Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јул 31, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 5 komentara

Reprezentacija Srbije – Velika očekivanja

Reprezentacija Srbije – Velika očekivanja

Kada je kraj jula ili početak avgusta, to znači samo jedno – završilo se sve u NBA (i fri-ejdžensi i letnja liga, a još nisu počeli letnji kampovi), evropski timovi se još ni ne prozivaju, Evrobasket je daleko – te jedino što prosečnom Srbinu, košarkaškom zaluđeniku, preostaje je: da mlati praznu slamu o reprezentaciji.

Najmonotoniji je ovo deo godine što se tiče sporta (da Vojvodina nije naguzila Sampdoriju ne znam kako bi ljudi uopšte zadovoljavali potrebu za kenjanjem), tako da tada treba i planirati odmor i izolaciju od medija. Jedno vreme će možda unosi na sajtu biti proređeni (do sada su inače bili užasno česti), ali, kada se vratimo u pogon, imaćete najave za Evrobasket. U međuvremenu vam sledi i ostatak teksta o Zvezdinoj zvezdanoj sezoni.

Dakle, o reprezentaciji danas govorimo. Prvo od čega treba krenuti, je ustanoviti koliko se ona razlikuje od reprezentacije Srbije koja je na prošlogodišnjem Mundobasketu uzela srebro. Ajde da ih sve pobrojimo, ovako neskraćene:


 

Plejevi:

Miloš Teodosić – CSKA *

Stefan Marković – Unikaha *

Nemanja Nedović – Unikaha

Stefan Pot – neka Rumunija 🙁

Bočni:

Bogdan Bogdanović – Fenerbahče *

Dragan Milosavljević – Alba *

Nikola Kalinić – Fenerbahče *

Nemanja Dangubić – Zvezda

Marko Simonović – Ortez 🙁

Marko Kešelj – ne zna ni milicija 🙁

Visoki:

Nemanja Bjelica – Minesota *

Zoran Erceg – Galatasaraj *

Luka Mitrović – Zvezda

Miroslav Raduljica – Panatinaikos *

Boban Marjanović – San Antonio +

Nikola Milutinov – Olimpijakos

Vladimir Štimac – Bajern prošle sezone, sad ne znam 🙁

Ognjen Kuzmić – Panatinaikos


 

Sad kad ih imamo ovako lepo pobrojane, da vidimo ko će od njih ići na Svetsko. One koji bi trebalo bez ikakve sumnje da idu na prvenstvo sam obeležio zvezdicom, Bobija sam obeležio krstićem zbog povrede koja ga čini neizvesnim za takmičenje, one za koje se nadam da neće ići sam obeležio tužnim smajlijem, a preostale sam ostavio bez ičega – vrhunska grafička obrada kao što ste od Polusveta i navikli.

Djordjevic

Ovde ih je osamnaestorica, što znači da šestorica treba da otpadnu. Četvorica sa tužnim smajlijima bi trebalo da budu sigurni. Pot je od njih najsigurniji – nisam ga mnogo gledao, moram da priznam, ali činjenice je da je pozvan u reprezentaciju tek kada se Jović povredio, da je fizički i dalje dosta inferioran i da je igrao sezonu u Rumuniji mu ne idu u prilog. Ako je najviše što možeš da ponudiš timu, sjajno prezime na rosteru, mala je šansa da ćeš u njemu igrati ozbiljnu ulogu. Štimac je večan dok su mu deca verna, ali mislim da je ovo konačno ta godina kada ćemo imati dovoljno zdravih i za igru u reprezentaciji voljnih igrača da nećemo morati da ga gledamo kao trećeg centra. Kešelj je u Megi grejao klupu Radetu Zagorcu pre nego što je otišao na letnju ligu u Blejzerse gde nam je samo potvrdio da ima malo veze sa onim Kešeljom-odličnim spot-ap šuterom od pre pet godina. Simonovića bi valjalo ostaviti na širem spisku eventualno zbog potencijalne pripremne utakmice protiv Hrvatske, ali sve posle toga bi bilo izlišno, iako je imao dobre brojeve igrajući za osrednji tim u najosrednjijoj ligi u Evropi – francuskoj.

Nedović prilično naginje ka grupi zacementiranih učesnika sa zvezdicom. Jedini je igrač u timu koji može da bude kombo bek, tako da bi bio idealni peti bek. U situacijama kada napad zamre, Nedović je taj koji može da prodrma napad u stilu super-sub igrača u NBA kao što čine Džamal Kroford, Lu Vilijams i ostali (naravno ne na tom nivou, ne pljujte me odmah). Dangubić je bio veoma blizu dobijanja tužnog smajlija dok nisam ustanovio da nam onda osim Kaline ne bi ostala nijedna trojka na rosteru. Svi znamo priču o njemu, fizički je dominantan, ima potencijal da postane solidan odbrambeni na perimetru, ali šut stoji na niskom nivou i sprečava ga da bitnije napreduje. Boriće se za mesto sa Simonovićem za put na prvenstvo, i ja bih Dangubi tu dao prednost jer je mlađi i ima značajnije minute u prošloj sezoni iza sebe. Nije isključeno ni da će Đorđević odjaviti svu trojicu (Dangubu, Simona i Kešelja) i povesti samo Kalinića od trojki – na prošlom prvenstvu je dosta na trojci igrao i Bogdan, a mogao bi nešto i Bjelica.

Milutinov je isto prilično bliži zvezdici nego tužnom smajliju, ali zvezdicu nije dobio zbog čiste činjenice što nemam predstavu kako igra taj Kuzmić. Milutinov je fantastično napredovao od početka do kraja prethodne sezone u Partizanu. Iznavnredan je skakač u napadu, dobro se rola iz pika u napadu, poludistanca mu je klimava, ali postojeća, post-ap igra mršava. U odbrani ima još mnogo da radi, ali je napredak samo u toku prethodne sezone ogroman. Ne bih imao ništa protiv da ide kao treća petica u timu. Sa druge strane, ono malo sa klipova što sam gledao Kuzmića, deluje kao igrač sličan Milutinovu, s razlikom da nisam video kako skače (sumnjam da je dobar, odraz mu je da skoči na DVD kutiju). Pohvalno je što za igrača od preko 210cm stvarno odlično trči, i oko koša ume da završava i levom uz ipak bolji dijapazon poteza na niskom postu od Milutinova. Ukoliko Bobi bude zdrav (a valjda hoće jbmmu miša), jedan od njih dvojice ide, a drugi ne ide na prvenstvo. To je rivalstvo koje može da se razvije, naročito uzevši u obzir da će sledeće sezone jedan igrati u PAO-u a drugi u OLY-ju.

Od toga da li se Đorđević ponovo odluči da vodi šest visokih, najviše zavisi da li će Mitrović ići. Prošle godine je to bio slučaj (Krstić, Raduljica, Štimac, Katić, Bjelica, Birčević), mada je činjenica da je takav izbor bio iznuđen povredama i svađom sa Micovim. Mitrović je solidan igrač, mada ovde deluje malo suvišno jer radi skoro isto ono što radi Erceg, samo lošije, što nije dobar znak. Mora da igra čvršću odbranu (prošle sezone ga je Mačvan raznosio), a to će, nadam se, postići tako što će malo popuniti telo.

boban marjanovic

E, sad, ono najvažnije u ovom trenutku – da li će Bobi igrati? Da vidimo genezu Bobijeve situacije. Prvo je dominirao cele sezone, onda je finalnu seriju protiv Partizana igrao dosta loše, ali je i to bilo dovoljno za laganu pobedu nad razbijenim Partizanom. Onda se našao na širem spisku i rekao da će igrati, a Sale je rekao da ozbiljno računa na Bobija. Onda se Miškec malo zajebavao sa narodom. Onda je Bobi otišao na preglede na kojima je sve bilo u redu i potpisao za San Antonio i vratio se u Srbiju na pripreme reprezentacije. Onda se javio neki pomoćni Zvezde Radović i rekao da je Bobi plejof domaće lige igrao sa polomljenim stopalom. Onda su se javili ovi iz SAS i rekli, alo bre kakvo polomljeno stopalo, dolaz’ ’vamo u Ameriku da mi to vidimo. Onda je Bobi otišao, a Sale popizdeo na ovog Radovića, u fazonu jesi li normalan, što im to pričaš?! Onda se ovaj Radović nadurio, mo’š misliti. Za sve to vreme Miško jebe na sitno i tvituje, Đilas osuđuje, a Bobiju je stavljena čizma. I tu smo danas. Jednostavno ja ne znam ništa više nego što pročitam u medijima, i jedino što možemo da radimo je da se nadamo da će igrati.

Osmorica zvezdonosaca su imali standardne do dobre sezone u klubovima, uz manje prateće probleme (Teodosićev tradicionalno loš F4, Milosavljevićevo vraćanje od kidanja ACL-a, Raduljičin manjak kontinuiteta utakmica).

Konačno da se vratimo na pitanje sa početka teksta – koliko se ovaj tim razlikuje od prošlogodišnjeg srebrom ovenčanog tima iz Španije? Značajno, ali ne previše.

Najveća razlika je alternacija Bobi:Deka-Neša. Pik igra Teodosića i Krstića je bila jedna od okosnica našeg napada na prošlom prvenstvu. Iz nje se Krstić veoma često otvarao u pop i dobro gađao relativno otvorene duge dvojke. Kako je prošle godine bio vidno fizički zanemoćao u odnosu na prethodne, nije bilo ni blizu toliko klasičnih post-apova, kao što je to bio slučaj 2010. i 2011. Sa Marjanovićem će se to promeniti, on nema šut sa poludistance, makar ne nikakav konstantan. On je najefikasniji iz klasičnih post-ap situacija kada ostvari dobru poziciju blizu koša i tu uvek iznuđuje udvajanje iz kojeg može sasvim pristojno da doda zbog visine. U odbrani Bobi nije strah i trepet kakav bi sa tom visinom trebalo da bude, ali to nikako nije bio ni Krstić. Moramo još da posmatramo u pripremnom periodu da bismo zaključili koliko toga pozitivnog ima u ovoj promeni, a koliko negativnog. Naravno, sve ovo pod značajnom i optimističnom pretpostavkom da će Bobi igrati.

Sledeća promena je jedna koja nas je verovatno sve obradovala – Erceg u formi:Birčević. Naravno, tu je i Mitrović, ali je bio i prethodne sezone pa je opet išao Birčević. Ove godine ne sme doći do toga, Erceg i Mitrović su zdravi i četvorka nam od najpraznije pozicije prošle sezone (osim Bjelice nije bilo nijednog iskoristivog igrača, sećate li se da je Raško igrao četvorku) postaje jedna od najbolje popunjenih ove.

Promena Nedović:Jović. Ja sam Jovićev fan, mada ima istine u tome da ga nisam toliko gledao kao navijači Zvezde koji ga hejtuju. Razlog je možda to što se na poziciji drugog pleja od njega očekuje da nekako i organizuje napad što je nemoguće zbog kompletnog nedostatka šuta, a ni na ulazu nije briljantan. Na poziciji trećeg pleja je solidan jer je tu specijalac i može da čuva dvojke. Sa Nedovićem ćemo imati jedno oružje više u napadu, a te zadatke (skoro pa isključivo presing u odbrani) će morati da odrađuje večni Marković. Sve u svemu, promena više godi nego što šteti.

zoran-erceg-galatasaray

Promena Milosavljević:niko. Jasno je da je dobro jer će minuti na dvojci biti bolje popunjeni, nećemo toliko viđati Markovića u petorkama sa Teodosićem gde je kao bek bez lopte prilično bezopasan.

Promena Štimac i Katić:Milutinov i Kuzmić. Nikada ne treba potceniti veštinu Štimca da nekako uđe na roster mimo svih očekivanja, ali druga dvojica su jednostavno bolji centri i čini mi se da će ipak moći nekako da pomognu za razliku od Svetskog gde su minuti ove dvojice bili aj-neće-nas-valjda-toliko-razbiti-za-ova-tri-minuta minuti.

Koliko će se igra razlikovati? Ne verujem da će mnogo. To su i dalje Dudini principi sa dosta tranzicije i Teom kao bolhendlerom u pikenrolu. U završnicama treba i očekivati česte izolacije za prvenstveno Bogdana, ali i za Bjelicu. Ta Teova pik igra bi trebalo da bude efikasnija samim tim što sa Ercegom imamo mnogo više lufta, jer on donosi odličan šut za 3. U zavisnosti od protivnika treba očekivati i nisku petorku sa Bjelicom i Ercegom kao visokima koja bi trebalo da bude ubojita. Naravno, kao što sam gore napisao, igranjem Bobija dobijamo i legitimnu pretnju na niskom postu. Kada se ovo sve sabere može se videti da nam je napad potencijalno veoma raznolik, što je uvek dobro. Svakako, ovo moje kenjanje može da padne u vodu već posle prve odgledane pripremne utakmice, ali gledajući imena na papiru (na monitoru) i imajući u vidu dosadašnje iskustvo, mogu se nazreti obrisi napada Srbije. Odbrana bi trebalo da funkcioniše slično, čvrsto na prvoj liniji (Kalinić, Marković, Milosavljević) uz malo više promaje u reketu. Sa Bobijem bi se moglo očekivati i više zone, mada u Zvezdi to i nije bio toliko čest slučaj (naročito ne u poređenju sa odbranom Mege dok su imali Bobija kada su igrali po 30 minuta zonu).

I na kraju, jedina stvar o kojoj ima smisla pričati u ovom trenutku kada ništa apsolutno ni ne znamo – očekivanja. Taman bi bilo zgodno da vi napišete u komentarima, što na licuknjizi, što ovde na sajtu, šta je vama zapravo uspeh? Da li zlato? Da li finale ili obezbeđivanje direktnog plasmana na Olimpijske igre? Ili samo učešće na kvalifikacionom turniru za Olimpijadu? Sve manje od toga teško da bi reprezentacija Srbije mogla smatrati uspehom uzevši u obzir činjenicu da smo drugi na svetu. Glavni igrači su nam, kao što gore napisah, imali odlične sezone, odjednom imamo tri NBA igrača, jebo te. Španci dolaze oslabljeni, Francuzi boga mi dolaze jaki, Grci su dosta dobri, Litvanci onako. Istina je da su visoke ambicije opravdane.

A je li sve baš tako? Treba podsetiti da smo tu igru koja nas je do srebra dovela mogli da gledamo samo u tri utakmice tokom prošlogodišnjeg Mundobasketa (+ recimo utakmica sa Francuzima u prvoj rundi). Protiv Grka, Brazilaca i Francuza jesmo delovali moćno, ali to je uzorak od tri utakmice. Kada se izgubi utakmica od realno slabijeg svako kuka da je nepravedno što jedna tekma odlučuje, a kada se pobedi favorizovani, svi kažu – što nas nisu dobili ako su bolji? A i šta da Ertel i Gober nisu izbacili Špance? Ovde je format takmičenja kao onaj stari, znači formira se i druga grupa posle prve, a ne ide se direktno u osminu finala kao prošle godine. Mišljenja sam da nam to odgovara.

Na kraju da zaključimo, treba očekivati dobar rezultat, ali ne treba biti uveren u finale ili zlato, jer naša baza talenta ipak nije toliko ispitana koliko bismo voleli da mislimo. Čemu se vi nadate, i šta vi očekujete? Ako čita neko iz Hrvatske, Bosne ili Slovenije nek slobodno napiše kako mu se čini stanje u tim selekcijama. Ja se odjavljujem na neko vreme, a od sredine avgusta vas čekaju tekstovi najava za Evropsko. Blog za jedno dve nedelje puni godinu dana, i mnogo mi se sviđa kako raste i koliko zajebancije donosi. Sve je to još mnogo gotivnije kada dobijamo dobar fidbek od čitalaca. Hvala vam svima i nadam se da ćemo kenjati o basketu i mnogim drugim stvarima na ovoj adresi još neko vreme!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

5 Komentari

  1. Format takmičenja je isti, nema formiranja nove grupe. Inače redovno vas čitam i imam samo reči pohvale. Pozdrav, samo tako nastavite!

    • Ja sam nešto mislio da su samo Svetsko promenili da bi bilo više kao u fudbalu. Hvala, brate!

    • Hvala!

      Već su me ispravili, zajebao sam se, mislio sam da je to uvedeno samo za Svetsko. Pozdrav!

  2. Pošto pozivaš na laprdanje, evo onda jedno.

    Hrvati mogu biti poprilično zajebani. Tu prvenstveno zbog trenera Perasa koji jako dobro poznaje neke igrače, a zadnje što ga se sjećam kada je vodio Cibonu igru je bazirao kroz bekove. Tada je imao Jamont Gordona, Tomasa i Bogdanovića na vanjsim pozicijama uz dugovječnog Rozića. Naravno, pokušavao je konstantno imati tricaša na pf poziciji da otvori reket Gordonu za prodore.

    Fora je što u reprezentaciji nemamo takvog slash igrača kao Gordon jer Ukić je ojebina od igrača – odeš mu ispod bloka na picku i jadan se sav izgubi s nekim idijot off balance floaterom, tu jedino može pomoći Rudež kao pf, ali jadna nam onda obrana.
    Dalje, centri mu ne bi trebali juriti po perimetru, tu prvenstveno mislim na Tomića kojeg samo treba puštat do lakta da izlazi ili će se držati da je mali Šarić u Efesu naučio čitat obranu ako će Tomić udvajat na picku po perimetru i radit presing (ne vjerujem u ovo, ali ko zna).
    Dobro nam je što su Bogdanović, Ukić i čak Lafajet (u kratkim rolama) više nego dobri 1-1 defenderi za ovu razinu, dok se u Hezonju teško pouzdati kada je off ball obrana u pitanju. Šarić u tom segmentu nema skoro nikakvih problema s četvrokama u Evropi, rijetko koja ga može satrat, Bjelica je jedan od njih koji ga je lipo školova u Turskoj.
    Napad mislim da će ići preko Tomića kao razigravača s linije penala gdje će se bočni vjerojatno križat i čekat da se neko izgubi u rotacijinili pogodi blok Šarića. Ako bi to propalo, loptu more prebacit na neku stranu da Bogdanović odradi iz pick igre nešto ili Simon koji nekada izgleda ko light verzija Ginobilija kada ga sere sut iz driblinga za tri poena-ima takvih dana, a uz to je najkonstantniji nas plejmejker, ili će se ići na drugu stranu gdje bi Tomić prebacio za Šarića i automatski postavio blok za wing tricu. Eto, ovo su neke moje ideje. Dokle će dogurat moji, nemam ideje jer stvarno imamo rupetine na pleju (nitko nije pouzdana opcija za 28 minuta), a rezervni visoki kao Bilan, Žorić mi nisu od ozbiljnog povjerenja-igraju u Vitaminčekima, a to dosta govori o njima.

    Srbe ne poznam dovoljno, rekao bi da su na „ludost“ bili dosli do srebra. Definitivno mi se najvise dopada mogućnost kombiniranja na visokim pozicijama, Bobi-Radulja, te Bjelica-Erceg (moze i centra u ultra brzim postavama). Mislim da vama fali kvalitetan bocni igrac jer malo su mi Bogdanovic i Kalinic posto netko treba pokriti 10 minuta iza Teodosica i jos oko pola sata na poziciji drugog beka.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *