Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 26, 2015 u kategoriji F1, Polusvet, Sport | 0 komentara

Srbija u Formuli 1

Srbija u Formuli 1

Sezona Formule je u punom jeku, pred nama je trka u Japanu koja će biti puna podsećanja na nesretnog Bjankija, niko živi je neće gledati kao i obično, jer počinje u 7 ujutru po našem vremenu, a deo Polusveta koji prati F1 je dočekao da se završi Eurobasket i manična predviđanja hoće li Letonija dobiti Belgiju i zašto smo opet ispali jadni.

U tom svetlu spremili smo vam tekst čija je tema: Srbija u Formuli 1, tj. njeni potencijalni predstavnici tokom istorije. S obzirom na to da je Formula 1 ekstremno skup sport, a da smo mi ekstremno sirotinjska nacija, nije ni čudo što je spisak Srba povezivanih sa F1 spao na dva slova: jednog vozača (Miloš Pavlović) i jedan tim (Stefan GP). Pre nego što počnemo, mislim da je bitno da objasnim kako uopšte funkcionišu timovi i izbor vozača u F1. Prvo i osnovno, majka i otac svega u auto moto sportovima: novac. Iako timovi najviše para zarađuju od sponzora i TV prava, količine novca neophodne za funkcionisanje tima su besmislene. Primera radi, najlošiji tim ove godine, Manor, koji se trenutno bori da za poslednje mesto i skrpljen je sa koca i konopca ima godišnji budžet od 83 miliona evra. Šampionski tim Mercedesa sa druge strane ima budžet od skoro pola milijarde evra. Timovi ovaj novac zarađuju od TV prava i sponzorskih ugovora u najvećem delu, te je samim tim pitanje sponzora krucijalno za poslovanje tima. Ovo zato ozbiljno utiče i na proces izbora vozača, jer će se timovi uvek odlučiti za vozača koji iza sebe ima ozbiljnog sponzora spremnog da uloži velike količine novca u tim umesto za nekog ko nema nikoga iza sebe, čak iako je bolji na stazi. Kad smo objasnili prljave kapitalističke tokove novca, da pređemo na prvog našeg pulena.

Zamalo srpski vozač u F1

Miloša Pavlovića se možda sećate od pre desetak godina (2007. tačnije) kada je RTS frenetično prenosio sve njegove rezultate iz Formule Reno i onog idiotski žutog bolida ofarbanog u NIS-ove boje.

nisov bolid

Socijalizam at it’s bestest

Ali da počnemo priču ispočetka…

Pavlović (verovatnije njegovi roditelji) je kao šampion raznih karting kategorija u SFRJ odlučio da Srbija devedesetih i nije najplodnije mesto za razvoj trkačkog talenta, pa se već sa 11 godina preselio u Italiju, u kojoj živi od tad. Prvi uspeh je ostvario ’96 kada je postao najmlađi šampion u Svetskom karting kupu, što mu je omogućilo prelazak u formulu. Nekoliko godina je kružio po raznim regionalnim serijama formule, da bi 2002. ostvario ozbiljan uspeh i osvojio titulu u Italijanskoj Formuli 3. Ovaj rezultat mu je omogućio da samim tim postane i prvi vozač iz Srbije (i skoro sigurno jedini u skorijoj budućnosti) koji poseduje „super licencu“ FIA, neophodnu za mogućnost vožnje u F1. I ovde dolazimo do jedinog realnog problema koji je zaustavio našeg dobrog Miloša da postane F1 vozač – novac. S obzirom na to da su mu NIS i Telekom bili glavni sponzori, neće vam biti teško da zamislite situaciju u kojoj ga ispaljuju za novac u kritičnom trenutku jer su ga prosto lagali i nisu mislili da će ikada morati to da plate. Naš junak ipak ne odustaje, nego prelazi u neke lakše (i jeftinije) kategorije formule, u kojima će skupljati sam novac da uđe u Formulu Reno. U ovoj kategoriji će ga se opsetiti i naši mediji, pa ćemo onaj žuti bolid moći da gledamo redovno u vestima RTS-a. Nakon osvojenog trećeg mesta u ovoj kategoriji, 2007. zapravo dolazi i do potpisivanja predugovora sa Renoovim F1 timom, što je bila i najozbiljnija šansa da on sedne u F1 bolid, ali naravno, gorepomenuti ga ponovo ispaljuju za novac (moguće je da u svemu tome veze ima i činjenica da se ovo dešava u jeku izbora u Srbiji) te dobri naš Miloš ne uspeva da se dokopa sasvim solidnog bolida i sasvim solidne prilike da i ostane u F1 (Reno je te sezone bio treći u generalnom plasmanu). Junak ove priče ostaće do danas neprežaljen u glavama oba srpska fana F1 kao naša jedina šansa u sledećih 100 godina da imamo vozača u najjačoj konkurenciji. Trenutno vozika neki Lambordžini kup, koji je čak i osvojio, a u slobodno vreme zarađuje za život kao instruktor vožnje u Lambordžinijevoj fabrici. Volimo te, Miloše!

milos pavlovic

Polusvet podržava ovu akciju!

Zamalo srpski tim u F1

Posle ove tužne ljudske priče o malom pojedincu u velikom svetu kojem prokleti novac nije dozvolio da nas obraduje i više od Nola, dolazimo do jedne klasične srpske Insajder priče. Može se reći da je žanrovski priča nešto između trilera i krimića, a počinje u 2009. godini. Te godine Formula 1 odlučuje da primi tri nova tima za sezonu 2010, koja bi nadomestila egzodus timova u prethodne dve godine izazvan ekonomskom krizom. Ukupno je poslato 15 prijava, a jedna od njih je, niotkuda, bila i prijava Stefan GP tima, vlasnik Zoran Stefanović, pa kreću histerični naslovi PRVI SRPSKI TIM U F1. Cenjeni gospodin je tvrdio u svojim izjavama da je preuzeo Tojotin bolid i infrastrukturu, kao i da je u potpunosti spreman za takmičenje. Prijava nije uspela, a Stefanelo (usvojićemo mu ovaj nadimak za ostatak teksta, jer je i on ipak na kraju krajeva običan polusvet) privlači pažnju na sebe tako što mrtav ’ladan podnosi žalbu protiv FIA Evropskoj komisiji da je FIA bila pristrasna prilikom izbora u korist timova koji su se oslanjali na Kosvortove motore. Nakon toga je pokušao i da zauzme jedno upražnjeno mesto, ali je to mesto ipak dodeljeno Zauberu koji je otkupio nazad svoj tim od BMW-a. Pokušao je i 2011., ali FIA je odlučila da ostavi to mesto upražnjenim, jer nijedna prijava nije bila zadovoljavajuća. Pominjao je prijavu i za ovu sezonu, ali je i tu odbijen, te čekamo kada će i da li će uopšte opet slati prijavu da se veselimo. Pre nego što počnemo dalju priču o bratu Stefanelu, treba pojasniti na šta je ličio taj izbor tri tima iz 2010. godine. Izabrana su tri tima – Kampos, Manor i USF1. Kampos je uspeo da proda tim pre prve trke pa je preimenovan u Hispania Racing Team (HRT), Manor zapravo postoji i dan danas, iako je menjao i on ime u Marusiju, a USF1 je uspeo da se raspadne pre početka sezone. One žalbe Stefanovića oko pristrasnosti FIA su zapravo bile dosta osnovane i nekoliko odbijenih timova se žalilo na sličnu temu, sa naravno nula šansi da im žalbe ikada uspeju. Sa druge strane, ogromne pare koje se vrte u F1 su privukle i ogroman broj sumnjivih likova koji su se pojavljivali i iskakali sa nekim nerealnim najavama o novim timovima i preuzimanjima i tako dalje. Gde ćeš bolju okolinu za našeg Zokija.

Veliki gospodin

A sada da pređemo na samog gospodina Stefanovića.

Prvo pitanje koje se odmah postavilo je who the fuck is Zoran Stefanović?! Spisak ljudi iz Srbije koji bi bili finansijski sposobni da osnuju F1 tim je ekstremno kratak, a ti ljudi nisu zainteresovani za ovakvo bacanje para. Istraživački tim Polusveta (u prevodu, otišao sam čak do 4. strane Gugla) nije uspeo da nađe biografiju detaljniju od formulacije „srpski preduzetnik i inženjer“ na Vikipediji njegovog tima. U intervjuu koji je dao portalu B92 2010. godine, navodi da je osnivač Auto-moto kluba „Partizan“ (danas je ugašen, nema drugih informacija o njemu), kao i da je još 1988. počeo da radi na projektu pravljenja, tada jugoslovenskog, F1 tima. Po sopstvenim rečima, uvideli su da se zemlja raspada i pauzirali dok se 1996. nisu stvorili uslovi (?!?!?!!) za ponovno pokretanje priče. Hvali se između ostalog da je hteo da uzme za vozače Dejmona Hila i Huana Pabla Montoju dok su još bili niko i ništa (tu već njegove priče počinju da zvuče šuplje). Pošto ni 1996/1997. nije uspeo da skupi novac, tek je 2009. dočekao priliku da se opet uključi u priču. Tu dolazimo do zapravo zanimljivih delova. Sam je izjavljivao da je on direktor AMCO korporacije, koja će biti vlasnik tima. Naravno, zvuči nemoguće da u Srbiji postoji korporacija dovoljno snažna da poseduje F1 tim, za koju niko nikada nije čuo, pa se uvidom u APR vidi da „korporacija“ ima jednog zaposlenog i kapital od 41.000 dinara, sa godišnjim obrtom od moćnih 1.500 dinara. Zbog ovoga su ga još i pre samog izbora strani novinari posprdno prozvali Fantastic GP. Tvrdio je da je pregovarao sa Vilnevom i Ralfom Šumaherom, da je 40 vozača dolazilo u Beograd na pregovore, da je sve gotovo, čak je slao opremu na prve četiri trke u kalendaru, da bi se na prvom testiranju koje je sproveo ispostavilo da nema nijedan set F1 guma, već samo GP2. Vrhunac ove priče je dostignut kada je sa gradonačelnikom Stare Pazove potpisao predugovor o izgradnji F1 staze 2011. godine, koja je trebalo da počne da se gradi „za par dana“ i bude gotova za dve godine.  Još jedna zanimljivost je da nigde na srpskim portalima ne postoji ova vest, dok ih svi ugledni F1 svetski portali imaju u arhivama. Takođe, postoji i kuknjava nekog našeg dizajnera da je radio 3 godine za Zorana Stefanovića i sina mu u AMCO i da ga nisu platili ni dinara, ali je on po mom mišljenju samo ispao glup.

Sve u svemu, izgleda da ima većih igrača i od našeg Stefanela, koji će ipak morati da sačeka još malo da se igra formule, a Srbija će morati da sačeka novi svetski poredak da bi mogla da se nada timu u Formuli 1.

stefan gp

Ništa ne govori „moćna korporacija“ kao random siva majica sa jeftinim printom

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *