Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јан 13, 2015 u kategoriji Bili smo, Polusvet | 3 komentara

Subotice, dobro jutro (Szabadka jó reggelt – Sabatka jo regelt)!

Subotice, dobro jutro (Szabadka jó reggelt – Sabatka jo regelt)!

Gde si Dule? Kad si stigao? Reci mi kako je u Subotici?

Ovako glasi grupa pitanja sa kojom ovih dana se suočavam u Beogradu. Pitanje je očekivano, ljudi žele da znaju kako mi je u Subotici, kako sam se snašao, kako mi je na faksu, kakav je život u domu itd. Problem je u tome što je užasno naporno izgovarati iste rečenice, nekada i preko deset puta dnevno. Sada makar znam kako se osećaju one mučene radnice na sajmu automobila koje se susreću sa ideš li i ti mala uz ovaj auto njaaaaa, ili devojke koje se zovu Eva, kada im se šaljivi tipovi predstavljaju sa Adam. Tako da ne zamerite ako ovaj prvi blog o Subotici bude malo monoton, pošto se teram da pišem o ovoj, ovih dana, prežvakanoj temi.

Preselio sam se u Suboticu u prvoj nedelji oktobra. Za razliku od nikad goreg leta, u oktobru smo uživali u lepom vremenu, pa su mi prvi utisci iz Subotice – mnogo male dece na ulici sa roditeljima (lepa slika u poređenju sa Beogradom, u kojem ponekad imam osećaj da roditelji kriju svoju decu u kućama ili da ih jednostavno nemaju), zgodne devojke u helankama (Nobelova nagrada onome ko ih izmisli) i čiste ulice (da, stvarno čiste ulice). Subotičani, za moj ukus, previše vode računa o sveopštoj uređenosti, nekarakterističnoj za Srbiju. Tako često možete da vidite osnovce, čak i one starije, sedmi-osmi razred,  kako idu ulicama u koloni po dvoje (kao neki retardi) sa učiteljem/nastavnikom. Jadna deca, verujem da se jako glupo osećaju. Fali samo da nastavnici još nose i zastavice pa da izgledaju kao potpuni debili :). Jedna stvar koju morate da znate pre nego što dođete u Suboticu jeste da NIKAKO NE HODATE PO BICIKLISTIČKOJ STAZI! U suprotnom ćete dobiti neku od najsočnijih psovki na raznim jezicima u zavisnosti od naroda kojem pripada vozač bicikla. Takođe, u Maksiju nije prihvatljivo da svoju korpu sa namirnicama stavite na traku pored kase. MORATE JE ODLOŽITI ISPRED KASE, a namirnice, kao sav normalan svet, složiti na traku. Tako se to radi, seljaci, ako niste znali! Jedna od dobrih stvari koja mi je odmah upala u oko kada je bolesna uređenost u pitanju jeste hronični nedostatak kontejnera, koji po pravilu leti užasno smrde i privlače insekte i razne glodare koji ih koriste kao menzu (namerno nisam pomenuo komšije Rome da bih ispao politički korektan). Nameće se logično pitanje. Pa gde ti ljudi bacaju smeće? Opet smo seljaci, oni smeće odlažu u kese u svojim kućama i jednom ili dva puta nedeljno ih posle ponoći iznose ispred kapija kuća, pa ih posebna služba prikuplja. Rezultat – na ulicama nema smrada, raznih izvora boleština, pijani ljudi nemaju priliku da postavljaju kontejnere na kolovoz (na koga li me ovo podseća) i nema buke koju stvaraju komunalci dok prazne kontejnere. Kod nas u bloku makar vode računa da to ne bude u vreme kada normalni ljudi spavaju pa dolaze između 22 i 23 časa, u vreme kada se kreće u izlazak. Dobro, niko se ne pita šta je sa ovima koji ne izlaze, ali koga briga za njih, oni su polusvet.

subotica gradska kuca

Kako mesec, mesec i po dana nisam imao pravo na menzu, za klopu sam morao da se snalazim na ulici. Kao pravi turista prvo sam otišao u Mek – što je sigurno, sigurno je – a kasnije sam eksperimentisao. Bogu hvala da sam prvih meseci imao nešto više para nego obično, pa sam mogao sebi da priuštim i neki restoran. Generalno hrana nije jeftina, ali je makar ponuda raznovrsna. Pekare su više domaćinske nego u Beogradu, pa tako ako naručite trapist kiflu u pekari Proleće, dobićete u njoj više šunke nego kada naručite rolnicu sa šunkom u pekari Mak u bloku. Pice, na primer, nisu svuda dobre, ali ima jedna picerija preko puta Sinagoge i kafić Kastelo (da, isto se zove kao Kastelo u 44. bloku 🙂 ), gde su stvarno dobre. Najbolje pice su definitivno u Jahting klubu na Paliću (koji zaslužio sa nađe u rubrici Preporučujemo, koja će uskoro postojati na sajtu), pa smo Aki (drugar iz Beograda koji takođe studira u Subotici) i ja tamo česti gosti. Postoje i Kinezi, ali ne mogu da se naruče kao dostava (nisam ih još probao – ne mislim na Kineze, nego kinesku hranu da ne bude zabune), razne prodavnice brze hrane u kojima prave roštilj, palačinke, sendviče. Ko nije probao langoš trebalo bi to da uradi, iako se meni više svideo onaj što sam jeo u Novom Sadu, a koji sam u Subotici našao samo u jednoj radnji u centru kod Gradske kuće.

Jedna od stvari koje čine život u Subotici lepšim jesu cene pića. Kafu i čaj nigde nećete platiti preko 100 dinara, pivo preko 130, flaša belog (naravno najjeftinijeg, jer vam nije cilj da uživate, nego da se napijete) ispod je 1.000 dinara, zavisi gde je pijete, a ako ste ljubitelji studentskih žurki, može da vam se desi da flašu džeka platite oko 2.500 dinara.

U Subotici postoje razna mesta za izlazak – klubovi, kafane, kafići, alternativa, svirke itd. Kao pripadnik grupe ljudi koje sa ponosom zovem polusvet, nisam najsrećniji kada treba da se izađe u klub, tako da ću samo nabrojati imena klubova u Subotici u kojima sam bio i za koje sam čuo: Sax (nisam bio, tamo najčešće gostuju pripadnici elite koju možete svakodnevno gledati na Pinku, Prvoj, Hepiju, i ostalim lokalnim televizijama), preko puta njega je Renesansa (bio dva puta, ništa spec, Ćuline žurke su majka za to), Gentlmen’s pub (ne daj bože da te put tamo navede kao mene prvo veče u Subotici – vrlo brzo sam shvatio da je bolja ideja da prespavam u kolima nego da tamo trošim vreme i novac), Galija (nisam bio, nemam pojma kako je, znam da se tamo organizuju studentske žurke), Borsalino (bio jedanput, bilo mi je okej, makar nije seljana celo veče). Možda sam još neki zaboravio, ali mislim da je to to od ovih za koje sam čuo ili sam u njima bio. Od stvari koje bih preporučio prijateljima bloga polusvet.rs jesu – Grunf cafe (mnogo lep pab, puštaju lepu muziku, prijatna je atmosfera; pozdrav za Želju koji tamo radi!), Mana (radi samo do 23 č), Trubadur (još jedan pab, radi duže, obavezno svratiti tamo i obratiti pažnju na natpis iznad ogledala – SES PISTOLS. Da – mi volimo ses 🙂 ), Mladost (nešto poput KST-a, treba videti), Blues time (nisam bio, ali kažu ljudi da je dobar; veliki zaječarac 100 kinti!) i legendarna kafana Majo! U tu kafanu nema ko nije svraćao, od Džonija Štulića do Kemiša. Tu je i neka devojka koja se pojavljuje na slikama sa svim živim poznatim ličnostima – znam da sam video Tima Dankana iz mlađih dana nakon čega sam prestao da se iznenađujem sa kim je sve stigla da se slika. Gledaću da fotografišem uskoro, pa da priložim kao dokaz. 🙂palic

Saobraćaj u najsevernijem gradu Srbije poprilično je jednostavan. Dobar deo, negde oko 20 odsto se, po mojoj proceni, odvija biciklom (ne računam by foot, koji je poprilično zastupljen), a tu su i privatni automobili, javni prevoz i taksi. Na vožnju u Subotici morate da se naviknete, naročito ako dolazite iz Beograda. Nestvarno je da nekako uvek baš vi imate prednost i uvek vam svi staju da prođete. Nisam još ukapirao zašto, pošto nisam vozač, ali, vozeći se sa gorepomenutim Akijem, primetio sam da smo najčešće mi ti koji imaju prednost. Kakav je javni prevoz? Kao i sve ostalo – uređen. Ulazite isključivo na prva vrata, a izlazite na srednja ili zadnja. ŠVERCOVANJA NEMA, opet ste seljaci. Kartu (zapravo neki jebeni fiskalni račun) kupujete kod vozača (košta 90 dinara, pa se vi sada žalite na Vesića i Malog Princa), a ako imate kartice poput busplusa, morate ih otkucati i na ulasku (prva vrata) i na izlasku. Taksi i javni prevoz vam nisu neophodni ako volite da pešačite, kao autor ovog teksta, osim ako ne idete na Palić. Taksi je uglavnom povoljan, tako da ako vas ima da napunite ceo taksi, zgodnije je da njime idete na Palić, nećete ništa uštedeti ako budete koristili autobus.

Subotica je grad površine 290 kvadratnih kilometara (skoro je duplo veći od Novog Sada) u kojem cirkuliše nešto više od 140.000 stanovnika (upola manje nego u Novom Sadu i manje nego na Novom Beogradu). Koliko je miran grad, najbolje svedoči činjenica da svaki klub nema obezbeđenje na vratima, a i tamo gde ima obezbeđenja, nije atmosfera kao u Beogradu, gde se više plašite obezbeđenja (čudna reč za reketaše) lokala nego gostiju u istom. Toplo preporučujem svima da posete ovaj grad, naročito Novosađanima i Beograđanima, jer se stvarno brzo stiže i pruža razne mogućnosti provoda, obilaska raznih znamenitosti, lepih mesta za šetnju i ima dobre uslove za sportski turizam.

Unapred zahvalan užoj rodbini, najboljim prijateljima i nekom slučajnom nesretniku koji je izdvojio dragoceno vreme da ovaj blog pročita do kraja.

 

Srdačan pozdrav do sledećeg puta!

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Dusan Aleksic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

3 Komentari

  1. Zanimljivo 🙂 I ja dobih odgovor kako ti je u Subotici 😉

  2. Bas mi je prijalo da procitam kakvi su tvoji utisci o Subotici.Pozelimo svi da studiramo tamo.Srecno!

  3. jonopot kivanok!

    Ako nema gRomova, dolazimo!
    🙂
    Changeri su ok

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *