Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana авг 30, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Give Green Peas a Chance – Boranija Svetskog – Part 3

Give Green Peas a Chance – Boranija Svetskog – Part 3

UKRAJINA

Ukrajincima se dešavaju najgora moguća sranja, pa ću ovde gledati da ih pominjem u drugom, lepšem kontekstu. A taj kontekst je da ukrajinska košarka deluje najbolje ikad, a prošle godine je na Eurobasketu osvojila i najbolje mesto u istoriji na nekom takmičenju, bili su šesti i tako se direktno plasirali na ovo Svetsko pod vođstvom Majka Fratela. U prvoj grupi su delovali fantastično, prošli su je sa 4-1. Dobijali su redom Belgiju, Izrael, Nemačku i Britaniju, uz poraz od Francuza. U sledećoj grupi su onda oprali nas, ali su ih uništili Letonci i Litvanci. Uglavnom, u četvrtfinalu su išli na Hrvate, ali nisu imali sreće jer su naišli na razgoropađenog Krunu Simona koji ih je potopio. U razigravanju su morali da dobiju makar jednu tekmu da bi išli na ovo svetsko (identično kao i Srbija), pa su dobili Italijane uz sjajnu partiju Judžina Džetera. U tekmi za peto mesto su izgubili od braće Dragić.

I tako mi sada na ovom Svetskom gledamo praktično isti tim od prošle sezone. Plej i verovatno najvažniji igrač je Judžin Pu Džeter. Jako je nizak, ali je užasno brz, što mu je očigledno u genima. Njegova šveca je poznata sprinterka Karmelita Džeter (još jedan basketaš sa sestrom atletičarkom), olimpijska i svetska šampionka. Eksploziv u butkama!

 Carmelita-Jeter-leads-fast-qualifying-in-100-O720CVSD-x-large

Ako porodica Adams zna da jede i raste, porodica Džeter zna da trči. Judžin je studirao na Portlandu, nije bio draftovan, pa se otisnuo u Evropu, gde je igrao u Španiji i Izraelu, a stigao je boga mi da se skine par puta i u Sakramentu u NBA. U svakom slučaju, moj je utisak da nije ništa posebno i da su mogli mnogo boljeg od njega da nađu, ali on ipak nekako funkcioniše u Fratelovom sistemu u kojem mu je praktično sve dozvoljeno – puca iz driblinga, puca trojke sa 8 metara u petoj sekundi napada, igra onako lagano ajversonski. Od poznatijih njuški tu su Slava Kravcov, centar Finiksa, koji je klasično belo drvo kakvih smo se nagledali tokom godina u NBA. Tu je i naš poznanik Lipovij, koji se pokazao znatno efikasnijim kada igra protiv pet odbrambenih igrača, nego kada igra protiv trojice (mada ni protiv petorice nije naročito dobar, neki dan je u prijateljskoj protiv Španaca dao 0 poena za 25min uz 0/5 iz igre). Tu je i rezervni plej Mišula, koji izgleda kao neki klasični pijani Rus iz klipova.

mishula

Natjaška se mnogi sećaju kada je ušao u neverovatnu naizmeničnu razmenu poena u niskom postu sa Raškom Katićem pre godinu dana u Areni, a zapravo je solidan igrač, i odličan skakač. Sergej Gladir je zapravo dosta dobar igrač, solidan evropski bek i odličan trojkaš, verovatno i najbolji igrač u timu.

Nema Aleksa Lena, lutrijskog pika Finiksa; mislim da je Edin Avdić u jednom od onih Arena sport podkasta pričao da ne sme da se vrati u Ukrajinu jer ga neki mafijaši leraju da im da procenat od ugovora u NBA, a nema ni Pečerova, nekadašnjeg drveta Vizardsa i brojnih evropskih ekipa.

Najveće ime je sigurno trener, čuveni Majk Fratelo, koji što je stariji sve više liči na neku iskvarcovanu babu.

fratello

Vodio je preko 1100 utakmica u NBA i dugo godina je bio trener Dominikovoj Atlanti, pa onda Klivlendu Marka Prajsa, i na kraju Gasolovom Memfisu. U skorije vreme je najpoznatiji kao analitičar Bruklin Netsa. Ukrajina mu dobro igra odbranu, složio je oko drveća u reketu sjajnu zaštitu obruča i stvarno je uspeo u zadatku da od svog tima napravi žilav tim koji može da se raspuca u napadu, što je uvek veliki rispekt za trenera.

ANGOLA

Postoje neke stvari u životu u koje se uvek možeš uzdati i koje će uvek ostati iste i večno trajati: Smoki, čokoladna bananica, Saša Ilić u Partizanu, Rolingstonsi itd. Među njih spada i nastup Angole kao prvaka Afrike na svakom mogućem Svetskom ili Olimpijadi (naravno uz sve izgubljene utakmice). I nekako uvek kada ih gledaš, oni su košarkaški užasni, gomila crnih momaka koji igraju u angolskoj ligi, sa portugalskim imenima visokih oko 2 metra koji trče kao muve bez glave. Nikada nijedan od njih nije postao poznat igrač, ja mislim da čak nijednom ne znam ime dok ne proverim na internetu, eventualno onaj neki Almeida. Jeste, bio sam u pravu, proverio sam, Almeida im je kapiten, ali po FIBA sajtu, ne igra na ovom prvenstvu. I uvek, ali uvek, osvoje Afrobasket, od poslednjih 13 su osvojili 11. I ti uvek misliš, kakvi li su ti ostali kada ovi jadni Angolci non-stop dominiraju? A za sve to vreme, druge reprezentacije prave igrače, igrači igraju u NBA, igraju u Evropi, nešto se konstantno dešava, ali Angola ne prestaje da melje. I nemam odgovor, jednostavno, možda bih imao da gledam Afrobasket (što ću, koliko sam lajsnuo, verovatno uskoro i početi). Možda imaju neke dobre vudu vračeve, nemam pojma, ali su jedna od najvećih košarkaških misterija u predhodnih 20-30 godina.

Trener im je Angolac, bio je i košarkaš koji je celu karijeru proveo u Angoli. O igračima neću ni da pišem, ne znam nijednog, svi igraju u Angoli. Kao neka sekta, jebote. Jedan, neki centar, tobože studira na nekom malom koledžu u Teksasu, to verovatno da zavara trag, da ne bude previše sumnjivo. Drugi Žoakim Valedisio (ne znam da čitam portugalski) studira na Univerzitetu Hawaii at Manoa (to je već dosta smešno, košarkaški tim im se zove Rainbow Warriors). Uglavnom VUDU!

 angola voodoo

Angola će u istoriji najverovatnije ostati poznata po ovoj Čakovoj izjavi, ali im je u skorije vreme najveći uspeh Svetsko u Japanu 2006. kada su na našu sramotu završili ispred Srbije i Crne Gore. Tada su pobedili Panamu, Novi Zeland i Japan, izgubili od Nemaca sa Dirkom posle 3 produžetka i prošli u drugu fazu. Tu su pukli od Francuza (koji su nekako uspeli da izgube od Libana na tom prvenstvu?!, čak je i tadašnja SCG sa sve Miroslavom Raičevićem dobila Liban 47 razlike). Na kraju su završili kao deseti.

Godine 2013, na prošlom Afrobasketu su bez ikakve frke pobeđivali sve sa između 20 i 25 razlike, osim polufinala kada su dobili Slonove sa samo 7. Jednostavno, nepobedivi su, i što više istražujem, bliže sam zaključku da se služe onostranim.

Palim ja od ove Angole, dok se ne userem još više.

KOREJA

Južna, je li. Toliko su jadni i beznačajni generalno na ovom prventsvu (kao i na svakom drugom), da je sada idealan trenutak da se dotaknemo onoga što je zaista bitno – severnokorejske košarke. Tu je već drama. Svi znaju da im je onaj debeli Kartmen od diktatora veliki NBA fan, kao mali je, dok je studirao u Švajcarskoj stalno gledao tekme Čikago Bulsa. Neki njegov poznanik iz tog vremena tvrdi da mu je Un pokazivao svoje slike sa Kobijem i Kukočem. Ovu celu priču sa Rodmanom (Rodman nekako uvek iskače sam od sebe u ovim sumanutim košarkaškim pričama) su preneli svi mediji. Crv je ostao bez para, kao i neki njegovi ortaci, bivši igrači, pa se nekako ušemio sa svernokorejskim diktatorom da ode kod njega u Pjongjang kako bi igrao basket. Bukvalno neko gleda na filmu takvu priču, rekao bi dobro, malo je previše.

kukoc_557941S1

Još veće ludilo je nastavak, da je i Unov matori, Kim Džong Il isto bio zaluđenik za NBA, a 2000. mu je i jebena Madlen Olbrajt poklonila pravu NBA loptu sa Džordanovim autogramom. (Više od Kim Džong Ilovoj opsesiji NBA ligom, pročitajte u ovom suludom članku.)

Jednostavno, o Južnoj Koreji nema šta da se piše previše. Južna Koreja je verovatno najgora ekipa na prvenstvu, i prvi pik za poslednju, 24. poziciju na kraju turnira. Korejska liga takođe nije ništa naročito, šljaka po tom ustaljenom lokalci+crnci receptu, kao što su npr. u timu Seoul SK Knights igrali Samaki Voker (dvostruki NBA šampion sa Lejkersima 2001. i 2002.) i Kibu Stjuart (kojeg je nabo Vuk Radivojević dok je igrao za Vojvodinu).

Prvenstva su se dokopali tako što su bili treći na FIBA Azija prvenstvu 2013. Igrali su u grupi smrti sa Iranom, Kinom i Malezijom (najviše je bila grupa smrti za sirotu Maleziju, budući da je u tri tekme imala koš-razliku -203). Iranci su sve, kao pravi kraljevi azijske košarke, surovo izudarali, tako da je o prolasku dalje ostala da odlučuje utakmica između Kine i Koreje. Za Kineze je igrala (i to dobro) njigova zvezda Đianlian (23p + 10s), čak je i matori Vang Žiži odigrao par minuta, ali Koreja je odigrala timski, i pobedila 4 razlike i prošla dalje. Do polufinala ih je čekao lak put, budući da su igrali protiv protivnika kojima najverovatnije nije još do kraja jasan pojam koraka i duple: protiv Bahreina, Kazahstana i Indije u drugoj grupi, pa u četvrtfinalu protiv Katara. Od Filipinaca su izgubili u polufinalu, iako je plej Kim Min Gu ubacio 27 (nakon toga je i protiv Tajvana u meču za treće mesto ubacio 21 – dovoljno za mesto u najboljoj petorci prvenstva). Pazi Tajvan četvrti tim na kontinentu, klasično LSD prventsvo.

Svi igrači im igraju u Koreji, uz Kima Mina Gua im je bitan igrač Kim Džu Sung, ali to ionako neće biti važno jer nećete moći da ih raspoznajete, a neće vas ni biti toliko briga budući da će biti najtruliji na prvenstvu i izgubiti sve tekme.

MEKSIKO

Poslednji akteri naše boranijske trilogije su braća Meksikanci, iznenađujući osvajači FIBA Amerikas šampionata iz prošle godine. Meksiko i ne može da se pohvali nekom značajnom košarkaškom tradicijom. Generalno, od kada ja pratim basket, dugo godina je glavna asocijacija na meksičku košarku bio onaj Eduardo Nahera, trojka koja je čak 12 godina provela u NBA igrajući uglavnom za Dalas i Denver. Otprilike u vreme kada je Nahera počeo da bude nebitan (mislim, nije kao da je ikad bio bog zna kako bitan), pojavio se novi meksički šljaker u NBA, naš današnji boranijski heroj – Gustavo Ajon.

 ayon tekst

Počeo je karijeru u Meksiku 2006. i u meksičkoj ligi je ubrzo krenuo da dominira i osvojio dve titule za redom. Od 2008. do 2011. igra u Španiji za Fulenlabradu, Tenerife i nešto malo u Venecueli. Tek 2011. NBA timovi izvaljuju koliki je on car i Nju Orlins potpisuje ugovor na tri godine sa njim. Solidno igra i nameće se kao legitimni drugi centar u ligi. Za sada nikako da se skrasi, trejduju ga u Orlando, pa onda Milvoki i Atlantu. Nema baš sreće, najviše zbog toga što konstantno završava u talogu lige, u timovima u kojima se užasno radi, tako da ne može nikako ni da ima kontinuitet, a na sve to je sjebao rame prošle sezone tako da je išao na operaciju zbog koje je opet propustio dosta utakmica. Igra peticu, nije toliko visok (208cm), ali je užasno snažan i fantastičan je skakač, što mu je glavni kvalitet na osnovu kojeg dominira na boranijskim prvenstvima. Na pomenutom prvenstu 2013. u Venecueli Gustavo je apsolutno zasluženo proglašen za MVP-ja. U polufinalu su Meksikanci izbacili Argentinu uz 24p+12s Ajona, a u finalu su dobili Portorikance, a Ajon je opet izdominirao sa 20p+16s. Šta da vam kažem, stavljajte ga što pre u fantazije, ne treba se zajebavati sa Latinosima koje zovu Gas (pogledajte Gasa Fringa).

Drugi poznati lik je Horhe Gutieres, plej Bruklina koji dobro kida odbranu. Studirao je na Kaliforniji, a u ligu ušao kao nedraftovani šljaker u Denveru. Od Bruklina je dobio prvo desetodnevni ugovor, pa onda u dobrom maniru Kingovih mentolsih odluka, višegodišnji ugovor. Nismo ga se nagledali jer je Bruklin prošle godine stvarno imao dubok tim, a verovatno nećemo ni ove, budući da su dovukli i Džereta Džeka. Tu je još gomila lokalnih šljakera, od kojih je jedan Pol Stol (ups, ne baš taj). Drugi se zove Ektor Ernandes (još jedan grmalj koji deli ime sa nekim latino likom iz Brejking Beda, Ektorom El Tiom Salamankom). Uglavnom deluju kao da nisu za zajebavati se sa, čemu svedoči i ova slika na kojoj Ernandes, Gutieres i Ajon izgledaju kao obezbeđenje nekog viđenijeg kartela.

 mexico hernandez gutierrez ayon


To je bilo sve za ovu trilogiju, nadam se da ste naučili neke gluposti koje vam apsolutno nikada neće trebati u životu, ali i da vam je bilo zanimljivo, budući da meni stvarno jeste dok sam trilogiju pravio. Prvi i drugi deo možete da pročitate ovde i ovde. Sada uživajte u prvenstvu i stay black without breakin ya neck!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *