Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јун 30, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Stranci sa NBA nakitom – Part 2

Stranci sa NBA nakitom – Part 2

U prvom delu, koji se nalazi ovde, smo opisali poentu ovog posta, kao i ustanovljena pravila kojih se ovde držimo. Bavimo se strancima koji su imali tu sreću (ili taj kvalitet) da osvoje NBA prsten, tako da, ako vam nešto nije jasno, pravac prvi deo!

Posle zemalja koje pored svog imena imaju tek jedan ili dva prstena, na redu su zemlje koje su sile u ovoj posve nemerodavnoj kategoriji. Neke su krajnje očekivane, dok su neke možda iznenađenja.

 TRI KOMADA

NIGERIJA

Hakim Olajdžuvon, 1994 – Hjuston

Hakim Olajdžuvon, 1995 – Hjuston

hakim za tekst

Prvo, da pokušam nekako da se opravdam zbog toga što sam isključio Tima Dankana iz ove konkurencije, iako je on zapravo rođen i odrastao van granica SAD. Čak sam i kao glavni argument za njegovo isključivanje naveo činjenicu da je igrao za američki nacionalni tim. Sa druge strane, Olajdžuvon je u identičnoj situaciji (rođen van SAD, igrao za njihovu reprezentaciju), a ipak je na listi. Moj izgovor je čisto subjektivan i bole me tuki, ja sam ovde šef: Olajdžuvon je realno stranac i zaslužuje da bude ovde.

Rodio se u Nigeriji, kao klinac je trenirao da bude fudbalski golman, nije znao pravila košarke do petnaeste godine kada je počeo da je trenira, a do devetnaeste nije ni bio u ičemu sličnom Americi. Mislim, jebi ga, zvao se Akim Olajdžuvon, nije lik Amerikanac.* Mada, američki predsednik se sada zove Barak Obama.

* Ukoliko neko ne zna, Hakim je do 1991. bio Akim, kada je odlučio da ispravi ime, jer je po kuranu Hakim bilo pravilnije. Promena „Akim-Hakim“ je jedna od najznačajnijih u istoriji lige uz legendarne promene „Ron Artest – Meta Vrld Pis – Pandas Frend“, „Lu Alsindor – Karim Abdul Džabar“, i „Lojd Bernard Fri – Vrld Bi Fri“.

Što se tiče Hakimove karijere, i ove dve osvojene titule, sve je grandiozno. Bio je neprikosnoveni MVP finala u obe, 1994. je bio i MVP regularnog dela. Jednostavno, u te dve sezone (1994. i 1995.) u trenutku kada najbolji na svetu nije bio tu, uskočio je drugi najbolji na svetu i na impresivan način doveo svoj tim do dve titule.

Posebno je impresivna bila druga titula, ona u kojoj je učestvovao i tada već matori Dreksler, kada su Roketsi startovali sa šestog mesta na Zapadu i preko favorizovanog San Antonija došli do NBA finala gde su počistili mladog Šeka i njegov Orlando.

Hakimova dominacija nad tada novoproglašenim MVP-jem lige, Dejvidom Robinsonom, je jedan od najjačih momenata u istoriji čitave lige.

If I had to pick a center [for an all-time best team], I would take Olajuwon. That leaves out Shaq, Patrick Ewing. It leaves out Wilt Chamberlain. It leaves out a lot of people. And the reason I would take Olajuwon is very simple: he is so versatile because of what he can give you from that position. It’s not just his scoring, not just his rebounding or not just his blocked shots. People don’t realize he was in the top seven in steals. He always made great decisions on the court. For all facets of the game, I have to give it to him.

Majkl Džordan

Festus Ezeli, 2015 – Golden Stejt

♪♫ FESTUS EZELI SADA SE VESELI!!! ♫ ♪

Hakimov daleko manje talentovani zemljak je ove godine postao prvak po prvi put u karijeri. Videćemo da li i jedini put, i kakva će uopšte biti njegova uloga u Voriorsima u budućnosti. Našao se u fokusu u ovom finalu kada se Mark Džekson iskenjao da bi Ezeli mogao da bude starter u pola timova u ligi. Mogao bi kurac moj, Džekson voli da lupa gluposti, Ezeli osim mišića i centimetara slabo šta može da ponudi (što ne bi bio problem u nekoj drugoj branši, ako me razumete), ali to zapravo nije problem ni u NBA. Dobar je skakač, snažan je, ali je dosta sirov i dalje i preti da se ta sirovost neće lako obraditi jer već ima 25, a slabo je napredovao. Uz to je još i vrlo sklon povređivanju. Ali, bole ga uvo, čeka ga još dosta vremena provedenog u ligi i dosta slatkih finih parica zarađenih od jurenja za narandžastom loptom.

SRBIJA

Darko Miličić, 2004 – Detroit

darko

Znate li šta bi sto posto dobro izgledalo? Darkov fejzbuk album „2014 i 2015“ kada bi imao profil: malo pecanje, malo kikboksić, malo sa Bajom Malim Knindžom na prelu, malo profesionalna košarka za KK Metalac Valjevo.

Mada ni album „Detroit 2003“ ne bi bio loš: malo noć Drafta sa kačketom Pistonsa („de si Lebrone, duvaj ga Karmelo, šta nosiš te kike ko peder neki“), malo slike s crnom kosom, malo sa šatiranom, pa onda malo sa skroz izblajhanom, onda malo novi porše, onda malo garbidž tajm u NBA finalu, pa na kraju malo fotkanje sa Leri O’Brajen trofejom.

Prvi srpski NBA prsten u istoriji, Vlade se povukao godinu dana kasnije.

Peđa Stojaković, 2011 – Dalas

peja stojakovic

Peđa, uz Vladu i Tonija (verovatno i uz Dražena da je poživeo) najveći balkanski košarkaš u NBA, završio je karijeru najlepše što je mogao – osvajanjem jedine stvari koja mu je falila da bi se za tu karijeru moglo reći da je dostojna velikana – NBA prstena.

Posle svih onih fantastičnih godina u Adelmanovim Kingsima u kojima je Peđa praktično bio na jednu usersku trojku Roberta Orija od titule, u kojima je bio tri puta Ol-star, dva puta uzimao one trojke, posle sezone 2003/2004. u kojoj je bio drugi najbolji strelac lige, najbolji trojkaš lige, najbolji penaldžija lige i imao drugi najveći broj minuta ukupno, Peđa prošao mnogo toga i konačno u Dalasu dočekao svoj prsten. Ta ekipa Dalasa je bila jedna od ljudima najdražih NBA ekipa ikada jer su svi navijali za gomilu dokazanih veterana da uzme svoj prvi prsten. Pre svega za Dirka, ali i za Meriona, Kida, Čendlera, Terija Batlera, a u Srbiji, naravno, za Peđu.

U tom trenutku, Peđina leđa su već bila otišla, tako da se od njega nije mogla očekivati neka preterana energija, naročito u odbrani, ali prangija je i dalje šljakala besprekorno.

Posle ovoga, Peđa se povukao i u amanet ostavio jednu od najvećih karijera stranaca u istoriji NBA.

Ognjen Kuzmić, 2015 – Golden Stejt

kuzmic-ognjen

Koliko si ti titula osvojio sa Voriorsima ove sezone, Stefe Kari? Samo jednu? I ti si mi neki MVP, Ognjen je osvojio dve, jednu sa ovim mejnstrim Golden Stejt Voriorsima, i jednu sa true-underground Santa Krus Voriorsima uz ludilo brojke.

Nikada ga nisam gledao, moram da priznam, sad čekam da vidim kakav će biti u reprezentaciji, Sale ga je zvao.

ČETIRI KOMADA

HRVATSKA

Žan Tabak, 1995 – Hjuston

zan tabak 1 zan tabak 2

Behu to dobra vremena, trebalo je da si beo, visok 215cm+ i da umeš da hodaš bez većih poteškoća i smešile su ti se makar tri sezone u NBA plus potencijalna uloga u jednom filmu sa Vupi Goldberg u glavnoj ulozi.

Posle Hjustona, igrao je u Torontu, gde su ga ljudi zavoleli, i po njemu nazvali blog The Zan Tabak Herald, koji nažalost više ne postoji.

Toni Kukoč, 1996 – Čikago

Toni Kukoč, 1997 – Čikago

Toni Kukoč, 1998 – Čikago

kukoc

Evo šta je Toni osvojio: tri NBA titule sa Bulsima, tri Evrolige sa Jugoplastikom, dva Evropska i jedno Svetsko prvenstvo sa Jugoslavijom, jedno srebro na Olimpijskim sa Jugoslavijom, jedno sa Hrvatskom, četiri prvenstva Jugoslavije, jedno prvenstvo Italije, dva jugoslovenska kupa, jedan italianski, a bronze i ostala srebra neću ni da spominjem, ispašće da ga zajebavam. Eto, to je osvojio.

Hahahaha, pa ne mo’š to sve osvojiti, ko da se neko zajebavao. I još, na sve to, jedini je balkanski igrač koji je osvojio individualnu nagradu posle sezone u NBA – bio je najbolji šesti igrač like (bez ikakve konkurencije) 1996. a možda i nekih drugih godina, ali nije dobio. Igrač koji se tokom te druge tri titule Džordanovih Bulsa najviše žrtvovao na individualnom planu kako bi pomogao timu, jer je bilo jasno da je u to vreme mogao da ode u neku drugu franšizu i da bude najbolji. No, toni je izabrao da u svom timu bude treći ili četvrti najbolji igrač (kako kad), ali da zauzvrat može da priča da je igrao u najboljem timu u istoriji najjače lige na svetu.

A pritom je i objasnio kako se živi:

PET KOMADA

ARGENTINA

Emanuel Đinobili, 2003 – San Antonio

Emanuel Đinobili, 2005 – San Antonio

Emanuel Đinobili, 2007 – San Antonio

Emanuel Đinobili, 2014 – San Antonio

ginobili

I Đinobili se boga mi naosvajao koječega, što u Argentini, što u Evropi, što sa Argentinom, a i sa San Antonijom. Četiri titule je bolesno mnogo, i on je u svakoj osim u ovoj poslednjoj bio jedan od top 3 igrača. Mislili smo 2005. da snagu crpi iz bitlsoidne frizurice (slično kao Neš), pa kada mu je kosa opala smo mislili da snagu crpi iz bald spot-a, ali sada je jasno da snagu crpi iz činjenice da jebeno dobro zna da tera narandžastu loptu.

Fabrisio Oberto, 2007 – San Antonio

oberto zub

Ništa nije radio posebno dobro, ali je sve radio dovoljno solidno i jako je dobro razumeo igru. U situaciji kada su ti saigrači i treneri košarkaški geniji, to je dovoljno da budeš koristan igrač rotacije (čak i prve petorke) u šampionu NBA.

U toj poteri za večnom slavom ne odmaže ni to što imaš badass srebrni zub, iako imaš milione da te zube središ.

Besides being a g8 teammate, he won Arg League, SouthAm League, King’s Cup, ACB, ULEB Cup, Olympic Gold and NBA. Not a bad resume.

Manu o Obertu

SLOVENIJA

Beno Udrih, 2005 – San Antonio

Beno Udrih, 2007 – San Antonio

udrih

Beno ne može da igra odbranu, ne može da šutira trojke, ne razigrava tim nešto preterano, ali nikada u karijeri, za svojih 13 sezona provedenih u ligi, nije igrao loše. Lik je odličan bek-ap plejmejker (osim u raspalom Sakramentu gde je bio starter), koji svojom kombinacijom talenta može da održi tempo u napadu dok se starter ne vrati, a to radi kombinacijom različitih talenata. Odličan pik igrač, najčešće iz pika gleda svoj šut sa poludistance u čemu je jedan od najboljih u ligi. Imao je zaslugama u titulama.

Rašo Nesterović, 2007 – San Antonio

news_nesterovic_05052015

O Raši sam pisao malo opširnije u ovom tekstu, tako da sada nemam šta više da kažem.

Ovih dana Sparsi su draftovali Nikolu Milutinova sa namerom da ga uštekaju dok se malo razvije, a da za to vreme oslobode što je više moguće para ne bi li pojurili Oldridža ili nekog drugog ozbiljnog slobodnog agenta. Za Džonija su odmah krenula poređenja sa Rašom, u smislu da bi to bila njegova uloga ukoliko bi jednog dana otišao u NBA, i ja se prilično slažem sa tim, to bi bilo skroz okej za Milutinova.

Saša Vujačić, 2009 – Lejkersi

Saša Vujačić, 2010 – Lejkersi

vujacic

Odlična košarkaška priča koja prikazuje kako kombinacija usera i ispravnih odluka u pravo vreme može učiniti da vaša NBA karijera bude daleko bogatija i duža nego što bi vam to po talentu pripadalo.

Saša je imao jednu košarkašku veštinu – šut za 3, a ni ona nije baš bila elitna, osim u jednoj sezoni (2007/2008.). No Saša je upao u one jadne Lejkerse koji u tavorili na dnu Zapada posle Šekovog odlaska i stekao određeno Kobijevo poverenje. U međuvremenu je i postao klijent Roba Pelinke, koji je naravno, na konto toga što im obezbeđuje Kobija, uspeo da ugura još jednog svog igrača – Sašu. Saša se u karijeri omastio za 20 miliona dolara i posle lejkersa nastavio da puni stupce žute hronike u Netsima, Klipersima i u Evropi.

SEDAM KOMADA

AUSTRALIJA

Luk Longli, 1996 – Čikagos

Luk Longli, 1997 – Čikago

Luk Longli, 1998 – Čikago

longley

Bio je ogroman i ne naročito talentovan, ali veoma bistar da provali da kada igraš u najboljem košarkaškom timu svih vremena ne moraš da ubacuješ koševe jer igraš sa najboljim ubacivačem koševa svih vremena, a ne moraš ni da skačeš jer igraš sa najboljim skakačem svih vremena. Treba samo da čuvaš reket, dodaješ iz posta i zakucaš povremeni zicer koji ti se servira. I tako uzmeš tri NBA prstena.

Endru Gejz, 1999 – San Antonio

gejz

Gejz je bez ikakve konkurencije najbolji igrač u istoriji australijske lige. Šest puta je osvajao titulu za MVP-ja NBL-a (tako se zove australijska liga), titulu koja se zove po njemu – Gaze Medal!!! Bio je član prve petorke lige 15 puta, od 1986. do 2000!!!

Prsten sa Spursima je osvojio slučajno, nije video parketa.

Peti Mils, 2014 – San Antonio

mils

Ovakvih kombo bekova ima svuda, kažu ljudi, ali ja kažem da kombo bekova koji su ovako dobri šutevi baš i nema. Lik je u tom šampionskom plejofu toliko besomučno punio tuđe koševe da bi, da je tako igrao tokom sezone sigurno dobio titulu za šestog igrača godine. Uvek bih imao ovakvog igrača u timu – ekstremno efikasnog revolveraša sa savešću.

Eron Bejns, 2014 – San Antonio

bejns

Ovaj medved je svojom upornošću za oko dve dine od Ljubljane i ABA lige dogurao do San Antonija i prstena. Istina, u znatno umanjenoj ulozi (apsolutno minimizovanoj, da budemo precizni), ali ipak, do prstena. Lik je gomila mišića u reketu i u slučaju zdravstvenih problema kod Splitera, spreman je da tučom od 6 minuta po tekmi umori Marka Gasola npr.

Endru Bogut, 2015 – Golden Stejt

bogut

Ova druga etapa Andrijine karijere je puna paradoksa. Pod ovim druga etapa podrazumevam period posle zajebanih povreda koji se poklopio sa poslednjom sezonom u Milvokiju. Nije da je i pre toga bio naročito zdrav, ali je bio daleko pokretljiviji, i koristeći svoju ogromnu telesinu mogao je sam da dovuče tim do plejofa isključivo odbranom reketa. Što je i radio.

U Golden Stejtu je bilo dosta drugačije. Odmah je shvaćeno da je Andrija posle Karija najvažniji čovek za uspeh Golden Stejta. U plejofu 2014. su Voriorsi bili smatrani za favorita iz senke, ali, kada se Bogut povredio, svima je bilo jasno da od toga neće biti ništa. I nije bilo ništa, pukli su skoro pa bez ispaljenog metka.

Zato je ove sezone jedan od ključnih ciljeva stručnog štaba pod Stivom Kerom bilo štedljivo korišćenje Boguta, ne bi li se na svaki način umanjila šansa za njegovu povredu. Tih 20-25 minuta koje je igrao donosile su im granitnu odbranu i priliku da mu odmor nekada i bude duži, kada je u pitanju blow-out.

Apsurd je u tome da smo nekako došli do toga da je odluka koja je prelomila nedavno završeno finale u stvari bila ta da se Andrija ostavi na klupi svih 48 minuta.

OSAM KOMADA

FRANCUSKA

Toni Parker, 2003 – San Antonio

Toni Parker, 2005 – San Antonio

Toni Parker, 2007 – San Antonio

Toni Parker, 2014 – San Antonio

parker

Možda ima američko poreklo, kao i ime, ali ne može biti više međunarodni igrač. Rodio se u Belgiji, odrastao u Francuskoj, keva mu je holandska manekenka, ćale američki košarkaš.

Lik koji je bio ključan za vaskrs San Antonija iz defanzivno orijentisane do napadački istorijski značajne ekipe. Upravo je njegovo ulaženje u reket omogućavalo motion offense koji ih krasi prethodnik cirka pet godina. Nikadad nije naučio da gađa trojku preterano precizno, ali šta ga briga, ima najbolji flouter u istoriji lige verovatno. U druge dve titule je bio drugi najznačajniji igrač posle Timija (iako je mnogo bolje odigrao plejof 2013. nego prošle godine).

Snimio je rep album. Piše: Žanr: Krank. Kaver – dosta jadnjikav. Pustiti: neću nikad.

Ian Mainmi, 2011 – Dalas

mainmi

Bio je solidan bek-ap centar. Viče, skače, plaši protivnike da uđu pod obruč. Ništa mnogo više od toga. U isto vreme svetlosnim miljama daleko od rivala za poziciju drugog centra, mrtvog Brendana Hejvuda, koji nekim suludim spletom za njega srećnih okolnosti i dalje jede hleb od NBA košarke.

Rodrig Boboa, 2011 – Dalas

boboa

Povrede su ga uništile, baš mu nisu dale ni poštenu šansu. Šteta jer sada, sa 27 godina, njegova karijera je u fazi u kojoj bi trebalo da bude sa 36 – igra za Le Man, i rezerva je likovima kao što je ovaj papan.

Bio je užasno brz i mogao je da šutira trojke, ali nije mogao da veže 40 tekmi u sezoni a da ne polomi šaku ili nešto gore. Mogao je da igra i bez lopte, solidno je gađao trojku u određenim periodima karijere.

U tituli nije učestvovao zbog povrede, naravno.

Roni Turijaf, 2012 – Majami

U vreme ugovora u Lejkersima i Voriorsima je još i bio iskoristiv zbog hitrih nogu i skoka (nogu hitrih u odnosu na težinu, naravno), ali u trenutku osvajanja ove titule sa Majamijem, već je bio staro gvožđe.

Boris Dijao, 2014 – San Antonio

dijao

To je jedan car, toliko je car koliko je težak. Sve ume, savršeni visoki sa klupe, a toliki je car da kada dođe stani-pani (popularno stop-fall) u plejofu, njega možeš da ubaciš u petorku i da ti zakrpi sve rupe kombinacijom odbrane i napolju i unutra, šutem za tri, asistencijom i igrom u postu. Idealan igrač za svaki tim ikad i igde.

JEDANAEST KOMADA

KANADA

Ovde je smor što Kanađani od proširenja lige devedesetih praktično i nisu stranci. Mahom svi igrači studiraju po američkim univerzitetima i oni baš i nemaju neki drastičan period privikavanja na ligu. No dobro, ipak jesu stranci načelno, pa hajde da vidimo koji su papci osvajali prsten dok se Stiv Neš evo penzionisao bez istog.

Majk Smrek, 1987 – Lejkersi

Majk Smrek, 1988 – Lejkersi

Višegodišnji četvrti ili peti visoki u rotaciji u ligi. Bio je robustan, osim toga teško da je imao kvalitet. Zanimljivije od njegove košarkaške karijere je ono što je radio posle nje sudeći po Vikipediji:

Currently, Mike Smrek is employed as a Construction Technology teacher at St. Paul High School in Niagara Falls, Ontario and also works part time as a carpenter in Welland, Ontario.

Bil Velington, 1996 – Čikago

Bil Velington, 1997 – Čikago

Bil Velington, 1998 – Čikago

venington

U trenutku kada bi se Longli odmorio, Fil Džekson bi reagovao i u igru ubacio njegovog malo kosmatijeg klona u igru. Osim maljavosti, manje-više jedina razlika se sastojala u zemlji porekla – umesto Australije, bila je to Kanada.

Rik Foks, 2000 – Lejkersi

Rik Foks, 2001 – Lejkersi

Rik Foks, 2002 – Lejkersi

foks

Mora se priznati da je ipak veliki car, koliko god možda bio nesimpatičan. Četrnaest godina u NBA, sedam u Bostonu, sedam u Lejkersima, de ćeš lepše. Sa Lejkersima je uzeo tri titule u kojima je učestvovao kao neupitni starter, prosečan i u mnogim stvarima solidan glue-guy. Uporedo je gradio glumačku karijeru uglavnom igrajući košarkaše u filmovima o košarci kao što su već pominjani Edi ili He Got Game. Posle košarkaške karijere, glumačka karijera preuzima primat i Rik uglavnom igra u nekim sranjima, učestvuje u američkom Plesu do zvezda i mahom se blamira. Ovaj film je bio okej, doduše.

Džoel Entoni, 2012 – Majami

Džoel Entoni, 2013 – Majami

entoni

Apsolutni rebus, ja do danas ne znam šta je on na parketu radio što ga je preporučivalo da i dalje bude u Majamiju. Jednostavno, ni kriv ni dužan je učestvovao u dve titule isključivo zato što nije bilo nikog iole boljeg na raspolaganju.

Kori Džozef, 2014 – San Antonio

dzozef

Izgubio je mesto u rotaciji baš od Petija Milsa tokom godine. Ispalo je da je Milsova veština pucanja trojki potrebnija sistemu od Džozefove veštine pitbulovske odbrane. To je to, nema ljutnje.


 

Stigosmo do kraja. Ukoliko vam se tekst, bio bih zahvalan ako biste ga lajkovali, šerovali ili komentarisali čisto da dobijem nekakav fidbek. Ne verujete koliko sam se napatio dok sam sve ove sličurde pokačio. Težak je blogerski hleb, ne razumete vi to. Hvala što ste čitali, carevi ste!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *