, kapiram da je to kokoška-jaje priča, da li ih promašuje zato što je nervozan ili je nervozan pa ih promašuje? Nebitno, jedino je bitno da to kod njega stvara tenziju i što posle promašaja na dobrim šutevima on na silu pokušava da prevaziđe sušu tako što uzima loše šuteve. A to nikada nije dobro. Nemci nisu ništa posebno, igraju sa željom, ali ni oni ne briljiraju. (Inače, onom Vojtmanu treba jebati mamu što je onako zaboo Tea, a i sudiji što je svirao samo običan faul za to.)

nemanja nedovic

Rezultat se do samog kraja kreće od +5 do -5, uz realno lošu igru oba tima. Raduljica je opet pogubljen (više mi se bukvalno ni ne piše o tome), Kuzmić ima problema da čvrsto uhvati loptu, non-stop mu ispada, Milutinov je prvi put igrao dva minuta, i bio je okej, dva puta je napravio solidne blokove kojima je omogućio ulaze, tzv. livade (izraz koji su popularizovali likovi sa Sport Kluba, i okej je taj izraz). Kalinić iz nekog razloga nije igrao celo drugo poluvreme, nije mi najjasnije zaista zašto. Tim je bio toliko letargičan u nekim momentima, a on je baš glava za to. Da ukradenom ili skokom u napadu malo razdrma tim. Nedović je opet dobro igrao, kao i u prošlom meču, naročito je dobar bio u odbrani, što je scenario koji je sve samo ne očekivan. Erceg je bio okej, kada dobije provratnu na trojci vrlo često gleda da napadne i odnese je do koša, i to mu je stvarno odličan kvalitet. Sa Bogdanom je i dalje ista priča, bojažljiv je iako dobro igra i toliko dobro šutira da mu je mesto zagarantovano u petorci koja završava.

I tako smo se mi klackali i nervirali do poslednja 2 minuta kada je opet novopostavljeni alfa-mužjak preuzeo stvar u svoje ruke. Ulaz, pa trojka, pa meč-viner-flouter-pogačica. (Pogačicu isto forsiraju likovi sa Sport Kluba, ali bi valjalo da prestanu; livada može, pogačica iskreno nikako) Na kraju, šta možemo da zaključimo?

Nije sve tako zlatno kako možda deluje posle ovih 2-0. U drugoj tekmi smo pokazali napadačku lenjost i nekreativnost koja se delimično može opravdati jako malim odmorom posle Španaca, ali na kojoj mora da se radi. Đidnuli smo 30 trojki od kojih je gomila bila potpuno bezvezna, u četvrtoj četvrtini do pred sam kraj uopšte nismo ni pomišlali da uđemo u reket – u poslednjem minutu su Nemci imali tek jedan faul. Bogdana moramo više da uključimo u napad, a Raduljicu nekako da prodrmamo, jer ovo više ne vredi. Kuzmić i vrlo verovatno Milutinov su u ovom trenutku dosta korisniji za tim i ukoliko se nešto dramatično ne promeni, njih dvojica bi trebalo da budu naš centarski par do kraja prvenstva. Ono što je svakako veliki razlog za zadovoljstvo je iskorak Bjelice na jedan novi nivo, fantastična, premda neočekivana, rola Nedovića (u odbrani pre svega), kao i odlično snalaženje Ercega i na četvorci i na petici. Kuzmić je isto pokazao da uz malo više koncentracije i malo manje straha apsolutno može da igra ovde i da znači timu, a naši šljakeri poput Kalinića, Markovića i Simonovića su baš onakvi kakvi treba da budu.

Nije sve dobro, ali je više dobrog nego što je lošeg. A to je dobro.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

4 Komentari

  1. Tebi se posra Nedović, a meni Hezonja, igra lijepo, češće je koristan na terenu i ja sretan. Samo bi htio da nam posudite bar Markovića do kraja turnira, a vi morete dobit Ukića. Ono Memphis-Lakersi trade za Gasola stil, pa možda vi s ovim našim bubnjarom ubodete mlađeg Gasola

  2. Haha, pa to je to, Ukić je verovatno jedini lik zbog kojeg Marković može da zasluži poređenje sa Gasolom. 😀

  3. Moze li Kalina stopama Bjelice?
    Euro košarku kao i dešavanja vezana za nju dosta ofrlje pratim ali ako napravimo presjek turnira unazad par godina, imam utisak da svaki put doda ponešto u arsenal. Prvo je bio nekakav atletični swingman; ono, skok, tranzicija, a mogao i da se pobije na boku. Onda se prometnuo u pouzdanog obrambenog na perimetru, evo danas bez problema stavlja spot-up trojke. Kvragu može i napravit dva driblinga da mu se lopta ne odbije od nogu. Mislim, nije da je ikad bio smatram nekakvim vanserijskim talentom niti je odjedanput eksplodirao, ali ovo kako napreduje iz godine u godinu mi je totalno kul. Svjestan sam da je trenutno sporedni igrač i možda bi mu učinci pali s porastom odgovornosti u napadu ali ’91 godište, ima još dosta košarke ispred sebe da bi ostao nao ovom „role“ nivou.

    • Tek sad videh ovaj komentar, nekako sam ga prevideo.

      Može stopama Bjelice u smislu da može još da napreduje, ali mislim da mu je plafon dosta niži samim tim što je Bjelica ipak čudo prirode – onakva tehnika šuta, driblinga i dodavanja je nestvarna za 209cm visokog igrača.

      A to da se Kalinić pojavio niotkuda je skroz tačno (kao i Bjelica uostalom). Sećam se kada ga je Duda zvao za EP 2013. dok je još igrao u Vojvodini. Svi smo bili u fazonu ma daj, ali do kraja priprema je opštenarodno raspoloženje bilo da treba da ide u 12. Čovek je neviđeni hasler, bukvalno ne da nikome ničije lopte i bije se za svaki skok. Na prošlom Mundobasketu je opet radio to isto, samo sa malo više košarkaških veština u napadu. U Zvezdi je već prošle sezone bio više od igrača uloge, a Top 16 EL je već dosta ozbiljan nivo takmičenja.

      Tako da je svakako tačno da može da bude više od ovoga što igra u reprezentaciji i ovoga što će igrati u Fenebahčeu ako napreduje, ali teško da baš može da igra na nivou na kojem je sada Bjelica, čisto zbog fizičke obdarenosti. Samo da se ovi sporadični problemi sa bacanjima ne ustale, to može da mu sjebe karijeru.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *