Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana нов 24, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

¡NO PASARÁN!

¡NO PASARÁN!

Ovaj format pisanja teksta o jednoj utakmici mi se veoma dopada, i čini mi se da ću mu češće pribegavati. Jednostavno, dosta je lakše. Odgledam tekmu, i dok mi je sve sveže skucam tekst. Čak mi se čini i da će onim retkima koji čitaju ovo lakše pasti jer realno patim od toga da pišem naširoko. Onda delim tekstove u delove, a to baš i nema naročitog smisla, jer nije kao da mase ljudi prate sajt pa rokaju F5 ceo dan na našoj strani u nadi da će izaći novi deo.

Elem, evo me opet sam se raskenjao, današnja tema ja sinoćni susret Memfisa i Klipersa. Kontekst: Memfis ima najbolji skor u ligi (ima veze i sa lakim rasporedom, ruku na srce) i nikako ne gube kod kuće, Klipersi štucaju na početku sezone pred koju su ih svi videli kao glavnog konkurenta za prvo mesto na Zapadu i prednost domaćeg terena u plej-ofu.

U ovu tekmu Memfis ulazi pojačan neigranjem Prinsa. Svi imaju malo zadrške kada treba da se opljuje Prins jer je stvarno nekada bio igračina, ali je nažalost bio igračina kada je bio jedan od glavnih igrača šampiona lige i par godina posle, a sada je već godinama bulja. Iz nekog razloga on je i dalje bitan igrač na boku u Memfisu. Pre dve godine kada su na njegovu i Alenovu nemogućnost da stave šut Sparsi počistili Grizlije, bilo je i donekle jasno zašto igra – zato što nije bilo nikog drugog. Sada imaju Kortnija Lija, pozdanog 3&D igrača i Kvinsija Pondekstera koji je na putu to da postane.

marc-gasol-fist

Ovu tekmu Memfis kreće sa Lijem i Alenom na boku. Klipersi izvode petorku sa Barnsom, koji je u međuvremenu uspeo nešto da ubode pa samim tim njegova egzistencija na parketu opet ima smisao. I kako utakmica kreće, jedini je Barns taj koji je agresivan na obruč Memfisa. U drugom smeru Diandre Džordan iz nekog razloga ne izlazi Gasolu na poludistancu, što ovaj oberučke prihvata i nemilosrdno maltretira protivnika sa lakta. Gasol je trenutno bez veće konkurencije prvi centar lige, i zadivljujuća je njegova raznovrsnost u igri. Šutira, ide do koša, okreti preko levog i desnog ramena za bejbi hukove, pogađa bacanja, a u odbrani je i dalje elitan čuvar reketa, ne da lako polaganje nikome.

Sredinom druge četvrtine Memfis počinje da se odvaja (rezervni par visokih Luer-Kufos izgleda odlično), a u tome prednjači Toni Alen, koji u jednom trenutku vezuje šest poena zaredom – dovoljno da skupi samopouzdanje da ciglira trojku. Inače, koji su Amerikanci carevi da od svega naprave priču. Toni Alen je Grindfather, idi jebote. Pa onda fantastičan trivia podatak: u današnjoj utakmici igraju jedina dva igrača u ligi kojima ime počinje na slovo ’u’, Beno Udrih i Ekpe Judo. Koji kurac. Jebeni Amerikanci. Dosta više.

Do treće je Memfis uspeo da napravi desetak razlike koje sada počinje da stiže Kris Pol sam samcijat. Odličan je, prosto mu se čovek mora diviti koliko god on bio malo govno. Da ima još jednog igrača u timu koji ima njegovu psihu, Pol bi već bio šampion sa ovim Klipersima. Pol dribla, seče odbranu i pravi dobre šuteve za Redika i Kroforda.

Opet su prebili sirotog Blejka. Gasol ga je šibnuo laktom i raskrvario ga. Stvarno je već malo i smešno.

Memfis održava prednost skokom i spuštanjem lopte dole gde Blejk i Diandre i dalje ne mogu da prismrde Zeku i Marku. Sa koliko god šutera da okruže Krisa Pola, oni nikako ne mogu rezultatski da priđu Memfisu zbog nemogućnosti da ih odbrane dole. I to se ponavlja već godinama, jednostavno – Memfis je Klipersima loš meč-ap. Pol, Kroford i Redik ubacuju, ali u drugom smeru visoki Klipersa ne mogu ništa da odbrane.

Nadimak Džona Luera je Džoni Bedžer?! Joca Jazavac?! Štaaaa… Kapiram jer je igrao za Viskonsin Bedžerse. Verovatno nisam jedini kojeg je podestilo na…

Badger

Početak četvrte: poeni u reketu 46-26 za Medvede. Početkom četvrte čevrtine druge petorke su na parketu, a Beno secira Kliperse kako god stigne, iz pika, give-and-go sa Kufosom, klasično 1 na 1. Dvadeset je razilike, utakmica je de fakto gotova.

Ili ipak nije gotova? Klipersi prave 10-0, smanjuju na 13,jer se brat Džamal razmahao. Onda ulaze Konli i Gasol. Gasol dobija loptu u postu i magarči Dejvisa. Ipak je gotova.

Poenta, da li je Memfis izazivač? Da li sada možemo da znamo da li je izazivač? Da li su zakrpili rupe koje su ih u prošlosti sprečavale da postanu izazivači? Da li je Mark Gasol MVP kandidat iz senke, sada kada Lebron štuca, a Durent je povdređen?

Nije lako reći, ali je lako upasti na bandwagon posle svih ovih sigurnih pobeda. Treba imati na umu da je ovo prva utakmica Klipersa u bek-tu-beku nasred serije gostovanja, tako da su možda svesno igrali sa 80% snage, npr. Ali, nešto mi nije delovalo, izgledalo je da su zaista nadigrani. Sa druge strane, Grizlisi su potpuno zdravi, za razliku od nekih konkurenata i stvarno im ide dobro. Odbrana je i dalje čelična, a napad živi od Gasola na laktu, koji za sada igra sezonu bez greške. Piči haj-lou sa Rendolfom, spušta se leđima, ma sve, milina jedna. Sada je najbitnije pitanje ono koje ih je mučilo poslednje dve sezone. Da li imaju sposobne šutere sa kojih protivnici neće smeti da udvajaju Gasola i Rendolfa? Nemam pojma, imaju bolje nego ranije, to je fakat. Nisu pravi kontender, ali disciplinovanošću, tvrdoćom i konačno nekakvom napadačkom raznovrsnošću pokazuju da nisu ni daleko.

U svakom slučaju, biće jedan od najboljih, ako ne i najbolji domaći tim u NBA.

U to ime, Bajaga poručuje:

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *