Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana авг 27, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Give green peas a chance – Boranija Svetskog – Part 2

Give green peas a chance – Boranija Svetskog – Part 2

Obećao sam da nastavljam na kraju prvog dela, tako da nas danas čekaju Senegal, Dominikanska republika, Finska, Novi Zeland. Raspisao sam se, biće i treći deo.

SENEGAL

Ne znam da li ima veze to što sam o Senegalu uzeo da pišem odmah posle nenadjebivih Filipinaca, ali ovaj Senegal je baš dosadan. Klasična boranijska ekipa – jedna relativno poznata glava, ovaj mali Đeng, i gomiletina ostalih likova kojima prezime uglavnom počinje suglasničkom grupom ND. Majke mi, kao da se zezaju: igraju im: Ndijae, Ndur, Ndoje i još jedan Ndoje for good measure. Istorija im nije ništa naročito, dominirali su Afrikom sedamdesetih, od tada ponekad odu na neko Svetsko ili Olimpijadu, ali tu redovno izgube sve utakmice. Jedina nazovi zanimljivost na koju sam naleteo je da im je na prošlom Afričkom prvenstvu igrao Paco Dijao, polubrat Borisa Dijaa, ali izgleda da njega neće biti na ovom prvenstvu, tako da nam ni to nije od značaja. A taman smo mogli da imamo priču o braći u različitim reprezentacijama, kao što je Svetsko u fudbalu imalo sa braćom Boateng. Nemaju čak ni smešne frizure kakve sportisti iz zapadne Afrike imaju tendenciju da furaju.

Hajdemo redom. Plasirali su se na Svetsko tako što su na Afrobasketu iz prošle godine nekako domogli bronze. U četvrtfinalu su izbacili Nigerijce sa pola koša (koji su sa Ajkom Dioguom i Al-Farukom Aminuom realno bili favoriti), pa ispali od Egipta, pa za treće mesto opet sa pola koša dobili Slonove (koji takođe imaju bolju reputaciju, barem im ceo tim igra u francuskoj ligi). Đeng se tu nije ko zna kako isticao, kao ni niko drugi manje-više, tako da je utisak da ih je usralo da dođu do bronze.

(Ostaće večni žal zato što je genijalni Kape Verde ispao u četvrtfinalu od budućeg finaliste, Egipta. Uglavnom, Kape Verde postaje košarkaški bitan činilac, čemu doprinosi i to što je na ovom draftu Atlanta birala njihovu nadu Voltera Tavaresa, klinca koji je visok 221 i ima raspon 236, a prošlu sezonu je odradio u Gran Kanariji.)

Eto koliko je dosadan Senegal kad u tekstu o njemu moram da pišem o Kape Verdeu. Elem, najbitniji igrač tima, Gorgi Đeng je došao u fokus kada je sa Lujvilom postao NCAA prvak 2013. (Vikipedija nudi nepotrebno znanje da na njegovom jeziku ”gorgi” znači ”the old one”, te predlažem da on ubuduće na ovom sajtu bude oslovljavan sa Matori.) Matori je odradio tri godine kod Pitina na Lujvilu pre nego što se prijavio na draft na kojem ga je uzela Juta, a potom ga zajedno sa Šabazom Muhamedom prosledila u Minesotu za Treja Burka. Pored svih ovih glupih poteza Minesota je nekako uspela da završi sa Viginsom, nekada se razočaram jer zaista s vremena na vreme deluje da je košarka igra sreće u kojoj bivaju nagrađeni oni najnesposobniji. Matori nije mnogo igrao u prvoj sezoni, ali je počeo da dobija šansu na kraju kada su im plej-of nade pale u vodu i izgledao je jako dobro. Maše onim svojim ručerdama i zaista je bitan u odbrani, naravno ne kao na koledžu jer snagom teško može da parira bilo kome u NBA, a ima i nekakav šut sa poludistance, biće zanimljivo kako će se snaći u ovom ribildingu u Minesoti.

Gorgui_Dieng_NBA

Osim Matorog, tu su Mohamed Faj, četvorka koja je studirala na Džordžija Teku, a igra po Grčkoj, onda centar Hamadi Ndijae koji je u NBA pio kafu u Vizardsima i Kingsima, a igrao u D ligi, i gomila nekih centara koji igraju po Francuskoj. Nema Papea Soua (koji igra u Bahreinu wtf), nema Desagane Diopa iz Šarlota i nema nekadašnjeg desetog pika sa NBA drafta iz 2006 – Mohameda Senea.

DOMINIKANA

Došli smo do još jednih centraonoameričkih careva, Dominikanaca, sunarodnika NBA glava Ala Horforda i Čarlija Viljanueve. Nažalost nijedan od njih dvojice neće igrati na prventstvu, tu je samo, sada već omatoreli, Fransisko Garsija iz Hjustona i gomila košarkaških rolling stone-ova koji su se razmileli bukvalno po čitavoj planeti.

 horford

Veliko razočaranje ih je sačekalo 2012. kada su imali neverovatnu šansu da se plasiraju na Olimpijske igre, i tako postignu najveći rezultat u svojoj istoriji. Igrali su kvalifikacije za Olimpijski turnir u Karakasu, igrao im je Horford i oko njega su složili sjajnu ekipu role playera. Prošli su grupu, pobedivši Koreju, a izgubivši od Rusa, a na obe partije je Horford razbio konkurenciju i pokazao da je uz tada nestvarnog Boa Mekejleba i možda Kirilenka ubedljivo najbolji igrač na turniru. Posle grupe su uspeli da izbace u to vreme fenomenalne Makedonce uz neviđen obračun Garsije sa jedne i Boa sa druge strane. (Fransisko ubacio 28 uz 8/14 iz igre, a Bo 35p uz 4 trojke). Protiv Litvanije nisu mogli, dominikanskim šuterima nije išlo, Al je odigrao loše i lagano su pukli. U borbi za treće mesto koje vodi na turnir igrali su protiv Nigerije (koje je nekako uspela da izbaci Grke) i neverovatno pali u četvrtoj, pa su izgubili od Nigerijaca koji su dobili kao nagradu put u London i priliku da Karmelo Entoni na njihovim plećima ispisuje istoriju postavljajući rekorde Olimpijskog turnira. Tada su se gadno smorili, Horford se u međuvremenu povredio, šteta što nisu nagradili sebe za sve te dobre igre Olimpijadom.

Na ovo prvenstvo su dospeli tako što su bili četvrti na FIBA Amerikas prvenstvu u Venecueli. Igrali su bez Horforda, ali je na ulogu lidera na sebe preuzela još jedna velika faca boranijske košarke, Keptn Džek Martines.

 jack martinez slika tekst

Džek je pravi globe-trotter, igra četvorku i užasno je snažan. U karijeri je razgrtao u Venecueli, Italiji, Meksiku, a za reprezentaciju igra od 2001. Pravi je vođa tima, sjajan skakač, ali ume i da utrpa ispod koša.

Pored njega tu su bili odlični šuter Džejms Feldin (valjda se tako čita, nemam pojma) iz Fulenlabrade, Karl Tauns (klinac koji sada kreće na Kentaki), plej Edgar Sosa koji je došao u Sasari i Baes iz Gran Kanarije – sve likovi koji znaju da igraju basket.

Najveće ime im je NBA glava Fransisko Garsija, koji je posle više solidnih, ali ne baš i takmičarskih sezona u Sakramentu sada u Hjustonu gde manje-više čuči u ćošku i čeka povratne posle viška koji se stvara od protivničkih odbrana kada se skupljaju oko Dvajta i Hardena.

Tener Dominikanaca je 2011. i 2012. bio veliki Džon Kalipari sa Kentakija, a kada je prestao sa radom, nasledio ga je dugogodišnji asistent Orlando Antigua, tako da sa te strane ne bi trebalo da bude problema, biće adekvatno vođeni.

FINSKA

Za Fince su se ljudi mahom zainteresovali kada se počelo sa pričom da će za njih na neku foru igrati Dru Guden. To je propalo, ali nema veze, ionako imaju trojicu crnaca kojih su se dokopali pre njega.

Prvi je Džerald Li kojeg se sećamo iz Budućnosti, solidan centar, malo drvenast, ali se bije pod obručima na način koji je našim centrima na primer nezamisliv. Trenutno leba jede od košarke u Rumuniji. Drugi je Šon Haf, trojka koja igra po osrednjim do lošim timovima u Grčkoj i Italiji, a od skora to isto raditi u Nemačkoj za Ludvigzburg gde će valjda igrati sa sinom Džona Stoktona. Treći je Erik Marfi (doduše nije crnac, ali je Amerikanac). Marfi je četvorka koja je odradila sve četiri godine kao Florida Gejtor, a prošle godine je igrao ruki sezonu kod Tibodoa u Bulsima uz simboličnu minutažu i učinke. Onda je u jednom od onih trejdova koji se događaju samo da bi se nešto dešavalo završio u Klivlendu, tako da će u najgorem slučaju moći da priča unucima da je igrao sa Lebronom.

Finci u finskoj reprezentaciji su poznati svima nama koji iole pratimo evropsku košarku jer iz nekog razloga imaju običaj da igraju u Olimpiji iz Ljubljane. Zvezda je naravno Peteri Koponen, plej iz Himkija kojeg je draftovala Filadelfija još pre 7 godina, a prava na njega sada drži Dalas. Teško da će ikada otići u NBA, ali mu to neće smetati da nastavi da veoma solidno igra u Evropi. Po stilu igre je pass-first plej, ali itekako može da šutne, tako da se poklapa sa njegovom rezervom i nama još poznatijim igračem – Temuom Ranikom. Ranika znamo iz Olimpije u kojoj je igrao u dva navrata i terorisao protivnike trojkama. Tu je još jedna glava iz Olimpije, Sasu Salin, koji je odličan šuter, ali malo toga još, a ako baš nemate šta da radite u životu, možete da ga gledate kako trenira na terenu usred neke šume. Od poznatih je tu i Hano Motola, centar koji je isto pio kafu u NBA, pa se posle vratio da igra u Litvaniji, Italiji i Grčkoj. Carska je situacija u kojoj je još 2008. objavio da se povlači, pa se smorio i vratio posle par meseci, i od tada igra u finskoj ligi i reprezentaciji.

Rannikko_Koponen-vv

Liga im se zove Korisliga, i nije nešto naročito zanimljiva, uglavnom timovi sa Fincima i pokojim Amerikancem. Za nas može da bude interesantno što je naš reprezentativac Ognjen Kuzmić igrao dve sezone u Finskoj za timove Korihait i Korikobrat pošto je igrao u Borcu iz Banjaluke, a pre nego što je igrao u Čeliku iz Zenice i Unikahi. Drugi zanimljiv klub je Helsinki Sigals, tim za koji su igrali Rodman i Pipen na krajevima svojih velikih karijera. Crv je odigrao jednu utakmicu 2005. na kojoj je šutnuo 13 trojki (za svoje tri godine u Bulsima je šutirao 20ak trojki ukupno za sezonu od 82 tekme, pa vidite koliko ga je bolela patka u Galebovima). Četrdesetjednogodišnji Pip je odigrao jednu tekmu 2008. za isti tim i dao 9 poena za 29 minuta. Posle toga je odigrao i jednu tekmu za švedski tim Sundsval Dregons za koju je dobio 66 000 dolara – pošteno.

 dennis-rodman-svetsko-prvenstvoscottie-pippen-nikola-novakovic

Na prošlom Eurobasketu su bili fenomenalni, pobedili su Tursku, Švedsku, Rusiju i Grčku u prvoj grupi, i Slovence u drugoj grupi, ali ipak nisu prošli dalje jer pacovi poput Španaca vole da nameštaju.

Uglavnom, finska košarka ide napred, i iskreno se malo plašim da će jednom u daljoj budućnosti doći trenutak kada će neki nebitni finski košarkaški bloger pisati o našima u boranijskom kontekstu.

NOVI ZELAND

Tol Bleksi sa kraja sveta su svima i dalje najpoznatiji po onom suludom prventsvu iz 2002, kada su dobili Rusiju, Venecuelu i Kinu u grupama, onda u četvrtfinalu Portoriko (to prvenstvo je verovatno bilo vrhunac moderne boranijske košarke), pa su stigli da u polufinalu namuče i nas na putu do svog najvećeg uspeha ikad – četvrtog mesta. Znam da svi znaju, ali ne može da se naglasi dovoljno da je petorka tog prvenstva bila 4 NBA zvezde (Peđa, Dirk, Manu i Jao) + Pero Kameron.

International Basketball - Tall Blacks v Boomers, 19 July 2006

Od tada baš i nemaju uspeha, ali su makar na svakom Mundijalu ikad jer su uvek drugi iz regije iz koje dva tima idu na Svetsko, a dosta im u tome pomaže činjenica da se samo dve ekipe i takmiče – oni i Australija. Da bi se plasirali na ovo Svetsko na primer, odigrali su dve tekme protiv Australaca (ljubi vas Aca Stojanović), kod kuće i u gostima, i obe pukli. I to je to, idu na Svetsko, život je majka.

Liga im je klasična – lokalci + Amerikanci, nema nekih smešnih imena, ima samo jedan smešan tim koji više ne postoji, zvali su se Christchurch Cougars. Taranaki Mounainairs imaju dobar logo, doduše.

Taranaki_Mountainairs_Logo

Sada Novozelanđani konačno imaju zvezdu, ali nažalost nećemo moći da je gledamo na Mundijalu. Stiven Adams iz Oklahome je sin Engleza koji je služio Rojal Nejvi, i keve koja je sa Tonge (to je država inače, ako pikate Zanimljive geografije). Njegov otac je naštancovao osamnaestoro dece sa pet različitih žena, a Stiven je najmlađi. Sestra mu je Valeri Adams, četvorostruka svetska i dvostruka olimpijska prvakinja u bacanju kugle.

valerie-adams

Braća su mu u proseku visoka 206cm, a sestre 183cm, tako da možete da zamislite koliko je matori Sid Adams trošio samo na hranu.

Tener tima je Nenad Vučinić koji je igrao košarku u Radničkom sa Krsta (komšija) i Osijeku pre nego što je zapalio na Zeland gde je igrao za tim Nelson Giants 11 godina. Posle je postao trener, pa je otpočeo svoj put trbuhom za kruhom gde su se izređali naravno Nelson Džajantsi, OKK Beograd, Darušafaka, Kalev Kramo iz Estonije, Fulgor Libertas Forli iz druge italijanske lige, i Fudžijan iz Kine. Trenuto je u Libanu, golema faca.

Tim im se sastoji iz alfa mužjaka Kirka Penija, dvojice likova što studiraju u Americi, a ostali su iz njihove lige. Tu je i Maor Mika Vukona kojeg je Vučinić poveo sa sobom u Liban. Kirk Peni je u najboljem boranijskom maniru proputovao ceo svet, pio je kafu u Hitu i Klipersima, igrao u D ligi, igrao u Makabiju, Žalgirisu, Gran Kanariji, sada se skrasio u Turskoj gde je igrao u Ankari, a sada je u Trabzonu. Odličan bek, fantastičan šuter, pravi je vođa tima.

Svi koji su gledali tekme Novog Zelanda u Milenijumu i Pioniru znaju kako igraju, čvrsto i sa mnogo trojki. Fali im visine, ali će se skupo prodati svakome ko ih podceni. Moguće je da snagu crpe iz svoje nenadjebive hake koju uredno odđuskaju pre svakog meča.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+1Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *