Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana авг 22, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 2 komentara

Predvidjanja jednog laika – La segunda parte (Grupa B)

Predvidjanja jednog laika – La segunda parte (Grupa B)

10 dana prođe, ali do drugog dela laičkih predviđanja nikako da dođe. Naposletku, došao je taj dan i da parafraziram Miloša Obrenovića – „Evo mene, a evo i vama rata sa logikom i bilo kakvim smislom u predviđanju“…ili tako nešto je rekao, siguran sam. Imao sam ideju da se u ovom tekstu osvrnem i na nedavno održani Trofej Beograda, međutim rešio sam da ne dužim i da imam obzira prema sebi i prema svima koji ovo budu čitali i tu priču ostavim za drugo mesto, gde ću svoje misli podeliti sa svojim saborcima sa ovog sajta.

Sa novim tekstom uvodim i jedno novo pravilo – pre početka predviđanja svaka od reprezentacija u grupi će dobiti jedan uvodni tekst u kome ću, laik kakav jesam, pokušati da ih što subjektivnije i uzimajući u obzir sopstvene predrasude opišem i približim svom čitaocu. To će verovatno malo skratiti sama predviđanja, ali tako je to u životu, malo dobiješ malo izgubiš. Krećemo!

 GRUPA B

 FILIPINI

Odakle da počnem? Ova ekipa je potpuni hit, što bi se reklo kako na terenu tako i na tribinama. Čini mi se da su u svetu košarke ipak najpoznatiji po tome što ih je FIBA tri puta suspendovala i zabranila im takmičenje pod njenim pokroviteljstvom – prvi put još 1963. godine zato što nisu hteli da dopuste Jugoslaviji i ostalim državama komunističkih režima ulazak u zemlju na svetsko prvenstvo koje se održavalo u Manili. Dobili su tukidida, FIBA im je oduzela domaćinstvo i dala ga Brazilu, a još im je i zavalila suspenziju. Ima tu još materijala, 2005. je njihova reprezentacija (doduše u nekom šarenom sastavu) izgubila od ekipe sastavljene od igrača iz šoubiznisa (ekvivalent da naša fudbalska reprezentacija izgubi od glumačke ekipe Montevidea…mada kako Tirke i Moša pimpluju jaje, e jesu đavoli eheheh). To je izazvalo dvogodišnji rat Olimpijskog komiteta i Košarkaškog saveza ove zemlje i još jednu Fibinu suspenziju zbog nemogućnosti košarkaških institucija da održe nezavisnost od upliva države. Šteta što sve repke nisu kao Filipini, tu bi bilo materijala štogod. Mada ako mislite da se sa Filipinima završavaju priče o Fibinim suspenzijama u ovoj grupi, varate se.

Što se tiče košarkaškog aspekta ove priče, samo što sam počeo da istražujem doživeo sam šok – Andre Bleč igra za Filipine?! Opravdavajući krilaticu „ažuran kao Filipinac“, i nacionalnost na wikipedia stranici mu je brže-bolje promenjena u American-Filipino. Ko nije upoznat sa likom i delom dotičnog, za početak treba da pogleda ovaj sjajni klip:

U poslednje dve sezone Bleč je uspeo da se transformiše iz lika koji je bukvalno oteran iz Wizardsa do korisnog role player-a u Bruklin Netsima, međutim i dalje to nije ništa specijalno. Osim njega ekipu čine još par Amera-Filipinaca, te par Filipinaca-Amera i na kraju nekoliko čistokrvnih Filipinaca (teško je provaliti ko je ko), svi iz filipinske lige. Uglavnom, smelo izjavljujem – slaba ekipa. Možda bi im šanse bile bolje da se Meni Pakjao skine u dres i zaigra.

Još jedna zanimljivost i gotov sam sa ovima majke mi…znate li kako se zove jedan od klubova u Filipinskoj ligi za koji igraju jedno trojica-četvorica igrača? Talk ‘N Text Tropang Texters! Ne smem ni da pogledam kakva se još tu imena kriju, pisao bih o njima do sutra, jebem ti ludake. Raspisah se, ako ovako nastavim, neće niko imati snage da ovo čita do kraja…ali mene inspirišu sjebane stvari pa samim tim i sjebane ekipe, kako se ovaj sajt bude razvijao i to će sve više dolaziti do izražaja. A kad smo kod sjebanih stvari i reprezentacija, red je da kažemo i po koju o…..

SENEGAL

Jel se sećate kada sam spomenuo da se sa Filipinima ne završava priča o suspenzijama u ovoj grupi? E pa Senegal je ove godine suspendovan na neodređeno iz zvaničnog razloga – nemogućnost Košarkaškog saveza Senegala da u skladu sa Fibinim pravilima funkcioniše kao krovna kuća košarke u toj zemlji. Nezvaničan razlog – lažno predstavljanje godina košarkaša i košarkašica koji su nastupali za selekcije te zemlje. Ovo je sjajno, jesam li već pomenuo da mi je ovo omiljena grupa? Verovatno je u ženskoj reprezentaciji bila i po koja khm, khm mlada dama sa muškim facijalnim crtama.

Caster-Semenya-celebrates-002-grupa-b

Naravno sve je to posle ispeglano i zakopano, puj pike ne važi.

Nego da se mi vratimo opet na košarku. Ova ekipa, iako opet među slabijima na ovom prvenstvu, daleko je ozbiljnija od svog prethodnika u ovom tekstu. Prva zvezda je svakako bivši košarkaš Univerziteta Lujvil i sadašnji Minesota Timbervulvsa Gorgi Đeng, koji je imao jednu od boljih ruki sezona prošle godine. Lik je zver u odbrani, sa lakoćom deli banane i zaista šteta što je Adelman provalio da ga ima u timu fazon tek u martu, inače bismo možda Minesotu gledali u plejofu prošle sezone, a NBA pejzaž bi sada izgledao dosta drugačije (Kevin Lav prim. aut.), ili možda i ne bi. Osim njega Hamady Ndiaye je sakupio 33 tekme u NBA, a tu su još trojica golobradih (ili možda i ne, imajući u vidu razlog njihove suspenzije) mladića koji nastupaju na koledžima prve divizije u NCAA. Dodajte na to još nekoliko koji igraju po Evropi kao i činjenicu da su to ipak crnci koji mogu da skaču i trče do iznemoglosti i eto vam ekipe koja može prijatno da iznenadi.

PORTORIKO

Ovde sad već stvari počinju da bivaju sve dosadnije, a košarkaška umeća ekipa sve bolja. Portoriko je večito bio kriptonit za staru Jugu, to sam pročitao bukvalno u svakom tekstu koji se bavio košarkom tog doba, a da sami nikad nisu stigli dalje od 4 mesta na globalnim takmičenjima (jednom na svetskom i jednom na olimpijadi). Ove godine verovatno idu sa sličnim ambicijama, tj. da nekom pomrse račune, mada ekipa u kojoj su najbolji igrači matori svetski putnik Karlos Arojo i JJ Barea, koji kada bi se popeli jedan drugom na glavu opet nemaju ni 2m u visinu i nije nešto od čega se treba plašiti. Tu je i Renaldo Balkman, lik za koga je svojevremeno trener Dalasa Rik Karlajl rekao da ga više od njegovog košarkaškog umeća impresionira to što ima istetovirane očne kapke. EJ JEBENE OČNE KAPKE, jedino tvrđe od toga je čiča Krletova istetovirana kosa. I da, tu je siva eminencija, tzv. Bata Đora portorikanske košarke Daniel Santjago, koji nema gde nije igrao. To je to, ostale ne znam, a i nisu bitni. Slabo, bledo…

ARGENTINA

Zaista, ali zaista poštujem reprezentaciju Argentine i sve što su uradili od ranih 2000-tih pa do sada. Prvi su dobili Amere sastavljene of NBA igrača i time srušili mit o njihovoj nepobedivosti (jeste da ćemo mi i Španci ponoviti to na istom prvenstvu, ali opet), može se slobodno reći da su godinama igrali najlepšu košarku, a i u ekipi su imali jednog od najunikatnijih košarkaša svih vremena, neponovljivog mađioničara i velikog umetnika Manua Đinobilija. Pa još kad na to dodamo Skolu, Noćionija, Priđonija, ranije i Skonokinija…Međutim svemu što je lepo dođe i kraj, a sa ovim prvenstvom dolazi i definitivni kraj ove generacije koja bi trebalo zlatnim slovima da bude upisana u anale košarke. Bili su drugi u Indijanopolisu 2002. (mada ako ćemo pravo, bili su bolji i od nas, samo smo ih mi u finalu navatali na iskustvo, Bodirogu i sudije), olimpijski šampioni iz Atine 2004., četvrti 2006. u Japanu i bronzani na OI u Pekingu…nakon toga polako počinju da klize sa svetske scene a ova ekipa, bez Đinobilija i sa ostarelim Skolom i Noćionijem i Priđonijem koji će još malo da igra sa staračkom šetalicom (ali daleko od toga da nije efikasan – bez starca nema udarca), će konačno i da padne u ponor. Ja jednostavno ne vidim nove mlade igrače koji će da zauzmu njihova mesta, mada znam da se Dule i njegov miljenik Laprovittola neće složiti.

Jedino što se ne menja je Walter Herman, lik je samo malo pustio bradicu i to je to, isti je kao 2002. Ako ipak nešto uspeju da urade na ovom prvenstvu, treba da naprave rimejk filma Valter brani Sarajevo, gde će Walter glumiti Batu Živojinovića, tj. Valtera, a Buenos Aires će glumiti Sarajevo……Da, ovo je stvarno bila užasna fora, ali setite se prvog dela – obećao sam loš i nekvalitetan humor, ko vas jebe što ste se zajebali pa čitate ovo.

GRČKA

Nije ni čudo što se na engleskom grease – što znači mast, čita isto kao i Greece – iliti Grčka. Posle zauzimanja 11. mesta zajedno sa Letonijom na Eurobasketu 2013. godine, Grci su se kao klasična masna mast, provukli tj. skliznuli preko vajld karte pravo na ovaj Svecki Kup, iako to na košarkaškom terenu nisu zaslužili. E sad, da li zaslužuju po igračima koje imaju, to je druga priča. Večiti favoriti iz senke još od kad ja pratim basket, i ove godine će igrati svoju tipičnu ružnu košarku, sa jakom odbranom, malo poena i puno šutiranja trojki. To što nema Spanulisa u sastavu im smanjuje šanse, ali pomaže što imaju sjajnog Burusisa koji od kako ga je Krle izčekićao stolicom u vuglu igra kao opsednut protiv nas. Na njihovu nesreću, nas nema u ovoj grupi tako da baš i ne očekujem da ima 20 poena i 10 skokova u proseku. Jel treba da pričam o Đanisu? Koliko igrača znate koji mogu sa tri driblinga da pređu NBA teren i završe i to protiv (tada) aktuelnog šampiona? Ne verujete? Izvol’te:

Giannis Antetokounmpo

Svetska čuda – Đanis i kolač u tiganju. Mada još uvek nije spreman da bude nosilac igre Grčke, očekujte da za par godina bude jedan od najboljih (ako ne i najbolji) evropskih igrača. Ima tu još dobrih igrača poput Kaltesa, Printezisa, Papanikolaua, Zizisa, Kajmakoglua…ali da ne dužim, očekujte klasičnu Grčku – mogu do polufinala, a mogu i da ne prođu grupu, šta li će biti od ta dva?! Stay tuned tururururururu……

HRVATSKA

Plaši me koliko će Hrvati biti dobri kada se od Šarića i Hezonje razvije legitiman one-two punch, koji će po kvalitetu biti najbolji u Evropi. Bojan Bogdanović ima tek 25 godina, Ante Tomić je možda malo mekan, ali veoma ofanzivno nadaren, Ukić, Žorić, Simon, Andrić – sve veterani i kvalitetni igrači, a opet dovoljno „mladi“ da mogu da budu na okupu još par godina. Ali ajde da se vratimo malo na Šarića. Mislim da ljudi ne shvataju koliko će on biti dobar. Ljudima u svom okruženju sam već pričao ovu priču 100 puta i gađaju me cipelom čim izustim da je ispričam opet, ali vama mogu sve da ispričam pošto cipelu možete samo u monitor. Na F4 ABA lige u Beogradu, kada sam napravio jedan od pametnijih poteza u svom životu i kupio kartu za finale, velim nema šanse da ne budu Partizan i Zvezda u finalu. A čak i da ne budu, biće Partizan 100%, neće Dule dozvoliti da ne igraju Evroligu sledeće sezone. Ishod znate – Cedevita i Cibona u finalu, a ja zajedno u Areni sa Coom i par stotina Hrvata (baj d vej tu sam doživeo i svoj najsjajniji medijski momenta do sada ). Došao sam zaista da gledam Šarića i Nurkića. Otišao sam u potpunosti ispunjenih očekivanja, ali ne zato što su obojica odigrali sjajno, već zato što je Šarić odigrao dobro za obojicu. Njegovo prisustvo se osetilo svake sekunde koju je proveo na terenu, i u napadu i u odbrani. Igrao je svih pet pozicija za svoj tim, prenosio loptu, lepio banane, asistirao, poentirao…strašan igrač.

Još jednom, plaši me koliko će Hrvati biti dobri za par godina. Biće dobri i na ovom prvenstvu, ali njihovo vreme tek dolazi…

 

I to bi bilo to, sad krećemo na predviđanja, samo što će ona biti u bum-bum fazonu, bez puno razjašnjavanja, tek ako nešto zaista želim da naglasim, biće teksta…a možda i neće. 3….2….1….GO!

1. Kolo, 30. avgust

HRVATSKA 85 – 65 FILIPINI

PORTORIKO 71 – 76 ARGENTINA

GRČKA 63 – 66 SENEGAL

2. Kolo, 31. avgust

ARGENTINA 68 – 72 HRVATSKA

SENEGAL 73 – 71 PORTORIKO

FILIPINI 59 – 69 GRČKA

3. Kolo, 1. septembar

HRVATSKA 79 – 70 SENEGAL

ARGENTINA 83 – 70 FILIPINI

PORTORIKO 70 – 71 GRČKA

4. Kolo, 3. septembar

FILIPINI 67 – 78 PORTORIKO

SENEGAL 74 – 81 ARGENTINA

GRČKA 69 – 65 HRVATSKA

5. Kolo, 4. septembar

SENEGAL 73 – 70 FILIPINI

HRVATSKA 89 – 67 PORTORIKO

ARGENTINA 85 – 79 GRČKA

 Ek.  Ut.  Pob.  Por. Koš razl.  Bod.
 1. Hrvatska 5 4 0 +51 9
 2. Argentina 5 4 1 +27 9
 3. Senegal 5 3 2 -8 8
 4. Grčka 5 3 2 +6 8
 5. Portoriko 5 1 4 -19 6
 6. Filipini 5 0 5 -57 5

I to bi bilo sve za grupu B, a parovi četvrtfinala izgledaju ovako:

Španija – Grčka

Braizil – Senegal

Argentina – Srbija

Hrvatska – Francuska

 

Toliko od mene za laička predviđanja volume II, živeli!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+1Share on LinkedIn0
Damjan Kulundzic

Autor: 

Propali košarkaš i hobi pisac u pokušaju. Najveće životno dostignuće mu je što je doneo fore o Čak Norisu u Srbiju, mada mu to svi redom osporavaju.

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

2 Komentari

  1. Грци и Аргентинци на Светско првенство иду како би неке нове играче (Антетокумпа пре свих) искалили за наредну годину, када се одлучује о учешћу у Рију. Спанулис је човек последњег шута у тој репрезентацији и боље је што га не воде, остали не би имали толико простора поред њега. С њим и Калатисом, још бољим за додатну НБА сезону, на плеју, с поузданим Брамосом и искусним Зизисом као шутерима, са Антетокумпом и Папаниколауом на ниском крилу, Принтезисом, Бурусисом и Софом или Куфосом у рекету, то ће бити врло незгодан састав. Њима резултат у Шпанији није неопходан. Аргентинци мењају јер морају, и то раде доста касно. Хрвати су уз домаћине и Бразилце једини који шаљу најјачи састав. Шарић ће тек бити сјајан, али још није толико добар колико то већина нас замишља, имајући на уму огроман таленат. Па ипак, нису без проблема: у рекету немају правог снажног дефанзивца, Жорић није толика баш класа, а и плеј им шкрипи. Но, највећи проблем су велика очекивања, чињеница да дуго чекају медаљу, да су и раније имали таленте који би после пар неуспеха потонули у националном тиму.

    • Slažem se, ali Grci su upravo sa ciljem da dugoročno razvijaju igrače, kratkoročno oslabili ovu reprezentaciju na ovom prvenstvu.
      Inače hvala na komentaru, sa svime se slažem, pozz.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *