Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana окт 2, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Ko čeka Partizan? – Deo prvi

Ko čeka Partizan? – Deo prvi

Teški su ovo dani za KK Partizan, kapiten nam povređen, do daljnjeg moramo Muku Bogdanovića da gledamo na terenu, gledamo žreb za Evrokup, a povrh svega, još nam i graničari leraju Koturovića. Muka živa.

Moram da priznam da mi je ovo verovatno prvi put u životu da gledam žreb Evrokupa. Razmazio sam se ovim silnim godinama gledanja Evrolige. Dosta jadan utisak to odaje, mislim, sve je to fino organizovano, lepo se one loptice izvlače i sve, ali sve ukupno deluje dosta drugorazredno kada se ima na umu kakav je sam sistem takmičenja (nije da je EL nešto prvorazredna što se organizacije tiče, da se razumemo). Svetla tačka je definitivno čet na Jutjub kanalu Eurokupa (koji je lajv prenosio žreb, bravo). Jako je zanimljivo čitati psovanje Partizanovih i Zvezdinih navijača, uz pokojeg zbunjenog Litvanca kojem nije najjasnije o čemu se radi. Sve u svemu, tužni su dani za grobarstvo došli kada mora da se bukmarkuje sajt Eurokupa.

Ima li kraja debilnosti u organizaciji neameričke košarke? Prvo se Evropsko prvenstvo proširi na 24 tima (pa tako na Eurobasketeu sledeće godine imamo sile poput Estonije, Holandije ili Islanda), onda se domaćinstvo prvenstva udeli četirma zemljama, pa se napravi Evroliga u kojoj druga faza traje duže od prve, a šlag na tortu je ovaj kretenski način na koji se igra Eurokup. Pazi molim te, konferencije. Kao da bi se smanjilo putovanje, između ostalog. Pa Partizanu npr. treba duplo više do Volgograda ili Jerusalema nego do bilo kojeg grada iz zapadne konferencije. Dalje, na žrebu se ne zna ko pije, a ko plaća, budući da su šeširi sastavljeni pitaj boga kako, a dva tima iz iste lige ne mogu da igraju u istoj grupi. E sada, uzevši u obzir da ima 5 klubova iz Francuske, 4 kluba iz Rusije, 4 iz Nemačke, ovo pravilo odlazi u kurac i nastaje potpuno ludilo koje rekto ko može da isprati na keca. Ja sam se uglavnom isključio i čekao žreb za istok, a kada sam video da u prvoj grupi igraju Himki i Bešiktaš, navijao sam samo da mi ne prođemo u tu grupu, te viknuo glasno JES! kada je ispalo da smo zajedno sa Ritasom, Banvitom, Krasnim (prosto je nemoguće reći „krasni“ a da se uz to ne doda još nešto), Hapoelom i Majkrosoftom iz Rumunije. Sada kada pogledam, nisam ni siguran da li je bilo opravdanih razloga da se radujem, jer zapravo ja malo toga i znam o ovim timovima.

Moje odsustvo informisanosti me nije sprečavalo da pišem o timovima koje ne znam ni kada sam pisao najave boranijskih timova za Svetsko prvenstvo, a boga mi, neće me sprečavati ni sada, kada budem pisao o eurokupašima. Zapravo, gotivim da pišem ovakve tekstove, jer se istražujući i sam zainteresujem, a ako neko još i pročita ovo, mojoj sreći nema kraja. Tako da, ako slučajno pročitate i ako vam se još slučajnije svidi bilo koji tekst sa ovog bloga, slobodno ga šerujte svojoj tetki na fejzbuk tajmlajn, verujte mi, autori ovog sajta znaju to da cene. Ali pre nego što vas tekstualno odvedem u košarkaške metropole poput Bandirme, Ploeštija ili Volgograda, da sumiramo ovaj kompleksni sistem takmičenja Eurokupa.

Eurokup realno niko ni ne gleda osim Srba i Litvanaca i lokalaca, tako da sumnjam da ovaj šizofreni sistem takmičenja može da privuče ikoga ko turnir nije gledao do sada. Elem, format je takav kakav je – buđav, i izgleda ovako: ovih 36 timova su podeljeni u dva dela žreba koji iz nekog razloga predstavljaju ove konferencije. Svaka konferencija ima 18 timova, je li, i od njih se naprave tri grupe sa po 6 timova od kojih prolaze 4. Igra se Round Robin sistem, tj. svako sa svakim, gajbi i na strani. E sada, kada ta 24 tima ukupno prođu dalje, na njih se doda još 8 koji su ispali iz Evrolige tako da je to ukupno 32. Od njih se onda napravi 8 grupa sa po 4 tima od kojih dalje prolaze 2 tima. Sada ih ima 16, da li pratite? Nije ni bitno. Tih 16 sada kreću eliminacionu fazu tj. osminu finala. To se igra tako što se igraju dve tekme, kod kuće i u gostima. Tako se igra do kraja, i četvrtfinale i polufinale, i finale. I onda ti koji su sve to preživeli sledeće godine igraju Evroligu. Uh.

Dakle, sada ono najzanimljivije, Partizanovi protivnici:

LJETUVOS RITAS

martynas-gecevicius

Konsenzus je da smo iz prvog šešira dobili ubedljivo najslabiji klub. Ako je ovo to, ako ne pristižu pojačanja, ovo moramo da bijemo oba puta, čak uzevši u obzir i Partizanove igre na strani u evropskim takmičenjima. Prošla sezona im je počela odlično, a završila se katastrofalno. Pred početak sezone su napravili dobar tim predvođen Seibutisom, Gecevičiusom, Daudelom, Kukom i Songailom i plasirali se u Evroligu kroz kvalifikacije. I tu je otprilike krenulo da im ide loše. Ispali su iz prve faze EL, posle su ispali od Zvezde u EK, fejlovali protiv nekih jadnih timova u litvanskoj ligi, pa su na Žalgiris išli u polufinalu litvanskog plej-ofa. Izgubili su u majstorici iako su vodili, i po prvi put od 1998 nisu igrali finale. Drugi put od osnivanja Ritas nije igrao finale litvanske lige. Onda je Aco Petrović dobio oktaz. Onda je Seibutis povredio oko. Pa su onda ispali od Nižnjeg u VTB ligi, pa nisu mogli da igraju EL ove godine. Uglavnom, užas koji je krunisan ovim jadnim prelaznim rokom u kojem su ostali bez svakog solidnog igrača osim Gecevičiusa.

Babrauskas otišao u Bešiktaš, Palasios u Karšijaku, Seibutis u Darušafaku (ne znam koji im je svima sa Turcima, verovatno neki menadžer radi na veliko na toj relaciji), Daudel u Šarlroa, Jelovac u Saragosu, Songaila u Žalgiris (nož u leđa), a evo saznasmo sada i Kuk u Budućnost.

A ko je došao? Onaj buđavi plej iz reprezentacije sa Svetskog, Juškevičius (ili litvanski Rebić kako smo ga tokom prvenstva zvali), mišićavi miljenik ovog bloga Kiril Natjaško iz Azovmaša (tući će se dobro za skokove), neki škart iz Litvanije (mada se s njima nikada ne zna) i tri Amerikanca.

Prvi je plej Bili Beron, brat onog Džimija Berona što je igrao za Virtus prošle sezone. Ne uliva poverenje, mali je i sitan, koledž karijeru završio na nekom glupom koledžu Kanizius iz Bafala, pitaj boga. Ćale mu je bio trener tako da bi makar trebalo da je fundamentally sound.

Drugi je Trevis Lesli. On je nekakav bek klimavog šuta, studirao je na Džordžiji, to je ‘nako koledž koji ponekad uđe u turnir, ali zapravo su jedino bitni po tome što je tu studirao Dominik Vilkins. I Lesli je ‘nako igrač, pio je kafu u Klipersima, posle se vucarao u D ligi, a ovo mu je druga u Evropi. ‘nako.

E treći već deluje da bi mogao da bude dobar. Majk Mouzer je bio student na UCLA, pa na Nevadi i na kraju na Oregonu, i svi ti timovi su bili konkurentni. On ne zna baš mnogo da igra košarku, ali brate zna da skače. Visok je 203, ali je jak ko bik, deluje kao da bi mogao da ima karijeru u rangu Hajnsa ili Slotera ukoliko mu se posreći. Tako da ako postoji neko na koga treba obratiti pažnju u ovom timu Ritasa, to je Mouzer.

Uglavnom, ovo treba da se dobije, jedino se treba paziti da ne polude sa trojkama, tamo svi znaju da prangijaju, ko zna šta im rade.

BANVIT BANDIRMA

Sammy Mejia Banvit

Bandirma je simpatična luka na severozapadu Turske koja ima stotinak hiljada stanovnika. Kako lepo čovek svašta sazna uz košarku.

Banvit je već jedan dosta ozbiljan tim. Pretprošle sezone su igrali finale turskog plej-ofa (izbacili Efes u polufinalu), a prošle su bili prvi tim regularnog dela turskog prvenstva. Doktorski rad Dimitriosa Itudisa, ipak je učio od najboljih. Posle sjajnog skora 28-2, izbacili su lagano Tofaš, ali nisu mogli preko Galatasaraja. U Eurokupu su prvu fazu prošli sa 5-5 iza nepobedivog Uniksa i Makabija Haife, ali Last 32 fazu nisu uspeli jer ih je tu čekao Hapoel Jerusalim (o njima u nastavku) i raspoloženi Budiveljnik sa onim ludim Ejhrnom i Darjušom Lavrinovičem koji je jeo malu decu za doručak. Uglavnom, odlična sezona, a mogla je da bude još i bolja.

Sada, šta je različito ove sezone u ondosu na prošlu? Trener, Itudis je dobio ko zna kolike pare i otišao u CSKA, a na njegovo mesto je došao Zoran Lukić, onaj naš car, koji je od 2009. do ovog leta vodio Nižnji i sa njim osvajao trofeje i pretio istom tom CSKA. Videćemo kako će da igraju, sumnjam da će mnogo menjati.

Od igrača su tu još sve dobro poznate njuške, a i neke nove. Svi nosioci od odlične prošle sezone su ostali, što je uvek dobar znak za klub koji raste. Alfa-mužjak je Semi Mehia, Dominikanac iz Bronksa, koji je posle završenog koledža tavorio po NBDL i glupim evropskim klubovima, dok nije pokidao jednu sezonu i otišao u CSKA. Tu je bio onako, i od tada (2012.) je u Banvitu. Odlično napada, može da trpa odakle hoće, solidno puca i trojke, odličan je fizički, dosta skokova kupi, moraće Dragan da ozdravi da ga obuzda. Čak Dejvis je Azerbejdžanac koji ovde pegla već šestu godinu. Četvorka koja zna da trpa oko koša, iako je skraćen, ponekad im je igrao i peticu. I-Džej Rouland je Bugarin, izbacio je nama poznatog Bugarina Andrea Ovensa iz lokalne reprezentacije. Solidan je plej, vodi igru gleda i pas, gleda i šut sebi. Konačno jedan Amerikanac, Kit Simons, solidna dvojka za popunjavanje petorke, a ne i on je Turčin.

Od novih faca tu su dva Vladimira – svima nam poznati Crnogorac Vladimir Dragičević koji je bio jako blizu Zvezde ovog leta (jak je ko zemlja, dobro skače i završava oko koša) i Vladimir Veremenko – Lomljač kostiju iz Kazanja. To sam mu ja izmislio nadimak. Nema taj nadimak inače.

Treba da ih tučemo u Pioniru, kao što uostalom treba sve da tučemo u Pioniru, ali nažalsot tamo već vidim 24 razlike i našeg povređenog igrača.

Sutra ide tekst o ostalim protivnicima iz grupe uz mali osvrt na to kako će Partizanov tim izgledati.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *