Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јан 15, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Otkud sad ovi?

Otkud sad ovi?

… – Znao sam ja da će on igrati ovako dobro ove sezone.
– Znao si kurac…

Baš je super ova NBA sezona koja se odvija pre nama. Posle dugo vremena nemamo očitog favorita za naslov. Pre sezone su to bili Sparsi, ali i za njih je postojala određena sumnja, jer da bi ponovili savršenu igru iz prethodne dve sezone, trebalo im je, za početak, da svi ostanu zdravi, što se nije desilo (Lenard, Spliter, Parker, Mils, Belineli – svi su u nekom trenutku bili povređeni). Oklahoma je isto pokošena povredama (osim Durenta i Vestbruka, u jednom trenutku su bili povređeni i Morou, i Džekson, i Peri Džouns i Roberson), tako da njima ni mesto u plejofu još nije sigurno. Pretendenti na titulu sa Istoka iz prethodne sezone, Indijana i Majami, su iz poznatih razloga samo ljušture prošlogodišnjih timova. Sve je ovo ostavilo prostora nekim novim timovima da napadnu ciljeve koji su u prethodnoj sezoni delovali potpuno nedostižno.

Bitnije za ovaj tekst, novonastala situacija otvorila je prostor mnogim igračima da uskoče u mnogo veće uloge od onih koje su imali prethodne sezone. Neki od njih su žestoko fejlovali (mahom epizodisti Lejkersa i Niksa, donedavno i Pistonsa), a neki su neobjašnjivo procvetali. Kako na Polusvetu obožavamo liste, taj neobjašnjivi procvat ćemo u nastavku pokušati da donekle objasnimo. Kroz listu, naravno.

MARIZ SPEJTS

spejts

U njegovoj karijeri je sve do sada bilo onako, delovalo je kao da može da bude dobar, ali nikako da proigra. Igrao je za one odlične Florida Gejtorse koji su dva puta bili NCAA šampioni zajedno sa Alom Horfordom, Noom I Korijem Bruerom. Kada su oni otišli u NBA imao je jednu sezonu u kojoj je igrao solidno pre nego što se rešio da izađe na draft. Tu ga je birala Filadelfija, iz koje je posle otišao u Memfis (sve nešto bezveze igra za to vreme), a Memfis ga zajedno sa Vejnom Elingtonom šalje u Klivlend isključivo da bi uštekao pare. Tada dolazi u Golden Stejt gde nastavlja sa svojom igrom – šibaj prema košu sve što ti kojim slučajem završi u rukama, ali ga Mark Džekson iz nekog razloga neobično trpi.

Kako me je nervirao prošle sezone, drtina debela. Evo kako je izgledalo njegovo stanje uma u napadu:

Kari brate, evo ti blok, e, aj mi dodaj, aj mi dodaj, dodaj mi brate, ajde ajde, u! saću da šutnem saću šutnem, promašio, jebi ga, daću sledeći napad.

A evo kako je izgledalo njegovo stanje uma u odbrani:

Kako me smara ova pauza između moja dva šuta iz pikenpopa koju moj trener zove odbrana (zeva I češe muda).

I odjednom, kreće NBA sezona 2014/2015. I brat Mariz dolazi stesan i pun energije. Stiv Ker kaže da je Spejts super i da planira da mu ovaj bude jedan od bitnijih igrača. Dejvid Li i Ezeli su povređeni, a Golden Stejt startuje sa Bogutom i Drejmondom Grinom što znači samo jedno – Mariz vlada klupom! I stvarno jeste vladao, u nekom trenutku u decembru sam gledao listu igrača u ligi po PER-u, i Spejts je bio peti, potpuno ludilo.

Cela poenta je da je GSW pod Kerom počeo da igra nešto što liči na organizovan napad u kojem bekovi non stop trče driblaju dodaju i šutiraju (Klej se neverovatno popravio u tome uz standardnog Karija) što otvara gomilu šuteva visokim igračima iz dobrih pozicija. Pritom igraju ubedljivo najbržim tempom u ligi od početka sezone, što znači samo jedno – više šuteva. A Spejts je počeo da šutira kao besan, nije promašivao, a i došlo mu je iz dupeta u glavu da ponekad može da iskoristi tu svoju telesinu da uđe u reket i pokuša neki skok u napadu kojim će sebi omogućiti poneki zicer. Trenutno je po PER-u 21. u ligi sa suludim skorom od 21.58 i legitiman je izazivač za nagradu najboljeg šestog u ligi.

DREJMOND GRIN

grin

Osrednjost je reč koja je najbolje opisivala Grinovu karijeru do ove sezone. Odigrao je sve četiri godine za Mičigen Stejt Spartanse i pomogao im je da dva puta dobace do Fajnal Fora. U prve dve sezone i nije bio naročito značajan dok je u trećoj i četvrtoj postao jedan od nosilaca igre. Kao već prilično iskusnog igrača ga je birao Golden Stejt početkom druge runde.

U prvoj NBA sezoni je uglavnom gulio garbage time, i nije pokazao ništa naročito. Za igrača koji je u odsustvu nekih drugih kvaliteta trebalo da se ustoliči makar u nekoj streč ulozi, šutirao je trojku skaradnih 20%. Tada je došao plejof, onaj u kojem su Voriorsi izbacili Denver i potom namučili San Antonio na putu do finala. Drejmond je gađao trojke 43% u tih 12 tekmi i pokazao da se ipak na njega može računati. To mu je i spasilo karijeru, verovatno. Sledeće sezone je dobio malo veću ulogu, ne naročito, a i brojke su mu se prilično poboljšale.

Tek u ovoj sezoni je eksplodirao i od igrača koji sve radi onako (tepićizam) postao igrač koji sve radi solidno. Kao kada sam govorio o Spejtsu, ovakav tip igre kakav gaji Golden Stejt Grinu pruža mnogo slobode, ali i mnogo kvalitetnih pozicija u napadu. U odbrani je, verovatno pod naletom sveg tog samopouzdanja, mnogo energičniji, odličan je na skoku, ali ključna stvar je ta što se pretvorio u odličnog dodavača sa visokog posta i time učinio Dejvida Lija redundantnim u prvoj petorci. Na kraju ove sezone je ograničeni slobodni agent i, budući da će Golden Stejt teško moći da isprati ponude za njega, verovatno će namlatiti ozbiljnu paru u nekom drugom timu.

DŽIMI BATLER

batler

Džimi je čovek koji je ovo zaradio. Dugo nije viđen ovakav skok, od (doduše solidnog) igrača rotacije do lika koji ima pravo da se nada da će se naći u nekom od All-NBA timova, i možda u ovoj sezoni druge najbolje dvojke u ligi. A nije baš delovalo da će se ispostaviti tako.

Kada kažem da je zaradio, mislim na sve što je prošao i u životu, i u karijeri. Odrastao je u nekom predgrađu Teksasa, nekoj klasičnoj američkoj pripizdini. Ćale mu je umro kada je bio mali, a keva ga je izbacila iz kuće kada je imao 13 godina. Potucao se po gajbama ortaka, jedno vreme čak živeo bukvalno kao klošarica na ulici, dok ga porodica jednog njegovog druga nije praktično usvojila. Nastavio je da pegla basket u srednjoj školi i bio jako dobar, čime je i zaslužio stipendiju na nekom govno teksaškom koledžu. Posle prve godine se prebacio na Market gde je odradio još tri godine. Prve godine je gulio klupu, a sledeće dve bio bitan igrač u sezonama u kojima su se dokopali turnira, ali ništa preko toga.

Biran je krajem prve runde, u Bulse, gde je opet kreni iz početka. Duvaj klupu prve godine, pa onda druge sezone već ozbiljniji minuti sa klupe. Odmah je pokazao da je pit bul u odbrani (on je fizički savršen za tu poziciju: 2 metra, sto kila ozbiljnih mišića), a ono što je radovalo Tibodoa i sve iz Čikaga je da dečko može jako lepo da puca trojku, u toj sezoni je bilo 38%, idealan 3&D igrač u najavi. Sezonu posle toga (2013/2014.) svi u Bulsima su se izraspadali od povreda i Džimi je postao nezamenljiv član petorke, i jedan od igrača koji je odigrao najviše minuta u toj sezoni u NBA. Fora je bila što mu je procenat za tri od prethodne sezone brutalno pao, na samo 28% i izgledalo je da ćemo dobiti samo nekakvog Ejverija Bredlija ili takvog nekog igrača. Što i nije bilo loše, i takav je bio sigurica za All NBA Defensive tim u koji je i ušao.

I onda, ove sezone, preporod u napadu. Da li možda zato što mu je godina u kojoj se bori za ugovor, ili mu se prosto sve lepo složilo, Džimi igra ko zmaj ove sezone. Od jednodimenzionalnog igrača u napadu koji samo ćoškari i čeka trojke, lik je postao kompletan igrač koji dribla, napada koš, dodaje i jednostavno, zajedno sa Pauom (kad je već Rouz nažalost riknuo) nosi napad Bulsa, koji je posle ko zna koliko, ponovo dobar. Mnogo mu se više prostora otvorilo, jer mnogo više prostora za napad Čikaga i postoji. Sa Gasolom na parketu, a sve češće i Rouzom kao spot-up šuterom, Batler ima mnogo više šansi da se probija, ide do obruča i iznuđuje bacanja. Sve kako treba, samo rokaj Džimi!

GORGI ĐENG

djeng

Pre svega, samo da se zna, ja sam donekle predvideo ovakav razvoj situacije sa Đengom, u svom tekstu o prethodnom Svetskom prvenstvu u basketu, na ovom linku (skrolujte skroz do kraja, u poslednjoj kategoriji, molim lepo). Razlog za moje blistavo predviđanje je bila zverska igra koju je prikazao u dresu Senegala, koji je bio jedan od gotivnih iznenađenja prvenstva. Pogotovo partija protiv Hrvatske, rasturio ih je.

Gorgi Đeng je postao poznat košarkaškoj javnosti na koledžu, Lujvilu, na kojem je kod Pitina igrao tri godine. U NBA je stigao na draftu 2013. posle kojeg je, preko Jute, završio u Minesoti. Iskreno sam bio skeptičan po pitanju njegove odbrane u NBA, jer ma kako je on bio koristan u NCAA na toj strani parketa, delovao mi je premršav za NBA, koliko dugačke ruke da je imao. Ali, boga mi, ove sezone ne deluje premšavo, ozbiljno se nagruvao, tako da sada predstavlja respektabilnog čuvara reketa.

U svojoj prvoj NBA sezoni je slabo dobijao minute jer je Minesota jurila plej-of, tako da nije imao mnogo mesta iza Lava, Pekovića i Kaningema. Tek je na kraju godine, kada je postalo jasno da neće prismrdeti plejofu, počeo da igra malo više, pokazao nekakav šutić, ali to je bilo to, dosta mlako.

U ovoj, tekućoj sezoni konačno ima mnogo više minuta jer je član tima koji svesrdno tenkuje. Prave konkurencije pod košem i nema, osim Tadeusa Janga (Peković je šatro povređen, Lav je otišao u Klivlend, Entoni Benet je ipak đubre od igrača, jedino mu planove može pokvariti Raduljica). Sve u svemu, kombinacija odlične zaštite svog koša u odbrani i nekakvog šuta sa poludistance u napadu, bratu Gorgiju donosi dosta godina igre u NBA.

DONATAS MONTIEJUNAS

monteijunas

Koliko me je samo nervirao kada god da sam ga gledao do ove sezone. I sada me, doduše, nervira, ali značajno manje jer je počeo da igra drastično bolje nego pre. Toliko me je nervirao na prošlom Svetskom prvenstvu, da sam ga, u gorepomenutom tekstu, stavio u LVP petorku turnira.

Sećam ga se iz Benetona i Prokoma kao ogromnog, ali prilično mršavog klinca koji je postao poznat kao veliki talenat prostom činjenicom da je klinac od 213cm koji može da puca trojke. U Evroligi je pokazao da zna da igra basket, da ima veoma pokretne noge za tolikog čoveka. I šta onda čovek da radi? U NBA, fala Bogu.

Tokom prve dve godine u NBA (znači prošle i pretprošle) igra malo, i igra jako loše. Ali je u procesu dobio minimum 20 kila i sada izgleda tako da moj deda kada ga vidi na TV-u kaže vidi ga ovaj bizgov.

(Mala digresija: moj deda epitet bizgov koristi prilično često, ali igrači koji su bili tako okarakterisani ubedljivo najveći broj puta su Raško Katić i Petar Popović.)

I u te prve dve sezone u NBA, pomenuti bizgov stoji na trojci i šiba besomučno te proklete trojke, na pamet mu ne bi palo da uđe u reket i pokuša da uradi nešto ispod koša sa svoji 213cm. A što je najgore od svega, šutira tu trojku oko 27%?! A u stvari, šta očekivati od čoveka koji sa 24 godine i dalje fura zemunku?

E i na početku ove sezone Donatas nenadano dobije gomilu minuta zbog misteriozne povrede nerva Terensa Džounsa i povrede Dvajta Hauvarda na početku sezone. I fantastično ih iskoristi, mada i dalje ne može da ubode trojku, ali dečko konačno igra u postu i ispostavilo se da zna to da igra. Igra skoro 30 minuta u proseku, ozbiljno se oslanjaju na njega u Hjustonu. Sada, kada su doveli Džoša Smita, Donatas i dalje startuje, jer nije mala stvar kada imaš četvorku od 213 cm, ma kakav on balavac zapravo bio. Njegov plafon je nerealno visok, nadam se da ga cerebralni nedostaci neće sprečiti da ga i dostigne. Zna se gde se uvek može obratiti za podršku.

spek bajaga -

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *