Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana авг 30, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 1 komentar

U susret SP: Naša jadnost, lične frustracije, misli i SAD vs Španija

U susret SP: Naša jadnost, lične frustracije, misli i SAD vs Španija

Ja nisam promoćuran, da ne kažem dokon kao moji prijatelji i kolege sa sajta te je ovo moj prvi, ali jednak upis. Nadam se da će se mnogobrojna čitalačka publika uskoro radovati i upisu Dejana Ilića, našeg softwer maga, koji je sajt napravio, ali koji je osim toga jedini aktivni košarkaš i veliki znalac NBA. Jes’ da je folirant kada igra basket, ali prećutaću to da me ne bi obrisao iz reda autora i ukinuo mi autorska ovlašćenja.

Moj interes za košarku se opasno smanjuje ovih prethodnih godina,  međutim nemojte dovoditi u sumnju moje poznavanje ovog sporta. Naime ligamente oba kolena pokidao sam dominirajući pod obručima, čuvajući sa svojih 180 i malo bilmeze od 2m poput kolege Damjana, a osim toga sam ostao veran i gledao sa još 30 mazohista Mirka Kovača uživo kao kapitena tadašnje Zvezde ili onoga što je od nje ostalo. Držao sam ja košarku u malom prstu, ali kada je naša reprezentacija ličila na nešto i kada je najveći i najjači svih vremena dominirao NBA ligom, i činio jednog Kobija, crnu mambu, drugim igračem ekipe. Jeste to je bio gazda, šef i faca, mudobog i mudovište! Šakil Supermen. Kada je on otišao i moja zainteresovanost za košarku je opala što se igrom slučaja poklopilo sa još dva faktora. Kroz kratki osvrt na ove faktore kao i moje druge, velike, lične frustracije ću i objasniti moja očekivanja na predstojećem svetskog prvenstvu.

Prvi faktor mog opravdanja za košarku jeste propast reprezentacije, misteriozni gubitak talenta i smisla za igru, kao i neuskadjenosti sa svetskim košarkaškim trendovima gde sila boga ne moli. U vezi sa tim ne može se više prodavati jeftina finta, ne može se više biti igrač vica i šale za šta je odličan primer Duško Savanović, ne može se igrati košarka sa igračima koji ne mogu da se odvoje od parketa, već to pokušavaju da nadomeste kvazi intelektom i pomenutim vic potezima po kojima ovom prilikom prdim. Na poziciji 4 (a i ostalim) ili power forwarda mi godinama nemamo ni po powera. Savanović, Mačvan, kojekavi Radenovići, Savovići i genije Birčević, pa šta je bre to!  Skoči, zakucaj, dominiraj, lupi bananu, imaj fizikalije bokte! Bez šege i vica i prodavanja „pametnih“ poteza. Da ne širim esej o kilavosti tog načina igre sve se to svodi na onu situaciju iz utakmice Srbije sa Nemačkom, kad prepametni Savanović, dok Novicki igra ledjima na postu, pokušava da mu izmakne stolicu (kako genije Šareni voli više od svega da kaže oduševljavajući se tim potezom koji samo slabost otkriva), a hladnokrvni germanizovani Poljak, verovatno najbolji evropski igrač ikad, se okreće i daje zicer. Eto tolika je razmera gluposti vic igrača, a još je veća moja mržnja prema takvoj košarkaškoj filozofiji.  Šek bi te naše mučenike na postu poneo na ramenu i noseći ih na nadlaktici ko sline, zakucavao loptu u obruč. Bez vica, bez šege, bez „pameti“.

Zli jezici će reći, pa dobro Šek je jedan od najboljih centara svih vremena, šta ga ti mamlaze porediš sa Savanovićem? Njima odgovaram, pa dobro kapiram ja to, nisam glup, ali Savović i Birćević, ej jel ste vi svesni na kakve grane smo mi spali, gde se naša košarka nalazi. Upravo da vam to dočaram vam i pravim kontrast snage i slabosti, moći i nemoći, pameti i gluposti, dobrog i lošeg, obiljnosti i vica, horor priče i šale, svetlog i tamnog, Šeka i Savanovića (jbg Šek je taman, uživeh se).

Pravim kontrast da bi ukapirali razmere naše muke.

file_169455_0_shaq savanovic tekst1

Drugi faktor smanjenog interesovanja je dugogodišnji post KKCZ Beograd Diva Železnik što bi bolesni Tegi rekao. Fašističkim metodama gospodina Duška Vujoševića, debelog dukljanina značajno se doprinosi nazadovanju srpske košarke i to sistematskim zastrašivanjem, upotrebom fizičke sile, pretnjama, te medijskim pristiscima i manipulacijama u saizvršilaštvu sa svojim pajtašem koji je izboden u kafanskoj tuči (tj prijateljskoj tradicionalnoj srpskoj svađi kako je to mudro definisao tadašnji premijer i ministar unutrašnjih poslova Ivica). Šta taj čovek radi i priča godinama na terenu, oko i van njega je neprimereno bilo kakvom učešću u sportu, i  zrelo je  za hospitalizaciju ili intervenciju MUP. I dalje verujem da se nesrećni Čakarević nalazi u mračnom podrumu dukljaninovom i da će se za 10ak godina otkriti kako ga je debeli godinama silovao i pravio male Čakareviće nad kojima je takođe vršio obljubu (znam bolestan sam, ali je i debeli).

vujosevic

Na to se nadovezao i naš (otkrio sam navijačke boje za razliku od naših novinara i komentatora, Dende posebno) tj FMPov predsednik gospodin Nebojša Čović, mafijška pudlica. Gospodin iznad svega, čije se gospodstvo i doprinost srpskoj košarci pre svega izražava u sujeti, kompleksu, škartiranju trenera,  mešanju u trenerski posao i filozofiji u kojoj Ćoki  junior i Bi Pop Igraju pre Nedovića. Razlog za to je verovatno to što je Nedović mogao da zakuca, a oni ne. Ta filozofija je i ona u kojoj se otpušta Šilb, zato što razume košarku, a dovodi Lipvij (da li ste videli tog igrača, da li je onaj čovek ikada trenirao košarku, kakva je ono prevara). Ova ekipa kriminalaca, ubica srpske košarke nas je dovela gde jesmo i kreirala atmosferu kakva jeste.

covic mafijaska pudlica

Naravno tu je i društveno-socijalni faktor, opšte siromaštvo, loši uslovi, beznadje, sistematsko kreiranje mentaliteta opšte jadnosti i nemoći od strane vladajuće elite, a posebno ove aktuelne bivšeg vicepremijera (inače ustanova nepoznata zakonu i ustavu RS), a sadašnjeg premijera, kancelara, nemačkog špijuna i Čovićevog ortaka, spasioca od smetova i poplava, firera Ace Vučića.

vucic1

Pošto iz gorenavedenih razloga ne očekujem ama baš ništa od Saleta i naše ekipe, interesovanje za SP će mi pored sportskog navijanja za dobru košarku, dobre poteze i puno poena, držati dve reprezentacije oko kojih se sve vrti. Navijam za Španiju. Mrzim kada neko kaže da su cigani, da plaču, kukaju i foliraju, a onda se ti isti oduševljavaju Teodosičem koji je isti takav. Rejes je npr car, lav i borac. Takve budaletine od igrača volim, doduše Rudi je vaistinu gadan i odvaratan tip. Baš mi je bilo milo kada su ga ćelava litvanska braća isprepucala. Gasolovi su isto carevi. Za Španiju navijam i zato što mi je dosadno da je USA najbolja i zato što bi bio dobar kraj, odlazak u stilu jedne super generacije. A lep kraj je uvek bolji od lošeg kraja. Uostalom Španci se lože na sport, pa da se i oni raduju. Verujem da je mortalitet skočio nakon svetskog u fudbalu, pa da ih ovo malo zaleči. Bolje nego Nemci ili Francuzi koji ne znaju šta je košarkaška lopta, a i Amerikanci. Šta oni znaju, pobedili izgubili posle će na triple-mega-mix-bacon-ultra-hot-bruger sa ranch sosom. Pun stomak, prvenstvo prošlo… A Španci će pamtiti pobedu u svojoj kući i svoju odličnu generaciju.

spanish-national-team-2014-players

Inače sve sam bliži stavu da je američka filozofija navijanja sa burgerom bolja. Uživaju i ne stresiraju se previše, sve je to šou biznis.

burger

A ne ko ja… Pogledajte me šta pišem i na šta ličim…

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Igor Milojevic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

1 Komentar

  1. Iako mi pola stvari nije poznato o cemu pricas al veoma si ti to lepo srocio.

    Ponosna na batu
    Savka ♡

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *