Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јун 2, 2016 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 2 komentara

Lepe stvari: Klej i ostalo

Lepe stvari: Klej i ostalo

Nagledasmo se lepih stvari u ovom finalu Zapada, boga mi.

Kako opisati ovu seriju Golden Stejta i Oklahome u jednoj rečenici? Ja sam razmišljao malo duže i došao sam do ovog izbora – Klej Tompson i Stef Kari seru po svim zamislima stručnih štabova.

Mislim, baš seru. Zamislite Donovana koji tokom cele sezone krčka svoj pakleni plan koji će im doneti dve neočekivane pobede u serijama protiv istorijski značajnih timova – Spursa i Voriorsa iz ove godine. Zamislite Donovana kako sa listom gore naše, Darkom Rajakovićem, dolazi do eureke negde u Februaru npr. Kaže on Darku: „Darko, imam plan!“ Kakav li plan ima, Darko se pita pomalo nezainteresovano još razmišljajući o rodnom Čačku  gde je gledao majstorije Miroslava Radoševića i drugih asova, kao i o studentskim danima na Karić Akademiji u Beogradu. Plan, nastavi Bili, plan koji će pobediti Popoviča i Bjuforda, koji će pobediti Kera i Voltona, plan koji će u očaj baciti Oldridža i Lenarda, plan koji će ubaciti crve sumnje u Karija i Grina, plan koji će penzionisati Dankana i Đinobilija, plan koji će nam u timu zadržati Durenta i Vestbruka, oh, Bože blagi, kakav li plan imam!

news_rajakovic_practice

Tako je slikovito govorio Donovan Bili, mislim, ono, pretpostavljam. A možda, možda je Darko govorio njemu, kao i Nik Juren Stivu Keru pre tačno godinu dana kada mu je rekao da izbaci Boguta iz startne petorke i porodi famoznu „petorku smrti“. Možda je i tako bilo, otkud vi znate. Što više razmišljam, zapravo sam sve sigurniji da je ovako genijalan mogao samo Srbin da smisli. Jedina je razlika što je Ker onako fin čovek pa je rešio da na konferenciji javno pohvali Jurena (valjda se tako izgovara), a ovaj sa zaliscima srpskog junaka ni da pomene.

A šta je bio taj njihov plan koji ih je doveo na dva minuta do Lebrona? Prva faza se sastojala iz dobijanja Dalasa bez mnogo znoja. To je uspelo onako, Karlajl da igra samo sa autorima Polusveta bi mogao da oznoji NBA kontendera. Ali dobro, Gromovnici su prošli dalje uprkos minutima koje su igrali Kajlovi Singleri i Nikovi Kolisoni.*

*Zapravo mi je žao što je Nik Kolison dospeo u ovu kategoriju buljaša jer je svojevremeno bio fantastičan šljaker koji pritom razume igru i zna da dodaje, ali šta da se radi, godine su to. Za Singlera mi nimalo nije žao, štaviše kada mu vidim onu sramotnu frizuru želim mu mnogo gore stvari.

Druga etapa plana sastojala se iz prevazilaženja sanantoniovske prepreke. I bum! Rešenje koje deluje kao da je palo sa neba, a zapravo je sve vreme bilo tu i bilo logično – twin towers petorka sa Adamsom i Kanterom na uštrb Ibakinih minuta, a ponekad i na uštrb smolbol petorke o kojoj će kasnije biti reči. Ta petorka je veoma dobro skakala, ali zahvaljujući Stivenu Adamsu i jako dobro branila kako sredinu, tako i perimetar.

Da bi sve ovo funkcionisalo potreban je trener koji ima odlučnost, ali i fleksibilnost, takoreći potreban je trener koji ima Darkov plan™. Ali, da ne serem ja previše, potrebni su i igrači koji su voljni da igraju žestoko svaki sekund, svaki milimetar i da prevaziđu dotadašnje granice. Gromovnici su to uradili, i Donovanova zasluga je tu ogromna – Durent i ostali nikada nisu izgledali spremniji za rat.

Eh da sam znao da ovde fotošopiram Durenta i Vestbruka

Roberson je potvrdio da je jedan od desetorice najboljih odbrambenih igrača u ligi koji zahvaljujući svojoj brzini snazi i pokretljivosti može da brani sve, AAAAA sve, od najsitnijih bekova do najviših i najjačih četvorki. Sve osim transcedentalnog božanstva Kleja Tompsona, ali o tome takođe malo kasnije. Adams je dokazao da je neumoran šljaker čeličnih muda (hm…), odličan skakač (to smo znali i od pre), a i da ima veoma brze noge za preuzimanje.

♪ ♫ Duge noge, za igranje,

Brze noge za preuzimanje… ♪ ♫

Sem toga, pokazao je sasvim fin osećaj za bejbihukove i generalno zicere i relativne zicere u reketu. Sada je jasno, on im je centar franšize in years to come. Ibakina uloga se tokom godina umnogome umanjila, ali to je realnost, lik je i dalje odličan i veoma vredan igrač uloge, sa dva izuzetno cenjena kvaliteta – šut spolja i zaštita obruča.

kanter vejters

O Vejtersu i Kanteru lično nisam imao nikakvo mišljenje, kao što generalno nije ni imao niko ko malo udubljenije prati NBA košarku. Ovaj Turčin ume da trpa protiv mlakih odbrana, dobro skače, ali ne brani obruč ništa bolje od centara Cara Konstantina iz Niša. Ovaj drugi zna lopte, ali nema mozga. Ne zna svoja ograničenja, minute koje dobije ne koristi da se nametne kao igrač role, već kao glavni igrač, a to očigledno nije. E sad, popravila su se obojica u ovom plej-ofu, definitivno, ne mogu reći da su skroz sazreli i da u meniviše nema skepse  prema njima, ali da su pokazali spremnost da se stave u funkciju tima – jesu. Vejters je igrao kao čovek koji zna da ovom timu može biti od koristi samo kao 3&D opcija, i ponekad kreator u drugoj petorci, a Kanter se više trudio u odbrani i zaista je dobro skakao, naročito u napadu. Plate su im svakako prevelike za to što pružaju, ali ako nastave da se razvijaju u ovom smeru, mogu biti od koristi Oklahomi u budućnosti.

Da li Oklahoma ima budućnost? Ovo pitanje, jasno je svima, zavisi isključivo od toga da li Durent i Vestbruk žele da ostanu. A zahvaljujući Darkovom planu™, mislim da je Durent sada veoma blizu odluci da ostane. Pa kako je taj plan zamalo upalio?

Kao što rekosmo, posle tornada koji ih je zahvatio u prvoj tekmi u seriji sa Spursima, Gromovnici su živnuli i počeli da sprovode u delo ono što su smislili pre početka serije. Agresivna odbrana, dosta preuzimanja i dominacija u skoku. Za to je najzaslužnija bila ta visoka petorka koja je odgovorila klasičnoj postavi Sparsa sa dva istinska visoka. Tu je ključni čovek bio Adams koji je toliko dominirao nad Dankanom da ovaj nije mogao da ostane na parketu više od 15ak minuta tokom većeg dela serije. Durent i Vestbruk su na silu ubacili svoje, ali su i dobro razigravali i Oklahoma je izašla kao iznenađujući, ali potpuno zaslužen i ubedljiv pobednik u seriji.

Golden Stejt, do početka serije sa Oklahomom, nije zapravo još čestito krenuo sa pravom plej-of košarkom. Posle uriniranja po najogavnijem timu NBA lige ove sezone, Hjustonu, protiv Portlanda su relativno lako prošli, iskoristivši seriju da Stefa malo oporave od povrede. A Oklahoma ih je sačekala spremno – na Golden Stejtov naširoko opevani smolbol nisu odgovorili suprotnišću (visokom petorkom iz prošle serije npr.) već istim oružjem! I to zajebano su odgovorili! Ubojita niska petorka Oklahome, tzv. Apocalypse line-up (kako je krštena na eminentnom ispodobruca.com) krenula je da seče na froncle igru Golden Stejta koji nije znao kako da se opasulji. U klasičnoj 5-na-5 halfcourt igri bili su nesposobni da ubace više od Durenta i Vestbruka, a Petorka Smrti je protiv Petorke Apokalipse jednostavno bila nedovoljna. Vestbruk-Vejters-Durent-Roberson-Ibaka su u prve četiri utakmice serije pravili tolike prednosti u trenucima kada su bili na parketu da su 3. i 4. utakmica bile de facto gotove na poluvremenima.

Ibaka je sjajno preuzimao Stefa, Roberson je pomagao gde treba, a Durent, Durent je pokazao da bi on u ovoj ligi mogao da bude startni centar bez problema, samo je greota koristi ga tako kada ima već sve druge kvalitete. I zbilja, ovo je istinski Durentov prajm, nešto kao prve dve sezone Lebrona u Majamiju (mada njegov prajm i dalje traje, a on najverovatnije ni nije ljudsko biće tako da ga ne treba pominjati u kontekstu poređenja sa ostalim ljudski stvorovima). Durent je elitni odbrambeni igrač na perimetru u odbrani na loptu, sjajan pomagač, vrstan zaštitnik obruča, pored toga što je drugi najbolji strelac na svetu. To je jednostavno jezivo. Uglavnom, ova Donovanova novootkrivena zver je prangijala onako kako su Voriorsi to radili cele sezone – Vejters je bio efikasan, Roberson, ej Roberson je ohrabren podrškom saigrača i dobrom igrom u odbrani otvorene pozicije muški pretvarao u trojke ili ulaze kojima je napadao klouz-autove. Ovo je bila pesma!

No svi znamo šta se desilo, nisu prošli, i pre nego što se malo dohvatimo Golden Stejta i Klivlenda, dajte da vidimo šta sve ovo znači za budućnost Oklahome. Mislim, vi sada očekujete da ću ja da vam kažem šta će da bude, kao da ja pijem pivo i igram soni sa Durentom, mislim jebi ga, igram, ali retko. Ono što se da zaključiti iz ovog plej-ofa je da je Oklahoma pod Donovanom pokazala živost i spremnost na eksperimentisanje i prilagođavanje kakvu pod Bruksom jednostavno nije, čak ni onda kada su igrali finale 2012. Glupi su ako ovo ne iskoriste da na tome grade budućnost, jer je ovo nešto ubedljivo najbolje i najopipljivije što im se od te 2012. i dogodilo. Durent je monstrum, Vestbruk je monstrum, ali je nažalost  katkad i monstruozno glup i mislim da je vreme da se uspostavi hijerarhija da u klaču lopta ipak više bude kod Durenta. Više nisu mladi i previše uzorka imamo da ne bismo zaključili da je Vestbruk takav – lelujav, često dekoncentrisan i tvrdoglav. A takvi igrači ne osvajaju titule često, ma koliko bili talentovani. Osvajaju ih tek kada su pomoćnici likova koji rade vredno  i racionalno, koji se ne plaše i koji su nesebični i koji su vanserijski talentovani. A to je Durent svakako. Ostaju obojica, rekao bih ja, svi znamo koliko su blizu bili u G6, ali sada im ne preostaje ništa drugo nego da sledeće godine pokušaju da budu na visini zadatka i ta dva poslednja minuta.

billy-donovan

I raspisah se ja ovde naširoko o tome šta je Oklahoma radila i šta je sve spremila za Golden Stejt, ali još sam na početku rekao, džaba to sve kada postoji kriptonit za svaku stručnu, dobro isplaniranu košarkašku smicalicu – igrači koji su naučili da šutiraju trojke veoma brzo, i to preko ruke, i to sa dva metra od linije. Stvarno, džaba ti sve. Oklahoma je bila bolji tim u većem delu serije, ali Klej im nije dao da pobede. Gledao sam šestu utakmicu jutro posle njenog odigravanja, mamuran posle neke svadbe i mislio sam da ne postoji stvar koja će me prenuti iz zombifikovanog stanja u kojem sam bio, ali do kraja četvrte četvrtine ja sam kao magarac skakao po krevetu (koji nije pukao isključivo zahvaljujući božijoj intervenciji) i vikao Vamos Klej, idemo Klejčina, brat moj! (zaista sam prejadan, zaslužujem svaku osudu).

Nemoguće je da se tako šutiraju trojke, i nemoguće je da to traje ovoliko bez ikakve pauze, bez malo lošije serije koja traje više od 3 meča, nemoguće je. A ipak se dešava predugo da bi bilo nemoguće. I Kari isto, kako ti sine šineš trojku iz driblinga preko Ibake sa 9 metara, kako sine? I ne što šineš jednu nego godinama zuvaš trojke odakle ti padne na pamet. Evo, gotovo, opet sam upao u taj frenetični mod gde zapravo ne razmišljam o košarci dok je gledam nego samo urlam i pitam se kako?

Aj malo da pokušam da budem racionalan – prvenstveno da pokušam da odgovorim na pitanje kako su Voriorsi došli u situaciju da gube 1-3. Pa više je faktora koje sam ja svoji amaterskim okom uočio (jok, nogom sam uočio). Stef nije 100 posto, to je jasno. Od povrede se možda oporavio, ali nije u formi u kojoj je bio pre pauze, a to se posebno videlo u trenucima kada je Golden Stejt gubio, a Kari nije imao onu nadljudsku brzinu u koju je tokom sezone znao da ubaci i da sam stigne razliku šuterskim krešendom. Nije mogao ni onako brzo da probije kada posle preuzimanja na piku ostane na višem, promašivao je baš dosta ulaza, jednostavno nije bio toliko dominantan koliko je bio tokom regularne sezone.

Druga stvar, Ker se malo previše zajebavao i pravio pametan. Na početku serije je pokušavao onu foricu u kojoj igrač koji čuva Robersona uopšte zapravo ne čuva Robersona nego glumi libera koji pomaže svakom igraču. Najčešće je taj igrač bio Drejmond (Drejmondova krivica za loše igre Voriorsa je takođe značajna jer se u nekom trenutku pogubio, počeo šutira ljude u jaja iz čista mira, stvarno ne znam šta mu bi – to ne treba da dozvoljava sebi, previše je važan i igrački i psihički za ekipu da bi se tako trošio).

E sada, Roberson je, kao što rekoh, mnoge od tih šuteva pogodio, pa onda kad su krenuli da mu izlaze na te trojke se malo okuražio i krenuo da napada iz driblinga sasvim dobro. I to je trebalo da bude kraj te Kerove ideje koja očigledno nije uspela. Greška nije bila što je on to probao, naprotiv, on je takvim odlukama dobijao serije prošle godine, ali je greška bila što to nije batalio kada je izvalio da očigledno ne funkcioniše.

Dalje, Ker je zatucano insistirao na svojim rotacijama iz regularne sezone i na parket slao petorke bez Karija, Kleja i Drejmonda, čak, čini mi se, jednom i na početku četvrte četvrtine u petoj tekmi. Kao veruje on klupi, bez veze, totalni neki ego trip. I ispostavilo se, kada je u poslednje dve tekme srezao minute klupi (ali ne skroz, od Varežaa iz nekog razloga nije hteo ni mrtav da odustane) i dao glavninu vremena najboljoj šestorici (startna petorka + Igi) Voriorsi su uspostavili kontrolu nad serijom.

Bogut je odigrao ključnu ulogu u povratku u seriju ono briljantnom partijom u petoj utakmici, Igi je doktorski radio sve što je trebalo da se radi da bi šampionski tim proigrao šampionski, ali Klej, Klej je pokazao da je drugi najbolji šuter u istoriji košarke i da je mnogo više od pukog šutera koji zna da se okoristi prostorom koji Stef pravi. Ceo plej-of je izneo muški, kreirao iz driblinga, većinu vremena je čuvao Vestbruka i svojeručno vratio svoju ekipu sa ivice provalije.

Posle ove sezone ne bi trebalo da bude sumnje da je ovaj tim GSW jedan od istorijski najznačajnijih, a ova serija i ovaj povratak su samo regularnu sezonu okrunili. Jedino što im ostaje da ispune kako bi postigli apsolutnu košarkašku besmrtnost je nova titula protiv Lebronka.

I mislim da su im šanse zaista velike, ironično, čak i veće nego prošle sezone kada Lebronko nije imao Lava i Irvinga. Što se tiče Lebronove sezone mislim da ne bi trebalo previše gnjaviti o Lebronovom dosadašnjem plej-ofu jer je najvećim delom identičan Lebronovim plej-ofovima u proteklih desetak godina. Razlike su minimalne, jeste da šutira lošije, ali ne šutira toliko lošije kao što bi neki „dežurni hejteri“ voleli da misle.*

*  „Dežurni hejter“ je dosta smešan izraz, mada se toliko odomaćio da ga sada ljudi više ni ne nalaze smešnim. Zamislite nekoga ko doista dežura samo da bi mogao pravovremeno da kvalitetno ishejtuje. Smešnije je time što uopšte nije daleko od istine.

Lebron radi sve radnje i tim mu je kliknuo. Lepo se dodaju i fantastično šutiraju, ali nisu imali nijedan tim koji je mogao ozbiljnije da ih izazove na putu do finala iz prostog razloga što takav tim na Istoku ne postoji. Toronto se izborio za te dve kod kuće čisto toliko da pokaže da Klivlendove slabosti i dalje postoje, ali to smo svi i znali. Razlika u kvalitetu između CLE i TOR je ipak bila prevelika, naročito imajući na umu da je Toronto praktično igrao bez Valančunasa i bez pola Kerola.

A slabosti Klivlenda su prevashodno odbrambene. Prošle godine u finalnoj seriji nije bilo Lava i Kajrija, ali je bilo Delavedove i tada živog, danas upokojenog Mozgova, a imali su i mnogo funkcionalnijeg Šamperta. Napadački su bili kastrirani, ali su bili veoma dobra odbrambena rotacija koja je na konto toga i uzela dve tekme Golden Stejtu.

Ovaj Klivlend može da ubacuje, ali mi ne deluje da može da ubacuje koliko i Golden Stejt, naročito u gostima. A kako će da brani sa trenutnom startnom petorkom, nikome nije jasno. Ajde da tu ima jedan igrač da se sakrije, ali Lav, Irving i Smit su redom ispodprosečni do loši odbrambeni igrači, a Kajri je još i najmanje loš kada je bitno. Sećamo se Januarskog masakra kada je Lav pokazao potpunu nemogućnost da išta učini protiv Grina. Od Lebrona ne očekujem ništa manje od svemirskih brojki iz prošle sezone, ali pitanje je da li će to biti dovoljno za više od dve pobede npr. Trebaju im visokokvalitetne Kajrijeve partije, ali pitanje je kako će funkcionisati kada na njega bace Kleja od početka, što je potpuno za očekivati.

Isto tako je očekivano da zajebu zajebavanje i startuju sa Igijem jer je u prošlom finalu Lebron poručio Voriorsima da mu Barns jednostavno ne može ništa. A poslednje pitanje, kojim završavam ovaj logorejični ispad u vidu najave finala je ono pitanje koje je najočitije i najočekivanije: šta će Kavsi da rade sa Petorkom Smrti? Zaista, šta će? U prošlom finalu ih je pregazila, a ne deluje da imaju u rukavu nekog keca kojeg bi mogli da izvade u ovom finalu. Petorka sa Frajem na petici i Lebronom na četvorci je bila iznimno efikasna u ovom plejofu, ali će odbrambeno u seriji protiv GSW-a biti ravna samoubistvu.


Hvala svima koji ste izdržali do kraja, žao mi je što češće ne pišem, ali stvarno nemam vremena. Trudiću se, kreću i pripreme za reprezentacije i kvalifikacione turnire, pa ću po staroj dobroj polusvetovskoj tradiciji napisati i nešto o tome. Biće lepih stvari u finalu, uživajte, ja hoću.

Lajkujte nas ovde, ili zapratite ovde, ako vam se sviđa ili želite još.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

2 Komentari

  1. Pokidao! Vidi se da ti je Gee jedan od uzora, ali imas svoj smek i uzivao sam citajuci. Nadam se da ces naci vremena za nove tekstove. Sportski pozdrav 😀

  2. Brate, svaki put me iznova oduševiš ovako zanimljivim tekstovima,zaista uživam dok ih čitam. Ne budi lenj, piši nam češće! 😀

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *