Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana авг 22, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Pardon my French

Pardon my French

Nešto razgledam pre nego što ću da krenem da pišem o Francuzima pred ovo Svetsko, i na našem divnom dragom basketball-reference-u piše za Borisa Dijaoa da je težak 215 lbs, ili ti 97,5 kila, hohoho, kakva gistrifikacija. Ne znam stvarno, možda je toliko imao kada je dolazio u ligu. Na wikipediji in a nba.com piše da ima 113 kg, što isto tako nema ni slučajno. Znam da je Diaw ovako veoma simpatičan i stvarno fenomenalan igrač, i da možda ljudi hoće da ispadnu fini, pa mu smanjuju, ali nemojte… Dok je igrao za Bobketse, Boki je sigurno rokao 140 kg. Ali, i dalje mu sve to ne smeta da bude genijalan igrač, i realno najbolji igrač reprezentacije evropskog prvaka na ovom Mundijalu.

E sada, zašto nema Tonija i Žoakima (ili ti Janika, kako ga Denda uporno zove), i ko je uopšte tu, i koga je sve zvao onaj Kole koji izgleda kao neki pider što nosi ženski parfem, i dokle će Francuska dogurati, i da li mi možemo da ih rebnemo – videćemo u nastavku! Oh, mon Dieu!

Ja realno nešto uopšte ne volim Francuze, mislim kao naciju, onako čisto iracionalno, stereotipno, mislim da su svi neki nabeđeni skotovi, i ovaj Kole izgleda mi kao jedan takav, tako da ću ga ubuduće u svakom pogodnom trenutku bezrazložno ponižavati i vređati. Zato mi je baš i drago što imaju malo ovih belih Francuza i igraju im crnci, koji su stvarno momčine – vidite Borisa kakav je – momčina! Serafan (ovde ga nema, nažalost) – ne zna baš da igra košarku, ali – pravi momak! Toni i Nikola – carevi bre, kakvi simpatični likovi, Batum se čak isto zove kao i ja i Tesla.

Elem, ovaj Kole buđavi, je bio dugo igrač tokom 80-ih i 90-ih svuda po Francuskoj, a od tipa 2000. je trener. Dugo je bio trener Le Mana, onda je 2009. postao trener Francuske, i dobro mu ide, ne zato što je pametan, nego zato što mu u timu igra Toni Parker. I baš negde od tog vremena kada je Kole došao da bude trener, Francuska je počela da igra bolje nego pre iz razloga što je ova njihova generacija predvođena Parkerom došla u godine kada je zrela i kada može da igra ozbiljno. Pre su na njih svi, sećate se, gledali s nipodaštavanjem; u smislu – a, to su crnci, oni trče i skaču, ne znaju da igraju. I onda je došlo prošlo prvenstvo kada su i trčali i skakali i igrali bolje od svih, pa su ga i osvojili.

Koleova uloga verovatno nije bila u tome što ih je stavio u tako dobru situaciju disciplinom ili nešto naročito promenjenim planom igre, više je imao takta da zna da uvek ima najboljeg igrača na parketu i da se pita Toni i da pusti njega da diriguje. Parker je igrao u neverovatnoj formi, bio MVP prvenstva i pobedio svakog protivnika sam, tada kada tim to nije mogao. Igra nije bila naročito komplikovana, u odbrani koristi fizičku nadmoć – presing spoljnih igrača na loptu uz malo sakrivanja Parkera, u skoku koristi one ljudeskare da se guraju pod košem (Ažinsa je bio dosta bitan tu, ma kako krakato i nezgrapno izgledao), a u napadu Tonijeva slash-and-kick igra, posle koje Batum i ostali čekaju povratne na trojci, ili Toni ide jako do samog kraja, a on je jedan od najboljih košarkaša u prethodnih 20ak godina u idenju jako do samog kraja.

To je bilo juče, danas je drugačije. Toni je rešio da se odmori ovog leta (ako vala ljudino, i zaslužio si), Nou je ludi Tibodo ubio prošle sezone terajući ga da igra 50 minuta po utakmici, i to sve nešto pod sitnim povredama, tako da su ostali bez igrača koji bi ih bacio u top 3 prvenstva u napadu, i igrača koji bi ih bacio u top 5 prvenstva u odbrani. Ali, mon Dieu, mi barem najbolje znamo kako je to kada imaš reprezentaciju u kojoj je najmanja šansa da ti zaigraju najbolji igrači. Ne igra ni Ažinsa (Ažinka, Ažansa, koga boli kurac), on je zapalio u sred prošle sezone iz Strazbura u Pelikanse, i ima ugovor za sledeću godinu, pa verovatno hoće da prođe trening kamp i sve ostalo da bi se lepo spremio i da bi jurio sledeći, malo veći, sledećeg leta. Serafan će još jednu godinu da bude sa Vizardsima za skoro 4 miliona (Mon Dieu!), tako da će ostati tamo i boleće ga uvo. E sada, kako to izgleda sa ljudima koji su na spisku:

Plejevi: Dio, Ertel

Bočni: Furnije, De Kolo, Džekson, Batum, Želabal

Visoki: Dijao, Pjetrus, Mainmi, Gober, Lovernj

Meni se čini da ovo izgleda isto kao i prošle godine, samo u velikoj meri lošije, budući da nema glavnog šrafa cele igre, Tonija. Batum je super lik, i ja ga mnogo gotivim, ali je jasno da je on komplementarni igrač, koji ima za zadatak da guši u odbrani i stavlja otvorene trojke koje dobije, ali u ovom slučaju bi se od njega očekivalo da kreira sam, a to vrlo verovatno neće ići. Ko će da vodi loptu, ko će da pravi igru? Ertel i Dio? Mislim, oni su podnošljivi back-up plejevi nekog solidnog tima, ali sa njima kao glavnim opcijama, jasno je da si osuđen na osrednjost. Furnije i De Kolo? Suviše su ludi, i obojica praktično gledaju svoj šut u svakom trenutku, a i solidnu su kao spot-up opcije. Šta sve ovo znači, svi ovi ljudi koji su na rosteru, dobijaju svoju pravu funkciju tek u trenutku kada je sa njima na parketu Parker. Jedino što Francuzi imaju iznadprosečno u ovom trenutku, i za šta mogu da se uhvate je taj plejmejkerski gen koji Dijao ima, jedini od svih. Verovatno će pokušavati da razigrava sa visokog posta, tj. ta traži cuttere, ali me ne bi začudilo da u jednom trenutku popizdi i sam počne iz driblinga da traži neke šanse.

Kakvu je ko imao sezonu, i šta od koga da očekujemo?

Dio je prošlu sezonu odigrao za Le Man, i poprilično jadnjikavo, tj. bolje da se izrazim, totalno mediokritetski. Ertel je igrao u Laboral Kući, malo bolje, ali kada se to sagleda izdaleka, sve su to brojke koje se postižu u istoj ravni, ništa se tu ne dešava što pravi razliku. Obojica solidno dodaju, ali solidno i gube lopte, obojica šutiraju trojku jedva preko 30%, obojica ne prave razliku u odbrani, i to je to, solidni back-upovi gde bih se ja pre odlučio za Ertela u svakom slučaju, a Dio je kao bio MVP francuskog prvenstva, moš misliti.

Edvin Džekson je 89. godište, i bio je MVP godinu dana pre Dioa. Ćale mu je Amerikanac koji je igrao sto godina u Francuskoj, pa se ovaj tamo i rodio, i prošao je sve mlade reprezentacije Francuske. Igra neku dvojku u Asvelu, i tako, ne radi ništa specijalno. De Kolo je imao okej situaciju u karijeri – solidno se nametnuo u Evropi, birao ga San Antonio, tamo je došao a ono sve Francuzi, najbolji trener na svetu, najbolji saigrači na svetu, milina. Ali, kako je vreme prolazilo, postalo je jasno da je Kori Džozef bolji igrač od njega, korisniji za sistem Sparsa u svakom slučaju, pa onda da je Peti Mils bolji od obojice, tako da su Popović i Bjuford rešili da ga zalivade u Toronto za onog Deja. U Torontu opet nikako da se nametne, pa je Nando rešio (veoma pametno), da se vrati u Evropu, gde je CSKA zagrizao u roku od 3 sekunde i dao mu pare i ulogu u timu koja će De Kolou sigurno odgovarati. Tako i treba, probao si NBA, nije išlo, jebeš ga, ideš nazad u Evropu i igraš basket. Furnije je bio na početku sezone u onakvomm post-uđirijevskom Denveru gde se prošle sezone nije znalo ništa, a on je tu igrao solidno, skoro 20 minuta, mada te tekme bez obaveza vrlo često mogu da se pokažu kao apsolutno nebitne za neku precizniju sliku o igraču. Na kraju sezone su ga poslali u Orlando u trejdu za Aflala, kao jure plej-of, ma važi. Furnije je dobar igrač, i meni je okej, a videćemo kako će da reaguje kao nominalno prvi bek u ovom timu. Moguće je da dođe do izvesnog tripovanja, pa počne da divlja, a moguće je i da se nekako utopi u sivilo bekova koji ga okružuju.

Batum je imao najbolju sezonu u karijeri, jer je konačno igrao u timu Portlanda u kojem do izražaja treba da dolaze dve veštine koje on najbolje koristi, a to su (kao što već napisah) – davljenje na lopti u odbrani, i čekanje da ti vrate trojku i dizanje. Kao primarni ball-handler, ne znam. Želabal me uvek nervira, jer uvek ima tu tepićevsku not-quite-all-round auru oko sebe. Sve kao zna, ali zapravo ništa baš ne zna dobro. Sad već ima 31 godinu, i fizikalije počinju da blede, tako da je njegov pad u skoroj budućnosti neumitan.

Visoki su nam dobro poznati, deblji brat Pjetrus se bije za skokove i juri otpatke, Žoa svi znamo, šljaker par excellence, veliki profesionalac koji će da ubije za svaki skok (valjda će mu ovde reći da ne može da šutira trojke), Mainmi deluje impresivno fizički, ali zapravo i on malo toga zna da radi, mada verujem da će sa njim startovati, i da će koliko-toliko uspešno braniti koš. Gober se zapravo ispostavio kao talenat, dobro je igrao letnju ligu sada, i sa onim svojim kondorskim rasponom ručerdi (238 cm, mon Dieu!), jednog dana može da izraste u pravog zaštitnika reketa.

Dijao je tu faca, Dijao se pita, od njegove uloge, ali i forme će sve i zavisiti.

Kada ovako pogledam, četvrtfinale maks, ako i toliko, imamo šansu protiv njih u slučaju dobrog šuterskog dana (nažalost samo tako i imamo šansu protiv iole ozbiljnijih timova.)

Kole je jedna pička.

Pozdravijar!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+1Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *