Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јун 24, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 5 komentara

NBA stranci sa nakitom – Part 1

NBA stranci sa nakitom – Part 1

SAD SU UZO PRSTEN KUZMIĆUUUUUU!!!

…. vikali su mnogi navijači jednog junskog jutra okupivši se na beogradskom Trgu republike proslavljajući jedan veliki trenutak srpske košarke, u kojem se naše gore list okitio ničim drugim do NBA prstenom, uz olimpijsko zlato najželjenijim odličjem u svetskoj košarci. Osim što tako nije bilo.

Koga boli kurac, mislim, gledaju ljudi u Srbiji NBA, i ta liga je ovdedosta popularna, naročito u poređenju sa neki drugim svetskim zemljama. Ipak ovde imamo snažno utemeljenu košarkašku kulturu, i nemali, drugi smo na svetu jebote! Generalno, ljudi ovde navijaju za naše u NBA (setite se samo Vladinih i Peđinih Kingsa, tada bi možda ljudi i izašli na ulice da ih nisu pokrali protiv Lejkersa), ali se to ne može ni porediti sa osvajanjem medalje na nekom prvenstvu nacionalnih selekcija. Mislim, naravno.

Ali opet, u svetu NBA zvezda, prsten je i dalje ono što se najviše vrednuje kada se meri nečiji istorijski doprinos. Verovatno bi Meloun, Barkli, Stokton i Neš menjali po 10 svojih ol-star utakmica za jedan prsten, makar to bio i onaj pejtonovski prsten koji se dobije pod stare dane hijenisanjem po ligi u potrazi za baš tim NBA svetim gralom – prstenom.

-horry2-637549

I šta ćemo sada? Da li iko može da kaže da Robert Ori ima neku prednost u odnosu na Mekgrejdija, iako je prvi sedam puta bio NBA prvak, a drugi nikad nije prošao prvu rundu plejofa? Pa ne, realno. Samo kod onih nedodirljivih zvezda koje ostaju zabeležene u istoriji dolazi do te situacije u kojoj je neophodno da osvoje prsten da bismo ih smatrali svevremenskim velikanima. A možda čak ni tada. Prsten, koliko god bio osnovna poenta igre, ne pravi skoro pa nikakvu razliku kada se govori o istorijskom nasleđu jednog NBA igrača.

Današnja tema su strani igrači koji su od proboja stranaca u NBA pouzimali prstenje. Kao granicu sam uzeo 1985. godinu koja služi kao međaš posle kojeg se liga otvara stranim košarkašima. Možda je i ta godina prerana, ali eto, nju sam izabrao čisto jer me je mrzelo da tražim po starijim šampionskim rosterima da li je neko kojim slučajem imao ćaleta sa nekog karipskog ostrva ili iz Kanade. Pre toga, NBA igrači su bili Amerikanci, tako da raniji osvajači prstena ovde neće biti pobrojani.

Dalje, oni igrači koji su rođeni van onoga što su administrativno SAD, a realno su Amerikanci, neće biti uključeni u listu. Stiv Ker je igrom slučaja rođen u Libanu, a Dankan na Devičanskim ostrvima – ali oni ne spadaju u strance. Dankan je čak i igrao za nacionalni tim SAD. Isto tako ne bi spadali ni Dominik Vilkins (Pariz), Patrik Juing (Džamejka) i ostali da su kojim slučajem uzeli prsten. I evo vidite, šta kao, nešto se može zameriti Juingovoj karijeri jer nema prsten?

Idemo na listu, krećemo od zemalja sa najmanje prstenja, pa napredujemo ka zemlji sa najviše.

NULA KOMADA

Rusija

Litvanija

Grčka

kirilenko_utah_jazz

U istoriji NBA strani igrači su u ligu dolazili iz 72 različite zemlje, a igrači iz 23 od te 72 su osvajali titulu prvaka. Naravno, odmah svima da bude jasno (ako već nije), ova lista nikako ne može da bude ikakav reper po kojem se određuje koja je zemlja košarkaški ispred koje. Što ćemo i videti u nastavku, ovo je čisto zajebancija koja nam omogućava da se setimo raznih čudnih momenata iz skorašnje istorije NBA.

Elem, ove tri zemlje nikada nisu imale NBA prvaka, ali je jasno da su košarkaške sile. Ali ne sprečava nas da se zajebavamo sa njima, npr. ovako: Ognjen Kuzmić ima više NBA titula nego Sabonis, Marčuljonis, Kirilenko i npr. Spanulis zajedno. He he.

JEDAN KOMAD

DR KONGO

Di-Džej Mbenga, 2009 – Lejkersi

BELGIJA

Di-Dežj Mbenga, 2010 – Lejkersi

dj mbenga

Di-Džej Mbenga je između dve titule sa ekipom Lejkersa koju su predvodili Kobi, Pau, Odom i Bajnam uspeo da dobije belgijske papire i tako obogati ovu listu još jednim imenom.

Osim po imenu koje podseća na nekakvog dabstep didžeja, Mbenga će ostati upamćen po ovoj večeri, solidnoj ali neizrecivo retkoj zaštiti obruča i nadimku Congo Cash. U karijeri je imao 414 poena i 141 bananu, a u ligi je bio od 2004. do 2011. Igrao je i za Belgijsku reprezentaciju gde je uglavnom bio rezerva Tomasu Van Den Špigelu.

SLOVAČKA

Ričard Petruška, 1994 – Hjuston

Richard-Petruska

Pre svega, odlično ime. Odigrao je tu jednu sezonu u Roketsima (22 tekme), izvalio da je prešao igricu i vratio se u Evropu. Tipično belo drvo popularno u NBA devedesetih i početkom dvehiljaditih (u manjoj meri i danas), koje je mesto u ligi zaslužilo isključivo dobrom prođom na hromozonskoj lutriji.

HOLANDIJA

Fransisko Elson, 2007 – San Antonio

Francisco Elson

Elsona se možda sećate, za razliku od ovih do sada, zapravo je doprineo tituli, uglavnom sa pozicije bek-ap centra. U ligi se zadržao do 2012. sa opadajućom minutažom, jasno. Posebno poštovanje od Polusveta ima zbog toga što je sve vreme uredno predvodio holandsku reprezentaciju u brojnim kvalifikacijskim poduhvatima za Evrobaskete.

NOVI ZELAND

Šon Marks, 2005 – San Antonio

sean marks

Marks, sa druge strane, praktično nije imao nikakvu ulogu u ovoj tituli Sparsa. Kažem praktično nikakvu jer nije isključeno da je pričao dobre viceve u svlačionici ili zvao taksi saigračima kada bi izlazili u klubove da piju.

U ligi se zadržao začuđujuće dugo, od 1998. do 2011. uprkos ničemu pokazanom. Ali, čovek je pametan, verovatno su ga zato i gotivili, evo sada je pomoćnik Ar-Si Bjuforda, i GM Ostin Torosa, njihove NBDL filijale. Možda ga budemo videli u nekoj značajnijoj ulozi NBA zvaničnika u budućnosti.

PORTORIKO

Huan Hose Barea, 2011 – Dalas

jj-barea

Iskoristiću Bareu kao najpogodnijeg mogućeg igrača da opišem svoju fascinaciju niskim igračima i neizmerno poštovanje koje prema njima osećam. Generalno, u košarci, kao u malo kom drugom sportu, na igrače gledaš kao neke polubogove. Na ove vrhunske, makar. Najviše zbog toga što su ogromni. Idu ulicom i moraš da ih vidiš. Video sam skoro na ulici Milutinova, zante li bre koliki je to čovek? A u NBA imate zverine koje su tolike, pa su još uz to 50% širih ramena. Fudbalere kada vidiš, ne deluju ti toliko impresivno, iako su vrlo često i mnogo veće zvezde i mnogo talentovaniji i uzbudljiviji za gledanje. Šta, npr. da vidiš Inijestinog klona u 95ici, da li bi pomislio uh ovo je sigurno neki vrhunski sportista?

I zato se mnogi uvek lakše identifikuju sa niskim košarkašima, pa tako i ja. Kako možeš da ne voliš Ajzeu Tomasa (i starog i ovog novog) kada ga vidiš da se za glavu i po niži od svih ostalih bori na terenu apsolutno ravnopravno? Ajverson je bio ostvarenje sna svakog prosečno visokog čoveka. Uvek moraš da imaš na umu da je on (Ajverson, Barea ili bilo koji drugi košarkaš od oko 180cm) morao da radi satima i satima i da pređe hiljadu prepreka, a da je konjina od 215 cm morala samo da bivstvuje i da ne bude baš totalno tangirana.

NEMAČKA

Dirk Novicki, 2011 – Dalas

dirk serbiajpg

Nemam baš šta ovde novo da kažem, pročitajte ovaj tekst obavezno.

Revolucionar iz Vircburga

ITALIJA

Marko Belineli, 2014 – San Antonio

belineli

Belineli je već prilično dugo u ligi i tek je u San Antoniju (a gde drugo?) došao u kontekst koji mu omogućava da maksimizira svoje veštine: driblanje i šibanje trojki. S tim što su ga u Sparsima naučili i da posle ulaska u reket dodaje. Sa ovim kvalitetima, on se lepo uklopio u ulogu kombo-beka sa klupe i igrao finu ulogu u dominantnom osvajanju titule prošle godine.

TURSKA

Mehmet Okur, 2004 – Detroit

mehmet okur

Memo je prsten uzeo u svojoj ruki sezoni, ali je za razliku od jednog drugog Evropljanina-rukija koji je igrao sa njim u timu te godine, Memo u ovoj tituli imao bitnog udela. Ulazio je, i imao 15-20 minuta po tekmi kao četvrti visoki koji može da ti pomogne pod košem, ali je i tada, kao i u nastavku karijere njegova najveća vrlina bilo tih 39% za 3.

DVA KOMADA

BAHAMI

Majkl Tompson, 1987 – Lejkersi

Majkl Tompson, 1988 – Lejkersi

thompson0001_2013032921.gif

Evo šta znam o Bahamima: neke do jaja plaže i Rijana je odatle. Evo sad sam video, Rijana je sa Barbadosa, tako da samo znam da su tamo neke do jaja plaže i sad znam da je odatle ćale Kleja Tompsona, Majkl Tompson koji je bio centar u Medžikovim i Karimovim Lejkersima u drugoj polovini osamdesetih i pritom učestvovao u dve titule.

Glejte sad ovaj nepotrebni podatak: taj tim je u svom sastavu imao četiri prva pika: njega, Majkla Tompsona, onda Karima, Medžika i Vortija. Od tada mislim da nijedan tim bio sastavljen od četiri prva pika. Ove godine su to mogli da budu Kavsi koji su imali četiri prva pika (Lebron, Kajri, Benet i Vigins) dok se nisu odlučili na trejd za Lava.

VENECUELA

Karl Erera, 1994 – Hjuston

Karl Erera, 1995 – Hjuston

herera

On je bio prvi Venesuelano u NBA, i u ovim titulama je zapravo doprineo ulaskom sa klupe. Bio je solidna četvorka, koja je, pošto je odigrala više NBA sezona, dominirala godinama u venecuelanskoj ligi.

UKRAJINA

Stanislav Medvedenko, 2001 – Lejkersi

Stanislav Medvedenko, 2002 – Lejkersi

slava_display_image

Nije značajno igrački doprineo titulama, da vidimo šta se sazna kada se ugugla ”slava medvedenko”.

Njegov govor sa proslave osvajanja jedne od titula:

Jedan njegov post-game intervju:

Blog koji je inspirisan njegovim likom i delom:

Searching For Slava

Nisam čitao, ne znam da li je dobar, mada vidim da se bavi legendama kao što su Slava, Robert Svift i Mark Dentoni, tako da cenim da ne može da bude loš.

I, na kraju film Oh, Vey! My son is gay! u kojem je slava igrao sporednu ulogu:

Oh, Vey! My Son Is Gay!

U filmu igraju između ostalih Karmen Elektra i Pusi iz Sopranovih. Ne bih to mogao da izmislim.

KINA

Mengke Batir, 2003 – San Antonio

Sun Jue, 2009 – Lejkersi

 

batir

Kakva dva drugara, ne zna se koji je manje znao. Mengke je bio viši, imao je značajnokockastiju glavu i voleo je da snima akcione filmove koji se zovu npr: Bodyguards and Assassins i Here Comes The Fortune, a Sun je bio niži, kraće u ligi i ipak lepši.

Zajedničko im je to što su obojica osvojili NBA titule, ali posle više godina su se kao saigrači susreli u timu Beijing Ducks. Lepa košarkaška priča. Dok crni Yao nije uspeo ni prvu rundu plejofa da prođe.

BRAZIL

Tiago Spliter, 2014 – San Antonio

Leandro Barbosa, 2015 – Golden Stejt

spliter barbosa

Brazil kreće na ofanzivu po pitanju kvalitetnih igrača u ligi, a samim tim i u ofanzivu po pitanju igrača na ovoj listi. Uopšte ne bi bilo čudno da npr. sledeće sezone titulu osvoji Varežao sa Kavsima, pa one tamo Nene sa Vizardsima, pa za tri dine onaj smešni Bruno Kaboklo sa Reptorsima. Okej, bilo bi čudno.

ŠPANIJA

Pau Gasol, 2009 – Lejkersi

Pau Gasol, 2010 – Lejkersi

pau

U vreme kada je Pau trejdovan iz Memfisa u Lejkerse, mislilo se da je taj trejd namešten, jer je bukvalno izgledalo kao da su ga Lejkersi ukrali odande. U međuvremenu se desilo ono što niko nije očekivao, Mark Gasol je postao igračina, pa je ovaj trejd donekle i imao smisla. Ono što je usledilo u naredne tri godine njegove karijere je bio vrhunac njegove karijere.

Pau je toliko dobro igrao u ove dve šampionske sezone. U ovoj prvoj je čak možda i mogao da dobije Finals MVP, ali bi verovano u tom slučaju Kobi slomio vratove redom svim glasačima za tu nagradu. Toliko je izmaltretirao sirotog Dvajta.

Uz Dirka, jedini je za sada na listi koji je zapravo značajno imao udela u osvajanju prstena.

Ovim bih zaključio prvi deo ovog nabrajanja, u sledećem nam dolaze nacije koje su najbolje na svetu sudeći prema ovom ni po čemu relevatnom kriterijumu.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

5 Komentari

    • Pa ovo je tek prvi deo, drugi sledi uskoro.

  1. Preostalih 8 su Srbija, Hrvatska, Francuska, Argentina, Kanada, Australija, a preostale 2 zemlje ne znam 🙁

    • Dobro opažanje, odgovor sledi uskoro.

      • Setih se Slovenaca 😀
        Ne znam ko jos moze biti, eventualno britanci?! 😉

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *