Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana jan 21, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

Što ne može niko… mogu Durent i Vestbruk

Što ne može niko… mogu Durent i Vestbruk

MORAŠ KLIKNUTI OVDE PRE ČITANJA TEKSTA!!!

Nije dugo bilo teksta u ovom formatu, jedna tekma – jedan tekst (jedna pesma – jedna želja?!). Sinoć su u NBA bile samo dve tekme, mi ćemo se usredsrediti na onu između Majamija i Oklahome.

U kakvom stanju dočekuju timovi meč? Oklahoma je kontender, ali samo ako uđe u plejof (ma koliko to suludo zvučalo). Ovih pet pobeda zaostatka u odnosu na Finiks uopšte nisu mala razlika, a dve tekme koje će još odigrati protiv Finiksa se igraju u Arizoni. To sve znači da OKC mora pod obavezno da dobija utakmice u kojima slovi za favorita (čitaj da pobeđuju stalno protiv Istoka), i da mole boga da Finiksovo troglavo plejmejkersko čudovište nekako posustane.

Majamijevo mučenje u ovoj sezoni je recipročno sa tim koliko Vejd (ne) igra. Boš se lomi i pokušava da ih pogura ka plejofu kako zna i ume, ali mu u ovoj konstelaciji snaga (čitaj: sa ovim saigračima) nikako nije lako. Posle relativno uspešnog puta po Zapadu, Hit se vratio na Floridu i čeka Oklahomu u utakmici u kojoj dva tima jure pobedu koja će ih približiti osmom mestu svojih konferencija. Gore rekosmo da je Oklahomi glavna konkurencija Finiks (kako sada izgleda OKC je konkurencija Finiksu), tu su još i Pelikansi i Nagetsi, ali kako se Oklahoma kompletirala posle one seče knezova na početku sezone, mislim da ni jedni ni drugi više ne predstavljaju ozbiljnu konkurenciju, naročito ne Denver. Majamiju na Istoku u bici za poziciju osam u plejofu protivnike predstavljaju Bruklin, Šarlot i Detroit (da li Milvoki ima čorbe da izdrži na sedmom mestu?). Na Bruklin se nikako ne bih kladio, deluju baš umorno, a sva je verovatnoća i da će trejdovati Bruka Lopesa čim budu našli neki zadovoljavajući paket za njega. Šarlot se budi, mada i dalje teško mogu da ostanu zdravi, a Detroit gazi ka napred čizmama od sedam milja (čizmama koje nose mlade noge Dramonda i Monroa). Na kraju, ovde je mnogo manje bitno nego na Zapadu ko će biti sedmi, jer će svi ionako biti počišćeni pred Atlantom (ako ne bude nekih nepredviđenih povreda, pu pu pu!). Na Zapadu je situacija već drugačija, Oklahoma svakako može da zajebe prvoplasiranog (Golden Stejt najverovatnije).

Elem, tekma kreće, Majami kreće da koristi svog novootkrivenog spasitelja Hasana Vajtsajda što više može. Hasan po igri i konstituciji mene za sada dosta podseća na Brendana Rajta koji ove sezone igra u Dalasu, ne! u Bostonu, ne! u Finiksu. Obojica su prilično mršuljavi, ali dovoljno žilavi da ih krupniji centri (kao što su danas Adams i Perkins npr.) ne odnose iz reketa bez muke. Takođe, na Rajta me podsećaju i lakoća i efikasnost kojom mladi Hasan rešava pikenrol situacije, veoma se brzo rola ka košu i lako đipa na alejupove koje mu Vejd baca.

Sa druge strane, Durent i Vestbruk su se već odavno vratili u smušenu rutinu skotbruksovske košarke u kojoj šuteri stoje unaokolo nadajući se povratnom pasu ukoliko se izolacija Durenta ili Vestbruka izjalovi. Sefološa im je otišao, a oni su na tu poziciju samo gurnuli njegovog klona Robersona (čak i fizički liče jebote). Razlika je jedino ta što je Sefološa bio Peđa Stojaković lično za ovog drvenka. Uspeo je čak da da i jednu trojku, svoju osmu u sezoni (Bože me dragi sačuvaj). U odbrani je Roberson, ruku na srce, prilično solidan, dosta je izmaltretirao Vejda.

Umesto Robersona, u drugoj petorci imamo priliku da gledamo i Diona Vejtersa. Neverovatno je, ali je ipak nekako moguće, čovek zna da igra košarku, ali ne ume. Mnogo više voli da propusti otvorenu trojku, pa je spusti na parket par puta i onda uzme step-back dugu dvojku preko ruke – kompletna budala. Majami je na početku na Hasanovoj egzekuciji zicera u reketu napravio neko vođstvo, ali ga krajem prvog poluvremena Oklahoma stiže presingom na bekove Hita. Tu do izražaja problem Majamija, a to je da oni imaju tri ispodprosečna plejmejkera, pa loptu često mora da uzima Vejd i dribla unaokolo, čemu nije naročito vičan, pa se to na kraju završi sa 14 izgubljenih lopti na poluvremenu. A kada imate izgubljene žive lopte protiv Oklahome, stvar je jasna – Vestbruk će vam zakucati loptu u kontri. Valja još pomenuti da je Kris Andersen i dalje odličan treći visoki, i da je velika šteta što ne igra u nekom kontenderu, dok je sa druge strane Kendrik Perkins toliko loš, da je jedini način na koji ja mogu da zamislim da on bude gori, taj da počne da daje autokoševe.

Počinje drugo poluvreme, još jedna rupa na rosteru Majamija je očita – nemaju ni krštenog centra (Vajtsajd je iskrenuo zglob, tako da se nije vraćao do kraja tekme). Svi ti nedostaci postaju ovoliko problematični kada nema Lebrona ljudskog VD40 spreja koji podmazuje svaki element igre koji zaškripi. Čime ovaj nedostatak centra rezultira? Nemogućnošću da se odbrane Vestbruk i ostali na obruču, ali i ogromnim brojem skokova u napadu Oklahome. Stiven Adams je inače odličan skakač u napadu, to moram reći. Na osnovu tih skokova u napadu, OKC pravi razliku. Napad koji u ovom preriodu nekoliko puta vrte je Durent-Adams pikenrol iz kojeg se ova budala od Adamsa dobro odvija i završava oko koša.

bajaga vestbruk

Durent i Vestbruk igraju okej utakmice iako su se ispromašivali, nije ih išlo jebi ga, ako ništa drugo podelili su 14 od 15 Oklahominih asistencija. To verovatno bolje od svega govori koliko je napad Oklahome zavistan od njih dvojice i koliko se lopta slabo kreće u napadu. Kada je ušla druga petorka u igru (Džekson i Vejters) na kratko je delovalo da su se malo promrdali i da se više kreću u napadu, ali su se ubrzo vratili starim lošim navikama u kojem četvorica gledaju kako jedan forsira.

Za to vreme, Vejd se bori kao lav, ali mlade noge Robersona i ostalih ga onemogućavaju da onako divlje napada reket kao što je mogao dok je bio mlad. U jednom trenutku se probudio i ove sezone hronično uspavani Deng (na ovoj utakmici je bio bolestan, tako da može dobiti benefit of the doubt) i sa nekoliko poena doterao utakmicu do egal završnice. Deng nažalost deluje da nikada neće biti onaj Deng iz Čikaga, vrlo je moguće da su sve one godine u kojima je gazio po 40 minuta kod Tibodoa i svako leto igrao za reprezentaciju došle po svoje i ostavile trajnu štetu na njegovom telu. Ova njegova sezona u Majamiju mi je jedno od neprijatnijih iznenađenja ove sezone u NBA.

I još jedna stvar, ovo nesviranje koraka stvarno postaje jebeno nesnosno, baš Deng je napravio tri najočiglednija moguća koraka na jednom ulazu na dva metra od sudije i ovaj nije ništa svirao. Šta kao, neće da upropaste potencijalno dobro zakucavanje, terajte se bre.

U završnici utakmice se Vejd trudio, ali je izgledalo da je Vestbruku bilo dovoljno samo ta ubaci u brzinu više kako bi ga prestigao bez po muke. Majami je stigao na -2, ali je Džekson trojkom i Vestbruk zakucavanjima jasno stavio do znanja ko je tu gazda.

Interesantno je bilo, timovi koji se zapravo bore za nešto, a tek će biti interesantno kako se bude bližio kraj sezone. Ja navijam za Majami da uđe u plejof, ipak bih voleo još jednom da gledam legende Vejda i Boša kako se tuku sa nekim u plejofu, i nadam se da se Vajtsajd nije ozbiljnije povredio, treba im visokih igrača ko leba. Sa druge strane, Oklahoma deluje moćno i kada ne igra baš najbolje (kao na ovoj tekmi npr.), ali njihova borba za plejof će biti mnogo krvavija nego što mnogi očekuju. Pet utakmica je mnogo. U svakom slučaju, ne propuštajte priliku da gledate Durenta i Vestbruka ukoliko sebe smatrate ljubiteljem košarke.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook5Tweet about this on Twitter1Share on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title="" rel=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>