Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana окт 18, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Revolucionar iz Vircburga

Revolucionar iz Vircburga

Onako plastično, revolucija u svom opštem značenju bi se mogla definisati kao radikalno menjanje društvenog uređenja koje je vrlo često praćeno nasiljem.

Revolucionar je učesnik te iste revolucije, onaj koji na terenu sprovodi nju i (eventualno) nasilje.

Naravno, tokom vekova pojam revolucije se sa polja društvenog uređenja proširio i na druge sfere, pa smo tako imali, a i danas imamo: Industrijske, kulturne, seksualne, sajber, a bogme i revolucije u sportu, dok u sferi u kojoj je nastala, danas umesto revolucije imamo devoluciju u svom najosnovnijem biološkom značenju. Ono što revoluciju u tim drugim oblastima izdvaja od njenih predaka je to što se pod njom ne podrazumeva korenita promena nekog sistema, već više njegova izmena i unapređenje uz zadržavanje onog što je valjalo. I to što se, dabome, (uglavnom) sprovodi bez nasilja, koje se preselilo, pa uglavnom svuda okolo.

I zaista, kada pogledate Dirka Novickog nikako ga ne možete spojiti sa nasiljem. U njegovom karakteru nema ni trunke agresivnosti, a ne može se reći ni da je način na koji igra naročito agresivan. No, to ga nije sprečilo da postigne sve što je do sada postigao u košarkaškoj karijeri. A postigao je zaista mnogo. Između ostalog – NBA šampion, MVP finala, MVP regularnog dela, 12 puta all-nba, 12 puta all star, (trenutno) deseti na listi najboljih NBA strelaca svih vremena sa 26.786 poena, MVP Evropskog prvenstva 2005, evropsko srebro, svetska bronza, najbolji evropski košarkaš svih vremena, po mom mišljenju druga najbolja četvorka ikada, iza Dankana (razumem da će se mnogi opredeliti za Melouna/Barklija/Garneta pre njega i svaki od njih ima dobre argumente za to mesto) i po svim merilima jedan od 20 najboljih igrača ikada od kada je Džejms Nejsmit prvi put zamislio loptu i koš u svojoj glavi…Da, može se reći da je imao ok karijeru. Ipak, njegovo najveće dostignuće je bez premca to, što je revolucionalizovao košarku na način da se ona danas igra potpuno drugačije nego što se igrala pre 15 godina, a sve zahvaljujući njemu.

 

* * *

 

Svi u mom okruženju znaju koliko volim Dirka. Ruku na srce, nije oduvek bilo tako. Da me je neko pitao pre 10ak godina, najverovatnije bih rekao da ga mrzim. Da, mrzeo sam ga zato što je bio toliko dobar, a ja sam navijao za Divca i Peđu u Sakramentu kojima je Dalas večito bio tvrd orah. 2003. godina je bila godina kada je Sakramento trebao da konačno probije led, ostvari sav svoj potencijal, naplati krađu iz finala konferencije 2002. i osvoji prsten. Sve je bilo spremno za slavlje u Sakramentu i Srbiji, a onda je u polufinalu zapada došao Dalas i izbacio Sakramentoviće u 7 tekmi, doduše uz pomoć činjenice da je Kris Veber povredio koleno na pola serije. Dirk u gejm 7? 30 poena i 19 skokova…Sakramento više nikad nije bio pravi contender, a gledajući Dirka, Neša i Kjubana kako slave nateralo me je da ih mrzim još više.

Onda je došlo EP u Srbiji 2005. godine, na kome je trebalo da se opet ustoličimo kao najdominantnija košarkaška sila u Evropi. Svi se sećamo kako se to završilo, a ja sam se sa još oko 19.000 ljudi našao u Areni i u neverici gledao kako Novicki na maestralan način predvodi jednu, blago rečeno, osrednju reprezentaciju do finala gde jednostavno nije mogao više. Na 3:22 do kraja, ustao sam sa svog mesta kao i ostalih 19.000 ljudi i počeo da aplaudiram, svestan da pred sobom imam živu legendu i neizmerno zahvalan što sam imao prilike da tu legendu gledam uživo.

Skoro 10 godina kasnije, i dalje me podilazi jeza dok gledam ovaj klip. Aplauz u Areni 2005. ostaće jedan od mojih omiljenih trenutaka, ne samo u sportu, nego u životu uopšte. Da li je već tada postao moj omiljeni igrač ili ne, ne sećam se, ali znam da sam ga od tad pratio kroz sve uspone i padove, a 2011. se radovao kao malo dete dok sam u jutarnjim satima bio uz TV. U doba u kome su vrhunski sportisti postali igračke u rukama raznih brendova, momak koji uglavnom ne sklapa sponzorske ugovore, nema menadžera i ne voli da se eksponira, već ga jedino interesuje košarka je raritet vredan poštovanja, a takođe otkriva i poštovanje koje on sam gaji prema sportu koji mu je doneo sve. Danas, ja pratim Meverikse kao što pratim i Partizan ili reprezentaciju. Gledam svaku utakmicu koju uspem da uhvatim, uključujući i predsezonu (u trenutku pisanja ovog teksta imaju skor 2-2) i ako znate još nekog idiota koji radnim danom u 5 ujutru gleda završetak tekme regularne sezone između Dalasa i Vašingtona, javite mi, pa da osnujemo neko udruženje građana koje će da okuplja nas budale.

 

* * *

 

Nego, da se ja posle ovog blago gejastog izliva ljubavi vratim na temu teksta.

Neki kažu da je prva prava streč četvorka bio Bob McAdoo, međutim retko ko bi tu tvrdnju mogao da potkrepi argumentima jačim od ponekog opskurnog youtube klipa. Juta Džez je jedno 20 godina gradila igru na pik end rolu između Melouna i Stoktona, koji se često pretvarao u pik end pop pomoću koga bi Meloun sa midrejndža nemilice zatrpavao protivničke koševe. Da, bilo je krilnih centara koji su umeli da pogode spolja i pre Novickog, ali oni su bili anomalija, a ne pravilo. Ono što je sigurno, je da termin „Streč 4“, praktično nije ni bio u upotrebi pre NBA sezone 1998/99 – Dirkove ruki sezone. Krilni centar je mahom bila pozicija koju su popunjavali šljakeri, tabadžije i predstavljala je riznicu kandidata za Dark alley ekipe. Oni nisu bili bitni strelci, a kamoli centralne tačke svojih ekipa, oko kojih se gradio napad. Želeo si da na toj poziciji imaš Zorana Savića ili Čarlsa Ouklija, pa ako takav igrač i ubode po neki šut protivnici su jednostavno živeli sa tim.

Odjednom, pojavio se momak koji je sa svojih 213cm šutirao jednako dobro, ako ne i bolje od svakog bočnog igrača. Svojim visinom i visokim izbačajem učinio je da blokiranje njegovog šuta bude skoro nemoguće, a u slučaju kada bi mu visoki igrač koji ga čuva, malo više prišao, Dirk je jednostavno bio brži i agilniji, te je lako stizao do koša. Poseban problem za protivnike od samog početka predstavljao je pik end pop između Novickog i nekog od bekova i nijedna ekipa u istoriji košarke nije tu akciju dovela do savršenstva na način na koji je u proteklih 15 godina to radio Dalas. Ovaj konkretni pik end pop predstavlja nerešivu enigmu iz razloga što ga je nemoguće braniti niti jednom od konvencionalnih metoda odbrane.

Tzv. „Hedž“ u kome visoki koji čuva igrača koji postavlja pik, izleče na kratko na put beku i onda se trkom vraća na svog, zbog visokog izbačaja i nemogućnosti da mu se ozbiljno zasmeta u većini slučajeva predstavlja otvoren šut za Dirka.

Odbrana se može odlučiti i da se čvrsto „veže“ za njega, ali to onda otvara širok dijapazon mogućnosti za ostale igrače jer se automatski stvara višak i mnogi bekovi koji su taj višak znali da iskoriste kako treba su u karijeri zaradili milione zahvaljujući njemu. (JJ Barea verovatno kući ima uramljenu sliku Novickog kojoj se milion puta zahvaljuje za svaki milion na računu)

Dirk Monta Pick and Pop

Naravno, može se biti budalast i rešiti da oba odbrambena isprate beka i ostave Dirka samog.

Sa Dirkom smo voleli da pokušavamo različite šeme u odbrani, ali smo živeli sa preuzimanjem i rekli „Evo, daj 50 poena“…što je nekoliko puta i uradio.

Džordž Karl

Preuzimanje je možda bila i najefektivnija odbrana od Novickog. Niži igrač bi onemogućio prodor, a takođe, oduzevši mu vazdušni prostor, otežao šut. Ako bi se čekalo da se Dirk spusti na post i odigra na mismeč, često je moglo da se desi da se izgubi dosta vremena i nekad izgubi sav efekat pik end popa. Protivnici su ovu foru masovno koristili kada su je jednom provalili i često se odlučivali za postavljanje nižih igrača poput Stivena Džeksona ili Brusa Bouvena na njega od početka utakmice. Da bi uspeo da ekipe koji se odluče na ovu defanzivnu šemu kazni, Don Nelson je došao na ideju, do tada nikad viđenu na košarkaškim terenima, tzv „nail switch“.

Nail u američkom košarkaškom žargonu predstavlja centar penala, a akcija je išla ovako: Dirk pravi pik, bek preuzima Dirka, a on umesto da loptu traži na trojci ili da se spušta na post dolazi do penala ili kapice reketa i tu prima loptu. Odatle, pa recimo da je svako bio u njegovoj (ne)milosti, jer mogao je da radi šta hoće – da šutne, zazida malog dovoljno da se približi košu na manju razdaljinu, doda ako preti udvajanje…uostalom pogledajte i sami:

Posledica – Dalas je na ovoj akciji gradio igru dobrih 7-8 godina (u poslednje dve tri sezone, broj je značajno opao, a njeno mesto polako zauzima klasičan post up na niskom postu sa koga načešće ide fadeaway sa jedne noge), a protivnici su skoro i prestali sa preuzimanjem. Danas je npr. Oklahoma jedna od retkih ekipa koja to i dalje uporno radi a Dirk to vrlo rado koristi, hvala lepo.

Uticaj svega ovoga na samu igru bio je sledeći. Ekipe su masovno počele da traže svoju verziju Novickog, što je početkom 2000-tih dovelo do prevelikog upliva razno-raznog evropskog drveća u NBA. Danas kada se sve to isfiltriralo možemo da kažemo da se ekipe koje igraju sa dva visoka koja ne umeju da šutiraju u postavi smatraju retkošću, ne samo u NBA nego i u Evropi (Partizan ove sezone, prim. aut. mada to je posledica nekih drugih faktora, pre nego košarkaške filozofije rekao bih), a najbolje svetske četvorke poput Lava, Oldridža pa čak i Grifina u sve većoj meri, sve odreda imaju odličan šut. Pozicija krilnog centra verovatno u istoriji nije bila jaka kao danas i često se upravo najbolji igrači timova nalaze na toj poziciji. Nekad čak i ako im to nije prirodna pozicija, imajući u vidu navalu trenera koji forsiraju „small ball“ proteklih godina.

Ono što se ipak nikad neće desiti je da bilo koja od kopija prevaziđe original. Da, biće boljih igrača, ali nikad tako jedinstvenih kao što je Dirk Novicki. Ja ću i dalje u sred noći biti budan i gledati ga kako pomoću jednog od najnezaustavljivijih oružja ikada na košarkaškim terenima – fejdavejem sa jedne noge, u 37. godini i dalje objašnjava novim generacijama da bez starca nema udarca. Šta? Kažete da na Youtube-u postoji klip sa svih Dirkovih 145 pogođenih fadeaway šuteva iz prošle sezone?

You’re damn right da sam odgledao ceo klip…

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Damjan Kulundzic

Autor: 

Propali košarkaš i hobi pisac u pokušaju. Najveće životno dostignuće mu je što je doneo fore o Čak Norisu u Srbiju, mada mu to svi redom osporavaju.

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *