Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana дец 13, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 3 komentara

Oklahoma: Jesmo li sretniji, jesmo pametniji?

Oklahoma: Jesmo li sretniji, jesmo pametniji?

Zdravo ljudi, vratija se Šime i donija frišku ribu. Kada kada kažem Šime mislim ja, Nikola, a kada kažem friška riba mislim na glupe tekstove o NBA košarci do kojih je svoj put nekako našao i svima dragi Momčilo Bajagić.

Priznajte da vam je nedostajalo ovo. Priznajte da ste jutrima otvarali tu veličanstvenu stranicu polusvet.rs, i da ste, gledajući crna slova na beloj pozadini, se nadali da će uslediti novi post, ili ne-daj-bože sledeći deo najava za NBA sezonu. Avaj, Vaša očekivanja su bila izneverena. ”Zašto???!!!” kleli ste ovaj prokleti sajt, a na vaša mnoga pitanja odgovora nije bilo.

Odgovor je jednostavan – bio sam u bolnici na operaciji prednjih ukrštenih ligamenata, u bolnici u kojoj, jasno, nema nikakvog funkcionalnog interneta, te je moje praćenje NBA lige i pisanje gluposti o njoj moralo da bude stavljeno na led, ili makar značajno smanjeno. Ali, iz bolnice sam pušten (lepo je sve prošlo, hvala na pitanju), i sada sam kod kuće u kojoj uživam u čarima toplih zraka bežičnoga interneta solidne brzine.

Da se osvrnem na operaciju – boli kad vam šiknu igletine za anesteziju, ali to zaboli za sekund, nije ništa strašno. Onda vas voze na onim kolicima, sve isto kao ER, samo što je znatno siromašnije, a nema ni Džordža Klunija ni Gorana Višnjića, ni onog crnca sa brkovima. Posle je dobro, jer si totalno udrogiran kada se probudiš, makar sam ja bio. U šok sobi sam pričao sa ženom koja tamo radi i rekla mi je da je ”kroz ovu šok sobu prošlo mnogo poznatih ličnosti: Lepa Brena, Suzana Mančić, Divac, Đinđić itd”. Nije naivno. Onda sam odguran u sobu i tu je isto bilo veoma zanimljivo dok su opijati još šljakali. A onda, anestezija prestaje da vas radi, a vas sustižu razni fizički, mentalni i egzistencijalni bolovi.

I tu je dosta zajebano, shvatite da je WC teško dostupan jer vam je noga maločas bila razjebana od strane hirurga, (a pritom je i dobrano zapišan u skladu sa tradicijom srpskih javnih WC-a), za doručak imate mesni narezak iz metalnog tanjira, sve vas boli, dosadno je, cimeri pišaju oko vas u guske – nije dobro. Nije baš sjajno, što bi se reklo. No, sve se to prebrodi.

Pa šta, kidali su prednje ukrštene ligamente (ACL) i Dejvid Vest i Džamal Kroford i Kori Bruer i Dragan Milosavljević i Leo Vesterman i Riki Rubio i Kajl Lauri i Derik Rouz pa im ništa ne fali sad. Dobro, jebi ga, Rouza sam mogao da izostavim. Jebi ga, sve se preživi, a ovo vreme znatno umanjene fizičke pokretljivosti valja ispuniti nečim – pisanjem o košarci! I gledanjem serija, evo sad gledam Sajmonov Treme, kida serija.

Sada sam na štakama, tako da ću se zaista truditi da budem što redovniji sa unosima na ovom našem malom blogu. Nadam se da ćete i vi čitati, komentarisati, šerovati i zabavljati se, što je brat-bratu i najvažnije. Te da krenemo!

Za početak sam rešio da malo govorim o Oklahomi. Šta smo govorili o njima pred početak sezone? Da su jedni od legitimnih izazivača za titulu ukoliko budu bili zdravi. Zbog čega? Zbog toga što imaju jednog od najboljih igrača svoje generacije, lika od skoro 210cm sa ogromnim rukama koji napada koš graciozno kao Džordž Gervin, a šutira trojke kao Redži Miler. I imaju još jednog igrača – Lebrona Džejmsa spakovanog u nešto manji ram, ali svejedno fizičko čudo prirode koje ima motor u dupetu i ne prestaje da se zaleće na koš pa makar i polomio facu u tom procesu (a lomio je facu). To su, je li, Durent i Vestbruk, dvojica od sedmorice najboljih košarkaša na svetu.

I šta možemo reći o našoj prognozi sada kada je četvrtina sezone prošla. Da li je OKC i dalje jedan od ravnopravnih favorita za titulu?

Pa, uzevši u obzir predstavu koju nam od kraja oktobra pružaju Voriorsi, niko nije ravnopravan njima. Postoje možda dva tima koja deluju da imaju šanse protiv njih, San Antonio i Klivlend, ali ni to nećemo znati dok ne vidimo direktne duele tih timova. A Oklahoma? Može li ona ponosito da krene u boj prsa-u-prsa sa Ouklanđanima? Teško brate. Da vidimo zašto.

big b

westbrook

Da napišem ovaj post me je inspirisala tekma koju je Oklahoma igrala sa Atlatom, druga u nedelju dana. Ona je smo povod, služi da ilustruje vrline i mane vezane za igru Oklahome tokom celog toka sezone. Nije ovo nikakva analiza utakmice.

Nego, zašto su ljudi, a i ja među njima, mislili da će Oklahoma ove godine biti bolja nego prethodnih? Više stvari je zaslužno za to. Prvo i prvo, nadao sam se da će Durent i Vestbruk biti zdravi, kao što to već rekoh. I to se mahom i ostvarilo. Durent jeste imao onaj period od jedno 6 tekmi koje je propustio zbog povrede zadnje lože, ali je činjenica da igra kao zdrav, kao pravi Durent. Vestbruk igra onako kako ume – a to su dva moda: prvi je kada je zdrav Durent i onda sa svojim drugom deli odgovornost i usage rate i s vremena na vreme se skloni u stranu i manje je generalno napet, a drugi je kada je Durent van parketa, i tada postaje tasmanijski đavo koji juriša na obruč permanentno, bukvalno kao Durasel zec ne staje ni sekunda. Taj drugi mod jeste koristan u smislu da Vestbruku nabija velike brojke, ali nije koristan za napad Oklahome jer ga zaguši. Ibaka je jedan od najboljih visokih šutera u ligi jebote, a pored ovog lika dobija mrvice. Vestbrukov usage rate je najsličniji Ajversonovom u Filadelfiji početkom ovog veka ili Džordanovom u Bulsima osamdesetih. Ali dobro, uz manja štucanja, individualni učinak Durenta i Vestbruka nije ono što je problematično Oklahomi za sada.

Koja je druga stvar za koju smo mislili da će ove godine biti drugačija? Vođstvo s klupe, naravno! Onom Skotu od Burksa smo videli konačno leđa, a uprava je rešila da dovede Donovana, legencu NCAA košarke i Florida Gejtorsa. On je čovek za kojeg znamo da zna košarku, ali je problematično to što je u Oklahomi prilična hića, jer navijači i uprava automatski pune gaće pri pomisli da će ih Kevin Durent možda napustiti na leto. Zato mora da se promeni situacija sa status quo-a i mora da dođe trener koji zna da smisli neku košarkašku akciju koja nije izolacija za jednu od dve superzvezde. Tako se, je li, mislilo pre sezone. A onda je počelo i nije baš delovalo kao da se nešto promenilo. Napredak je postojeći, više se igra makar i jednostavan pikenrol, što je pomak u odnosu na mrvu 1 na 5 košarku, ali je to i dalje staromodno i nedovoljno za pripremljene odbrane. Na ovoj četvrtini sezone projekat Donovan deluje više kao neuspeh nego kao uspeh.

OKLAHOMA CITY, OK - JUNE 02: (L-R) Kevin Durant #35, Russell Westbrook #0 and James Harden #13 of the Oklahoma City Thunder stand together in the second half while taking on the San Antonio Spurs in Game Four of the Western Conference Finals of the 2012 NBA Playoffs at Chesapeake Energy Arena on June 2, 2012 in Oklahoma City, Oklahoma. NOTE TO USER: User expressly acknowledges and agrees that, by downloading and or using this photograph, User is consenting to the terms and conditions of the Getty Images License Agreement. (Photo by Ronald Martinez/Getty Images)

Treća stvar koja je trebalo da učini Oklahomu konkurentnijom u odnosu na prethodnih nekoliko sezona je poboljšanje klupe, odnosno generalno viši nivo kvaliteta Durentovih i Vestbrukovih pomagača. Konačno su napunili roster igračima koji jesu NBA ranga bez ikakve sumnje, i na rosteru ima desetak imena koja mogu da budu od pomoći zvezdama. A jesu li?

Gledam Muskalu i Kantera kako igraju jedan protiv drugog u drugoj četvrtini, da ne znam informaciju ne verujem da bih mogao bez problema da pogodim ko je maks igrač a ko ne. Kao što je možda već poznato ja sam veliki mrzitelj Penisa Kantera još od onda kada je zatražio trejd iz Jute. Ni pre nešto nisam bio oduševljen njime košarkaški, tj. nisam mnogo ni obraćao panju na njega. A onda je pre jedno godinu dana Kanter, tada startni centar Jute, provalio da je njegova rezerva Gober već bolji igrač od njega, i da je pitanje vremena kada će mu oduzeti mesto startera. Utom je Kanter krenuo plačljivo da zakukava tražeći trejd. Zamislite kakva je to njuška – nije ni pokušao da se izbori za svoje mesto u timu, a već je rešio da ide negde. Nije čak ni izgubio poziciju startera, samo je namirisao da bi mogao da je uskoro izgubi. Velika slina.

I tako je Enes stigao u Oklahomu. Kao što već svi znamo Presti je u panici da Durent ne zapali na leto nezadovoljan radom i neaktivnošću uprave pa je rešio da roster pojača po svaku cenu. To ”po svaku cenu” znači da je mečirao maks ugovor koji je Portland ponudio Kanteru (što više razmišljam to mi više deluje da je Olšej rešio da ih malo zajebava sa tim ugovorom). Sada Tander na platnom spisku ima centra koji je možda i najgori odbrambeni centar u ligi, koji je prosečan skakač, ali, kažu svi, cenra koji može da trpa.

Iskreno nisam nešto ni primetio da bog zna kako trpa. On jeste solidan šuter, I’ll give him that, ali nije neki Elton Brend ili Al Džeferson da može bez problema da ti ubaci 20 poena iz reketa na suvi talentat. Petorke sa njim jednostavno ne poboljšavaju napad koliko snižavaju nivo odbrane. Pa u toj drugoj četvrtini ga je jedan dobar period čuvao Pol Milsap i to se nije nikako odrazilo na rezultat. Nije mu čak ni uzimao neke skokove u napadu što je bilo za očekivati. Sad što Milsap ove sezone igra ko oparen, to je druga priča… Mada, ovog leta se i opario, pa to ima smisla heheh…

Kad smo već kod Atlante, nije loš Bejzmor toliko. Znam da sada igra dobru utakmicu i da mi zato deluje bolje nego što jeste kao što to i obično biva, ali sam uvek bio mišljenja da ga se previše pljuje. Može da čuva i niske bekove i svingmene, a može i da šutira pristojno ponekad sa tendencijom da se ustali. Jeste možda kao lik malo budala, te mu to i obara cenu, ali onn može da bude starter u ligi, u nekom kontekstu u kom će biti na malo kraćem povocu. Mislim, sad upoređujem lika s kerom, nije on ker, mislim da ne ispadne da previše dozvoljavam sebi, znate na šta mislim. A i šta, nije tako ni loša upoređivati nekoga sa kerom, evo Kantera mogu da uporedim sa govnetom mirne duše a da se nikako ne ogradim.

Da se vratimo na ostale Oklahomine igrače uloge. Dion Vejters je jednostavno suviše glup da ikako realizuje svoj talenat. To se dešava ponekad u ligi – postoje igrači koji su talentovani, ali su budale, te ih to sprečava da razbiju puni potencijal. Kao što je Džej Ar Smit, ili kao što je bio Delonte Vest itd. Ali, ima igrača koji su jednostavno suviše glupi da razumeju šta treba da rade na terenu. To se uglavnom dešava kod centara gde je verovatnoća ovakve obeshrabrujuće gluposti mnogo viša, ali Dion je dokaz da se na nju može naići i među bekovima.

Adams je drvo, ali drvo koje može da zakuca loptu u koš kada mu se ukaže prilika, pa je samom tom činjenicom i veliki apgrejd u odnosu na Kendrika Perkinsa. Roberson i Morou bi činili jednog odličnog igrača kada bi se stopili, ali u ovom svetu njih dvojica su ograničenog kvaliteta i samim tim Donovan mora da ih koristi u ograničenim minutima i u ograničenoj ulozi. Morou stvarno jeste dobar šuter, ali su noge od kamena, a Roberson zaista jeste dobar stoper, ali su mu ruke od kamena.

I još jedna stvar, za Durenta je bio odličan nadimak Slim Reaper, što ga više ne zovu tako? Jedno vreme su ga zvali, super mu je pristajalo.

Da sumiramo – kada Durent i Vestbruk igraju ovako sjajno deluje da u toj utakmici mogu da pobede svakoga. Ali u tome i jeste problem – mogu da pobede Golden Stejt ili San Antonio u utakmici, ali toliko imaju nezakrpljenih rupa da trenutno nisu ni blizu tome da mogu da ih dobiju u seriji. Ko će da čuva reket? Šta će da rade sa Robersonom u napadu? Kako će da održe glavu iznad vode u odbrani u minutima kada Ibaka nije na terenu?

Da se vratimu pitanjima iz naslova. Sretniji jesu (makar što se situacije sa povredama tiče), pametniji teško da su.

Bajaga-Dino-radja-620x350

Ova poslednja slika je čisto za one budale koje se pitaju kakve veze Bajaga ima sa NBA košarkom.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

3 Komentari

  1. Dobro dosao nazad! Nema nista od Durantule i Westbruka, odbrana je katastrofa i tu nema leka… E a mali savet sto se tice kolena- do povrede p.u.l. u 90% slucajeva dolazi jer je velika razlika u snazi izmedju misica zadnje loze i kvadricepsa… Spoj ta dva misica je koleno, i onda tu nastaje problem… Kvadriceps napravi pokret, „nategne“ koleno, a zadnja loza je suvise slaba da to iskontrira i izbalansira i dolazi do kidanja… Svi koji su u svom sportu cesto „u stavu“ (basket, fudbal, cak i ples) imaju dobre sanse za ovu povredu… Ukoliko je odnos snage kvadricepsa i zadnje loze losiji od 1 prema 0.6 povreda je samo pitanje vremena… Sta je resenje- bukvalno svaki put kada je covek u teretani raditi zadnju lozu u okviru treninga nogu i jos 1-2 puta nedeljno ubaciti taj trening i sa ostatkom tela (ukupno 3-4 treninga zadnje loze nedeljno, 4-10 serija po treningu, a broj ponavljanaja da ide od 6-15) … Na svakih par meseci se broj ponavljanja promeni pa se radi od 1-5 ponavljanja, ali sa mnogo vecim kilazama… Ovo je sve u svrsi prevencije povrede, sjebao si jednu nogu, al ne moras i drugu (khm, d.rose, khm 🙂
    E sad, najbitnija stvar za rehabilitaciju- OBAVEZNO pre nego sto krenes da radis bilo kakve vezbe jacanja noge, PRVO vrati POTPUNU pokretljivost u toj nozi (radis pokrete i istezanja do granice bola ali ne i preko toga)! Ukoliko ne radis fleksibilnost i pokretljivost prvo, nego krenes uporedo i snagu sa tim, rezultat ce biti da nikada vise ne budes u mogucnosti da ostvaris potpuni pokret u kolenu (bio bi dosta blizu toga, ali nije to to). Kada ostvaris normalnu pokretljivost onda kreni sa jacanjem, i to prvo radi sto veci broj sporih ponavljanja u svakoj seriji (15-20 ponavljanja). Doktori (koji nisu sportski) ti ovo ne pricaju, njima je samo bitno da te osposobe da mozes da hodas, bole ih dupe za basket i promenu pravca 🙂
    Pozdrav brate, izbacuj sto vise tekstova i samo polako sa oporavkom…

  2. Negde mi nestade kom, valjda ce da stigne…

  3. Izvini Bodi, tek sad videh ovaj komentar. Hvala na informacijama i lepim željama. Znam znam, rekli su to i meni za pokretljivost, trudim se da što više savijam u početku. Kada se osposobim za vežbanje ima da više pažnje posvećujem zadnjoj loži.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *