Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 5, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 2 komentara

Najave za Evropsko prvenstvo: Izazivači – Srbija

Najave za Evropsko prvenstvo: Izazivači – Srbija

I evo, uprkos sumnji svih čitalaca, pa i samog autora, da će najave biti kompletirane do početka prvenstva, mi smo na poslednjem delu pregleda učesnika Eurobasketa 2015. Kao što znate do sada, sve učesnike smo podelili u četiri grupe: BORANIJA, LOŠI, ZAJEBANI i IZAZIVAČI. Šta smo u njima pričali možete pročitati u četiri prethodna dela:

Prvi: Boranija

Drugi: Loši (part 1)

Treći: Loši (part 2)

Četvrti: Zajebani

Peti: Izazivači (Grčka)

Ako vas zanimaju avgustovska baljezganja o reprezentaciji Srbije, možete ih pročitati ovde i ovde. Baljezganja su i dalje aktuelna, tako da nije zgoreg da bacite pogled. A sada idemo na poslednja, i po mom mišljenju najjača, četiri tima na prvenstvu.

Mislim da ću stići da napišem malo duži osvrt na svaku od reprezentacija. Tako da u ovom tekstu predstavljamo samo jedan tim – naš tim, Srbiju.

3. SRBIJA

Dobro bilo na Svetskom prošle godine, a?

Ko nam je crnac?

Kuzmić je iz Bosne, jel se to računa?

Ko nam je trener?

Sale Đorđević. Uh, koliko nam se svima prošle godine na Svetskom Sale ispišao u supu. Realno su svi ishejtovali odluku da sale dobije mesto selektora. Ja znam da sam prvi bio za Kokoškova. Saleta u dotadašnjoj trenerskoj karijeri zaista ništa nije preporučivalo za trenera A tima, štaviše, on je bio baš početnik. Naravno, bagra se uvek pomami kada vidi poznato lice, pa makar im to lice bilo poznato iz skroz druge priče. Sale je bio genijalan igrač, čak i da nije bio toliko dobar, a da je imao one klač momente koje je imao, opet bi bio genije. Ljudi su ga u to vreme voleli kao danas što vole Đokovića, bio je nacionalna faca. I onda se povukao i radio u Italiji kao trener. Realno je bilo da se savezu prigovori na izboru selektora, bilo je mnogih drugih trenera sa CV-jem primerenijim toj poziciji. Ali, Bodiroga i Đilas su Saletu verovali, da li su bili pronicljivi ili ih je tek usralo nikada nećemo znati, ali Sale je uradio ono čemu smo se svi nadali. Uspostavio je odnose u reprezentaciji i učinio ih onakvima kakvi treba da budu. Kada je Micov počeo nešto da kenja, Sale ga je oterao nasred utakmice. Kada je Veličković uzeo nešto da kenja, kao umoran je, Sale je opet rekao mrš u kurac, ni ne trebaš nam. Veliku pomoć u ovome je imao od svoje dvojice najznačajnijih igrača, Tea i Krstića, koji su neviđeni profesionalci i koji su uvek bili veoma požrtvovani za nacionalni tim. Svojim primerom su objasnili ostalima da ako nisi najbolji nemaš opravdanje da ne budeš najborbeniji. I tako je bilo.

sale-2

Sale je prošlogodišnji roster napunio igračima koji umeju da se bore, kada već nije bilo onih koji umeju dobro da igraju košarku. A oni koji su to umeli, nisu se borili ništa manje. Đorđević je jasno video da je Srbiji dostupno dosta kvalitetno jezgro talenta u Teodosiću, Bogdanoviću, Bjelici, Raduljici, Kaliniću i Krstiću i da, ukoliko bude stavljeno u dobar kontekst, ima šansu za iznenađenje. Đorđević nije izmislio ništa neočekivano. Video je da pod košem nema nikoga ko može da čuva reket, pa je ojačao odbranu na perimetru držeći Markovića, Jovića i Kalinića na parketu u dugačkim periodima. Video je da sa Teom, Bogdanom i Bjelicom imamo napadačku raznovrsnost, pa ju je forsirao. Dobro je cenio u kojim situacijama treba više da trčimo, a u kojim treba da usporimo napade i Srbija je od osmine finala konačno kliknula.

Naravno, s tim je u neraskidivoj vezi i Teodosićevo MVP izdanje. Teo je zavladao, igrao je onako kako smo svi očekivali da igra poslednjih godina. Skoro uvek je donosio prave odluke, nije se junačio, ali je prvi put imao i dva ozbiljna kreatora uz sebe koji nisu dopustili protivniku da Teodosića jednostavno neutrališu šaljući mu najprostije udvajanje. Ako udvajaš Teodosića sa Tepića i Markovića, jasno je da je naš napad momentalno osakaćen. To su Rusi uradili u četvrtfinalu 2013. npr. Ali, ako udvajaš sa Bogdana, Bogdan će te rešiti. To je kvalitet više koji je ova reprezentacija imala + na sve to Raduljicu koji je naučio da lagano kažnjava sitnije čuvare od sebe.

Šta će sada Đorđević raditi? Pa isto, samo malo bolje, nadamo se svi u Srbiji. Sada ima Ercega i ima Nedovića sa kojima bi napad trebalo da bude ubojitiji. Nema kapitena, ali ima Kuzmića i Milutinova koji su mnogo sposobniji igrači zadatka i odbrambeno daleko bolji igrači nego što su to bili Šti-mek i Katić. Iskreno se nadam da su svi igrači zdravi i da je ovo sa Bogdanom malo femkanje i neotkrivanje svega što imamo u arsenalu.

Takođe, sav ovaj optimizam se crpi iz činjenice da su skoro svi naši igrači u reprezentaciji imali jako dobre sezone u klubovima (Teo u CSKA, Bjelica naročito, ali i Bogdan u Feneru, Erceg je razbijao u Galati, Kalinić je bio standardno odličan u Zvezdi, Marković je prvi put u životu igrao EL, Milutinov je užasno napredovao u Partizanu, čak je i Simon igrao sezonu karijere u Francuskoj.) Jedine nepoznanice bi trebalo da budu Kuzmić i Raduljica koji je ove sezone igrao malo utakmica, kao i Milosavljević koji se ove sezone vratio od povrede.

Ko nam je najbolji igrač?

milos-teodosic

Pa Teodosić, nema tu šta da se priča puno. Bjelica je stvarno igrao maestralno u Feneru, potpuno je sazreo i ostvario se kao igrač, ali Teodosić je vođa ove generacije, sada i kapiten i u poslednjih nekoliko godina je nesumnjivo najbolji plejmejker van Amerike. Loš F4 EL koji igra iz godine u godinu bi možda bio simptomatičan, ali ako nešto mi u Srbiji znamo, to je da Teodosić nije đana i to nije zbog toga što se usrao ili ima nekakvu psihičku blokadu. Ima on crne rupe, ali ima i stanje uma u kojem mu nikada nije frka da šutne, pa makar i promašio prethodnih deset lopti. Slično kao što sam malopre pisao i o Spanulisu. Raduje i to što Teodosić nikada nije delovao angažovanije i zrelije nego na prošlom Svetskom, a i njegove godine (28) počinju da budu godine u kojima su igrači njegovog tipa na vrhuncu karijera.

Ostali bitni igrači su sa Teodosićem na sličnom putu, sličnih su godina i faza u karijerama što je takođe odigralo ulogu u doprom slaganju tima. Jedini koji je možda malo mlađi je Bogdan koji ima 23. To takođe raduje, jer ovaj tim ima još nekoliko prvenstava pred sobom ukoliko ih ne ometu neki nepredviđeni otkazi ili pu pu pu povrede.

Kao drugi čovek tima se izdvojio Bjelica koji je konačno počeo da koristi sve što ima. Kada to kažem mislim na šut, tehniku i osećaj za dodavanje koji su izvanredni za 209cm visoko telo. Bjelica je postao odličan ol-raunder koji može da pomogne timu na mnoge načine. U jedno vreme, kada je bio u Laboralu, postojala je bojazan da će od njega napraviti neku jednodimenzionalnu streč-četvorku koja samo ćoškari i ne ulazi u reket. Na sreću, ovo je davna prošlost i Bjelica je sada daleko uključeniji u napade tima, šutira, dodaje i napada koš.

Bogdanova sezona je karijere je, nadam se, predstojeća kada će kod Željka konačno dobiti dozvolu da preuzme tim. Gaudlok je otišao, i Bogdan konačno može da uzima onoliko lopti koliko mu treba i pripada. Sreća u onoj povredama obeleženoj sezoni u Partizanu je ta da je Bogdan bio prinuđen da igra plejmejkera, i to mu je dosta popravilo dribling te sada može da bude korišćen i u kombo ulozi. Kao čista dvojka je i dalje fenomenalan, dečko je čisti šuter, a toliko je dugačak da bez problema može da se koristi i na trojci. Lik je odličan u finišima utakmice i biće pravi luksuz za imati u završnici uz Teodosića.

kalinic

Kalinić je naš glue-guy. Kalinić će vrlo verovatno biti i igrač u našem timu sa najvećom minutaom uz Teodosića. Nema ni jednu elitnu veštinu (mada mu je odbrana na perimetru užasno blizu tome), ali sve obavlja na nivou dovoljnom da ostane na parketu i da ozbiljno utiče na igru. U nekim nižim postavama kojima se ovde na Polusvetu nadamo može da igra i streč-četvorku, gde uopšte nije loš šuter, a ni skakač, štaviše.

Milosavljević, Simonović i Marković su tu sa osnovnim zadatkom da našu sada već trejdmark prvu liniju odbrane drže podmazanom svih 40 minuta. Niko neće dobiti preterana zaduženja van toga, ali će raditi ono što je nužno i u čemu su sposobni da pomognu timu. Marković će igrati rezervnog pleja, ali će kao i na svakom prvenstvu igrati u petorkama sa Teom, radiće i katove iz kojih je daleko efikasniji nego iz spot-ap situacija. Simonović verovatno neće mnogo igrati, ali osim odbrane, spot-ap trojke su ono što se od njega očekuje budući da nije baš opasan kada spusti loptu na parket. Milosavljević sad druge strane ume da dribla, ali je pitanje koliko je spreman i koliko je dobro za naš napad da to bude jedno od rešenja. U nogama se malo usporio posle povrede i nije više jedan od najboljih bočnih stopera u Evropi, ali nikako nije ni loš, borbenost ne može da mu nestane.

Raduljičina uloga je da igra u postu i da tu utrpava, naročito protiv sitnijih centara od sebe, kakvi su npr. italijanski. Igraće mnogo pikenrola sa Teom, i odatle uvek gleda da napadne koš, što je dobro. Tokom godina je stekao taj kvalitet da bude sasvim solidan skakač u napadu, tako da tu može da zaradi neke lake poene. U odbrani je već malo drugačija priča. Nema odraz, a nema ni naročito brze noge da pomaže i brani ulaze, tako da će za to ipak morati da budu zadužena druga dva centra. Treba naći dobru ravnotežu minuta za njih trojicu, ako Raduljica bude igrao preko 30, neće biti idealno.

Kuzmić i Milutinov su dobili šansu ispred Štimca i deluje da je odluka ispravna, ako izuzmemo vankošarkaške kvalitete. Štimac jeste gotivna faca, ali ja pozdravljam ovu odluku, ako mi budemo dobro igrali i pobeđivali, svi će biti face. Ono što nam treba da bismo do tog pobeđivanja došli su dobri i komplementarni igrači. A ova trojica jesu komlementarni utoliko da bi se od njih trojice napravio jedan uber-centar. Da ima Raduljičinu snagu i tehniku u napadu, borbenost i skok poput Milutinova i dužinu Kuzmića, bio bi to jedan Patrik Juing. Sada ovako moramo da ih kombinujemo, deluje da Kuzmić za sada ima prednost i da će imati više minuta od Milutinova, koji je stvarno dosta napredovao u odbrani i ne bi bilo čudno da mu preotme neke minute.

Erceg nije u sjajnoj formi, iako je tokom cele prošle sezone to bio. Mislim da neće imati toliko sveobuhvatnu napadačku ulogu kao što je imao u Galatasaraju. Uglavnom će širiti igru ćoškareti na trojci, npr. bio bi izuzetno koristan sa Raduljicom na parketu, otvorio bi mu dosta prostora u reketu tako što bi odvukao drugog visokog iz reketa. Nedović će imati ulogu sa klupe, ali cenim mnogo veću protiv Islanda nego protiv jakih protivnika. Jednostavno, njegovi kvaliteti kombo pucača nisu nam toliko potrebni koliko su npr. Markovićevi stoperski kvaliteti potrebni.

Šta je realno?

Da sklopim u jednu rečenicu, realno je da se u četvrtfinalu sa dobrim šansama borimo za polufinale. Tj. da ne kenjam mnogo, polufinale bi trebalo da bude ono što bi nas zadovoljilo. E sad, u polufinalu nismo favoriti ni protiv Španaca, ni protiv Francuza, ali nisu ti timovi Amerikanci od prošle sezone pa da nemamo nikakve nade. Do polufinala pametno, od polufinala hrabro, pa da se radujemo.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

2 Komentari

  1. Mislim da Vam je priča o tome da nismo favoriti protiv Španaca i Francuza pala u vodu. Mada ni od starta nije stajala na čvrstim nogama. Prošle godine na svetskom prvenstvu su momci Francuze počistili. Ove godine prva utakmica – demantovali su i tu priču o Špancima.
    Ne vidim zašto se uvek favorizuju timovi koji su „jaki“. Pa i mi smo „jaki“, i to jači od svih evropskih reprezentacija. Zar nije dokaz tome da u ekipi imamo deset igrača koji u evropskim timovima igraju ako ne ključne a onda vrlo značajne uloge, ili je još bolje pitanje – zar nisu to dokazali prošle godine?

  2. Ih, sad je sasvim okej to reći. Da li si mislio tako kada su Španci poveli 13 razlike u prvoj četvrtini?

    Zar nismo dokazali? Tri utakmice (Grčka, Brazil, Francuska) pre godinu dana, teško da su dokaz. A i ne znam otkud ti to da Srbija nije jaka? Tim kome je realan domet polufinale, sa tendencijom da taj domet prevaziće, svakako je jak.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *