Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana окт 10, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Gravedigger Report – Krka u Pioniru + Tripko Farewell

Gravedigger Report – Krka u Pioniru + Tripko Farewell

Pre utakmice nas je sačekala ova tužna vest da je Uroš Tripković okončao karijeru. Nije da je bilo neočekivano, ali je ipak nekako bez veze. Na dan utakmice na Svetskom prvenstvu sa Iranom (ona tekma kada nam je Hadadi ubacio 20 i kusur u prvom poluvremenu) Uroša sam video na okretnici 83ke kako jede sladoled. I pomislio sam, jebote, koji smor, on je trebalo da igra na ovom prvenstvu, on je ta generacija, ali jebi ga, evo ga ovde i jede sladoled. Mislim da je sladoled bio Mačo, ne garantujem.

Sada kada se povukao, karijera može da mu se sagleda u celosti. To je jedna veoma uspešna karijera kada se sve uzme u obzir. On se čovek naosvajao trofeja, mislim da je treći najtrofejniji košarkaš Partizana ikada (posle Pere i Kecmana, neka me neko ispravi ako zna tačno). Počeo je u Partizanu 2002. kada je imao 17 godina, i tu ostao do 2009, a u svakoj sezoni je bio prvak. U tom vremenu je osvojio i 3 ABA lige, par kupova, čak je i igrao dva puta za reprezentaciju, a 2009. u Poljskoj zabo i srebrnu medalju. To je jedna uspešna karijera.

uros tripkovic

Ali, uvek će ostati taj osećaj neostvarenih očekivanja. Sa 17 godina kada se pojavio izgledao je kao budući veliki bek (neko ko će za dve godine od tada odigrati sezonu sličnu prošloj Bogdanovićevoj). Ali vremenom se sve više pretvarao u spot-up šutera (fenomenalnog, naravno), a sve je manje igrao sa loptom i sam sebi kreirao. Par godina ga je držao taj jaz, gde je bio previše kvalifikovan za ćoškara u napadu, ali nedovoljno dobar dribler da sam sebi kreira. Na kraju se pomirio sa svojom novog ulogom spot-up prangijaša i tada je i odigrao svoju najbolju sezonu: 2008/2009. Tada je najviše puta pogodio iz one akcije u kojoj trči kroz blokove i prima loptu na 45 stepeni na trojci, iz akcije u kojoj će nekoliko godina kasnije dominirati i Bertans. Sa Novicom, Lazmeom i Tepićem je nosio Partizan do četvrtfinala EL, gde je naleteo na CSKA kojoj u to trenutku nije mogao apsolutno ništa.

Posle Partizana igrao je za Huventud, Unikahu, Valjadolid, Fenerbahče i Kremonu, ali je sve to bilo ispresecano povredama, i bez ikakvog kontinuiteta, mada je imao dobre periode (naročito u Unikahi). Jebi ga, kada bilo kakav igrač završava karijeru sa 28 – smor je, a kamoli kada je to neko sa ovako lepim skok-šutom.

https://www.youtube.com/watch?v=QXo-7bHY7o4

EDO S ONOGA SVIJETA

U jednom klipu koji predstavlja Krku kao Evročelendž powerhouse Džikić priča kako on želi da njegov tim bude prepoznat kao ”annoying team” (evo ga ovde klip), i svaki put kada ih gledam, setim se toga. I stvarno, jesu annoying team. Uvek su tekme sa njima nekakva muka (jedna od gorih košarkaških utakmica koje je moje oko ikada gledalo je bila Partizanova tekma sa njima za Božić pre par godina u Hali sportova). I razmišljao sam, Partizan je uvek bio taj annoying team, u Evroligi doduše.

Sada se nažalost svih Grobara desila ta promena paradigme u kojoj je Partizan postao annoying tim u ABA ligi. I zaista jeste, makar dok ne dovede dva igrača oko kojih možemo da sagradimo ceo napad, a u dobrom delu i odbranu. Znači, dva veoma dobra igrača smo daleko da bismo bili ikakav contender u ABA ligi, što je do ove sezone bilo nezamislivo. Sa druge strane, kukanje je je nešto najgore što postoji u životu, i u ovom porazu se u svakom slučaju mogu naći veoma dobre stvari, stvari koji će svoj puni kvalitet ostvariti tek kada budu stavljene u kontekst boljeg tima (sa još dva bitna igrača). Pa da vidimo šta se sve dešavalo.

Krka uvek igra svoju igru, i Krka je tokom ovih godina sa Džikićem na čelu sagradila svoj identitet, što zaslužuje samo dubok naklon za Džikića i njegov stručni štab. Iako je Džikić školovan u Americi, njemu je ostala usađena vujoševićevska fajterska filozofija košarke. Cela poenta takve vrste košarke je pobeđivanje u utakmicama u kojima je vaš tim lošiji kvalitetom od protivnika. To se čini tako što se uspori ritam meča i disciplina i zalaganje u odbrani budu fanatični. U sudaru dva tima koji igraju takvu košarku izrode se utakmice poput ove, ali i svih drugih groznih koje su tokom godina Partizan i Krka igrali.

Kako igra Partizan ove sezone? Isto kao i svake druge, angažovano u odbrani i potpuno bezidejno u napadu. Ta potpuna bezidejnost je u dobrom delu Vujoševićeva krivica jer ne menja igru od 2002. Godine, ali i posledica toga što jednostavno nemamo talentovane igrače koji mogu da prave šuteve za sebe i druge. Gomile nekih bezopasnih izolacija, i bacanja Gagiću u visoki post da onda on baca Milutinovu ili kome god high-low, jednom rečju – muka. Da bismo se nadali nečem boljem jednostavno, moramo da imamo više šuta (jedini šuter u timu koji nije ispodprosečan je Andrić, i evo sad, Murič) i moramo da imamo više kreacije. Bez pojačanja – mrka kapa.

Da bismo sakrali naš nekvalitet u pozicionom napadu, u nekim periodima smo forsirali igru u tranziciji, i onda je to dobro delovalo, ali je posle takvih perioda Krka umela da uspostavi kontrolu lopte i zahvaljujući Armstedu, koji zaista igra opasno, iz pikenrola rastavi našu odbranu. Ostatak Krke je teški prosek, a to što onaj Rojc pored Tepića deluje kao Geri Pejton više govori o Tepiću.

Mi smo igrali ovako:

Plejevi: Tepić, Dalo

Bočni: Murič, Andrić, (Marinković)

Visoki: Gagić, Milutinov, Bezbradica, (Šalić)

muric

U problemu smo. Bezbradica nam je treći visoki, a dečko nema nijedan košarkaški kvalitet, jedino to što je jak i bije se za skokove, a čak nije ni u tome elitan pa da opravdan 20ak minuta (alo bre!) po utakmici. Marinković se baš usrao, ali svaki njegov loš minut sa 17 godina treba gledati kao cenu koju treba platiti za odličnih 10 minuta kada bude imao 20 godina. Jako je mršav i nespreman za ozbiljniju seniorsku košarku. Gagić, Milutinov i Andrić su super, od njih niko ne može više tražiti. Što nas dovodi do Muriča, jedine svetle tačke trenutno. Mene je lično iznenadio kvalitetom, iskreno ga se od ranije sećam kao mnogo jednodimenzionalnijeg igrača. Ovo je bilo fantastično, dečko može da šutira iz spot-up situacija, da sam sebi pravi šuteve probijanjem odbrane, aktivan je u skoku, razume igru, može da doda, solidne noge u odbrani + dužina… Svaka čast, impresioniran sam. Jasno je da neće svaku utakmicu igrati ovako, ali moje zadovoljstvo je veliko jer sam pre ove utakmice Partizan posmatrao kao tim bez ijednog dobrog igrača, a sada mogu da kažem da uistinu imamo jednog. Koliko god to tužno bilo, je li.

Ovi problemi jesu rešivi, ali ne sa ovim rosterom. Ako hoćemo da ne budemo lošiji tim od Krke (o Zvezdi npr. da ne govorim), moramo da imamo još dobrih igrača. Luka Bogdanović nije taj igrač, i njegova korist u našem klubu će verovatno biti isključivo ta što nije Bezbradica, a ako dobijemo još malo i šuta od njega, da se šutiramo u dupe od sreće. U svakom slučaju, takav mediokritet nije vredan ponižavanja u vidu davanja otvorenog ugovora u Partizanu. Šta je on jebote, Nikola Peković?

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *