Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana сеп 8, 2014 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

VAU DEDA KOJI SI CAR! – Week One

VAU DEDA KOJI SI CAR! – Week One

Svako prvenstvo ili turnir koji imamo nesreću da gledamo na nacionalnoj televiziji ima još jednu tabelu koja je interesantna, pored ove turnirske koja se tiče sporta. To je naravno tabela debilskih reklama kojima smo izloženi u apsolutno svakom tajm-autu, te otuda i naslov ovog teksta. Uglavnom one svojom upečatljivom retardiranošću uspevaju da do ludila dovedu ionako psihički labilne navijače Srbije koji su na rub nervnog sloma dovedeni odbranom srpskih centara. Zaludnici poput mene razna prvenstva i pamte po tada aktuelnim reklamama – ko se ne bi setio kretenske reklame U igru će omaleni kikiriki iz Turske 2010, Mesi Mesi, una foto por favor sa ovogodišnjeg Mundijala u fudbalu ili sada već antologijske Maks pol, nije fol. Zato, without further ado, pre nego što počnemo o košarci, predstavljam: TOP 5 IDIOTSKIH REKLAMA SVETSKOG PRVENSTVA ŠPANIJA 2014:

5. “Zavrti planetu. Planet Bet 365.” Andrija Prlainović izgovara ovaj ingeniozni slogan tonom kojim se izjavljuje saučešće, tugaljivo gledajući u kameru. Živni malo Andrija, osvojio si sve što se na svetu može osvojiti u vaterpolu. Jeste da vaterpolo igrate ti i još 50 likova na svetu, ali šta te bole dupe. Budi srećniji Andrija.

4. “Tejk Pionir – ne znaš dok ne probaš.” Zakuni se. Ne znaš kakva je čokoladica dok je ne probaš. A posle znaš. Pošto si je probao. Zakuni se.

3. ”Džambo je Džambo.” Ma zakuni se. Džambo je Džambo. I onaj slon unezvereni u potrazi za kikirikijem. Mrš slone. Mrzim tog slona. To je jedan govnjiv slon.

2. ”Ooooo… oooo… ooo…. Ooo Beko!” I dalje mi nije najjasinija fabula u ovoj reklami. Jel oni likovi u košarkaškim dresovima kradu nešto od one žene? Ili hoće nešto da skuvaju krišom? Zašto im ona ne bi dala da skuvaju nešto u njenoj kuhinji? Da li ona beba hoće da ih odruka majci? Ili se samo smeje jer joj je smešno? Toliko pitanja. Ova Beko beba dosta liči na Kuzminskasa, doduše, tako da im je to nekakav autistični košarkaški twist.

1. ”Vau Deda, koji si car!” Orion dosta agresivno uleće u ovu kategoriju i bez pravog konkurenta osvaja prvo mesto. Ali, zamislite situaciju u kojoj za završnicu prvenstva Orion plasira editovanu verziju ove reklame u kojoj onaj mali kaže: Vau Denda, koji si car! I ta reklama se emituje isključivo tokom tekmi koje prenosi naš Petar. Ja bih momentalno kaširao svog trenutnog provajdera i privoleo se carstvu Oriona. To bi već bila reklama.

 Rado ide Srbin na prvenstvo

 

DÍA UNO – EGIPTO

Čortanovački dani su manifestacija koja se održava unazad nekih 5 godina, a koja se sastoji iz toga da autori ovog sajta, a i neki drugi prijatelji dotičnih, odlaze u Džigijevu vikendicu u Čortanovcima i tamo se prežderavaju i opijaju do besvesti. To je jedna veoma dobra i sadržajima bogata manifestacija i nije čudo da smo baš odabrali da je održimo paralelno sa početkom Prvenstva. Ovaj put Čortanovački dani su imali naglašenu gurmansku notu jer su se u toku dva dana njenog održavanja u vikendici jeli različiti specijaliteti. Prvi dan je bio rezervisan za paprikaš, koji je bio gotov taman po završetku naše utakmice sa Egiptom, i čijem sam pripremanju doprineo jedino tako što sam stajao pored kazana i pio pivo. Na ovoj slici igrom slučaja držim i varjaču, ali čitalac ne bi smeo da dopusti da ga to zavara da misli da sam zapravo nešto i radio.

cortanovci-polusvet-kazan

Što se tiče utakmice, nema šta mnogo da se piše o košarci. Egipat je veoma slaba ekipa, ne igra im Marei koji bi tu trebalo da bude neka zvezda, ali im zato igra izvesni Gendi, za kojeg sam pogrešno čuo da se zove Kendi pa sam onako pripit overavao od smeha kada god bi Gendi bio pomenut. Egipćani su jadni toliko slabašni da je na njima uzeo da se iživljava niko drugi do Birčević (RUN BIRČA RUN!!!). Zaista košarka ovde uopšte nije bila u prvom planu, ali smo zato pomno pratili sve oko nje. Bio je to dobar način da se polako uvedemo u Prvenstvo.

Svaki košarkaški turnir koji prenosi RTS je još jedna prilika da pored košarke uživamo u bezbroju malih tradicija koje su vezane za realizovanje prenosa na RTS-u. Zapravo, te tradicije se mogu podeliti u dve grupe: beskrajna duhovitost Vlade Đurovića i potpuna imbecilnost svih ostalih sportskih novinara uključenih u prenos. Ovaj put su ljudi iz druge grupe u punom sastavu: u studiju Strajnić, u komentatorskoj kabini Denda, u Španiji Šarenac, a uz njega Nikola Lončar. Sa Šarencem je lako, on ionako prenosi guste i bitne utakmice uz koje se čovek toliko nervira i vrišti da ga vrlo često nije ni moguće čuti, tako da se on može neutralisati bez većih problema. Strajnića čovek mora čuti ukoliko želi da čuje Đurovića, tako da je to jedan od onih klasičnih čaša meda – čaša žuči scenarija. Dok je na Dendu svaki nesrećnik koji gleda trenutnu utakmicu osuđen i tu pomoći nema. Vrlo često je tu i Dendin sidekick, onaj lik sa promuklim glasom, kojem sam zaboravio ime, i ladno ne mogu da se setim, i ja sam onda neki bloger.

DÍA DOS – FRANCIA

Drugi dan prvenstva je ujedno i drugi dan Čortanovačkih dana. Njega smo obeležili make-your-own-ražnjić-partyjem koji je nadvisio sva naša ionako po pitanju roštilja visoka očekivanja. Dok se roštilj pravio, Demdža i ja smo u našem pravom zabušantskom maniru gledali Hrvate i Argentince. Hrvati su vodili protiv staraca, dok u jednom trenutku Priđoni nije izašao zbog povrede, a na njegovo mesto uskošio onaj mali Kampaco. Lik je odlično igrao, prava je ona latino plejmejkerska buva, i šutem i pasovima Skoli iz pika je razbio Hrvate. Na kraju, Argentinci nisu imali gasa da preokrenu tekmu (tri napada zaredom na -5 na 6 minuta do kraja tekme), jednostavno stari su, ali svejedno, drago mi je da uživamo u labudovoj pesmi Skole, Priđnija, Noćionija i Hermana. Sa druge strane Rudež je svakako fantastičan šuter, a Bogdanović je all-round zver, što će se ispostaviti kao potpuno nebitno za Hrvate u daljem toku turnira jer ih čeka još jedno razočaranje.

Hranu smo morali pojesti pre nego što se ohladi tako da smo nažalost propustili prvu četvrtinu tekme sa Francuzima. Ovo je zapravo otvaranje prvenstva i utakmica koja će nam otprilike pokazati gde smo. Bogdan je dobro krenuo, ubacujući šuteve u prvoj četvrtini, Deka Neša će presedeti ceo meč jer još nije spreman. Priča utakmice kod nas su Raduljica i Jović (zapravo su priče prvenstva do sada u našem timu). Raduljica raznosi Gobera i Lovernja i odlično završava oko obruča. U odbrani doduše još uvek nije upoznat sa terminom odbrana od pikenrola. Sa druge strane, Jović pokazuje da pored kvaliteta terijera u odbrani, odlično može da povede trčanje u tranziciji, a ponekad iz cut-ova ode i jako do samog kraja (DENDA KOJI SI CAR). Ipak, nedostatak šuta od njega u napadu pravi epizodistu. I ovo je dobrar šlagvort za jednu stvar kojom sam još uvek zaprepašćen i koju od početka želim da pomenem u ovom tekstu: Srbija nema niti jednog jedinog two-way igrača! Srbija nema igrača koji može da igra prosečno na oba kraja parketa. Imala je Micova (sada da li je on zaslužio da ga oteraju nemam pojma i baš me briga), ali sada nema nijednog. Od dvanaestorice košarkaša koje imamo: trojica ne mogu da igraju ništa – popularni no-way igrači (Štimac, Simonović i Birčević), šestorica mogu samo napad (Teodosić, Bogdanović, Bjelica, Krstić, Raduljica, Krstić) i trojica samo odbranu (Kalinić, Marković, Jović). I upravo taj nedostatak ikakve odbrane pod našim košem i ikakve aktivnosti na skoku nas je i koštao dobijanja ove utakmice koja je realno bila naša. Jednostavno nismo mogli da sklonimo Lovernja sa table, nismo mogli da sprečimo Dijaoa (Dijaa? pojma nemam) da ulazi u reket, dobili su određenu injekciju usera od Džeksona (WTF), Bogdanović nije mogao ništa da ubaci u drugom, čist faul nam nisu svirali u našem poslednjem napadu i to je bilo to – izgubili smo tekmu koju smo imali.

Da se ne smorimo svi pobrinuo se naš dragi analitičar iz RTS-ovog studija, najavom sutrašnje utakmice protiv Irana, parafraziram: ”Iranci nisu kao Egićani, ne smemo da ih potcenimo, ipak su oni visok i jak narod, oni su potomci Perijanaca koji su vladali svetom.” Classic Đurović moment, Polusvet odobrava.

DÍA TRES – IRAN

Čortanovački dani su još jednom uspešno okončani, manifestacija nije pokazala znake posustajanja, i nešto mi govori da će se u budućnosti održavati još veliki broj puta. Treću tekmu dočekujem u toplini svojeg doma gde zajedno sa Dulerom gledamo meč tog dana – tekmu sa Iranom. Isterao sam brata iz sobe jer u svojoj nemam TV i bleja je mogla da otpočne (tj. zapravo sam mu banuo u sobu sa Dulerom i pustio tekmu, a on se samo smorio i otišao).

Svi znaju koliki je Hamed Hadadi car, čak sam i ja o njemu naširoko pisao u jednoj od najava ovog prvenstva i ne krijem da mi je jedan od omiljenih igrača na ovom turniru. Ipak, nije toliki car da tokom prvog poluvremena ubaci 22 poena našim zombijima od centara u i motiviše sledeću prepisku između Demdže i mene tokom prvog dela tekme:

Demdža: Brate, Hadadi protiv ovih naših izgleda kao Hakim.

Ja: Ovako kako igra, izgleda pre kao Šek.

Demdža: Da u pravu si.

Jednostavno mu nisu mogli ništa. Dovoljno je snažan da pre prijema lopte ostvari dobru poziciju, a dovoljno je visok da preko naših centarskih debla sve završi. Par puta ih je i kaznio sa poludistance kada mu nisu izašli. Školski nas je rešavao. Jedini koji ga je koliko-toliko umarao je Raduljuca, ali nažalost ne igrajući angažovanu odbranu već time što ga je agresivno napadao u napadu. Sreća pa se Bećirović kockao sa njim pa je jako brzo skupio četiri penala tako da je u drugom poluvremenu bio praktično bezopasan. Iranci su na ostalim pozicijama mršavi. I metaforički i bukvalno. Onaj plej Kamrani je stvarno bio užasan kada god sam ga gledao, a naročito ovde protiv nas. Bahramija je dosta kenjalo tako da je i on završio sa preko 20 poena. Sa druge strane mi smo malo stisli u odbrani u trećoj, i napravili veliku razliku, dovoljnu za bleju do kraja. Ispostavilo se da Iran svakako nije Egipat (niko baš nije Egipat, Koreja je eventualno Egipat), ali da je jedan dobar igrač ipak previše malo da bi nas ozbiljnije ugrozili. Hadadi je naravno još više naglasio naše probleme u zaštiti obruča i jedan na jedan odbrani na niskom postu. U svakom slučaju moći ćemo to da popravimo u sledećoj utakmici protiv Brazilaca, oh wait igramo protiv Splitera, Nenea i Varežaa.

Pozitivno iznenađenje je bio trener Veselin Matić koji je pravio Đuroviću društvo, i koji je sasvim lepo i koncizno pričao o iranskoj košarci, i bio je zaista prijatan za slušanje. Inače čovek je bio trener u Srbiji, Nemačkoj, Poljskoj, Estoniji, Libanu i naravno, Iranu (vodio reprezentaciju od 2009. do 2012.) i kao iz sve košarkaške rolling stone-ove, Polusvet i za njega nema ništa osim dubokog naklona. Sa druge strane Nikola Lončar je dao sebi za pravo da govori o ljubavnim problemima Hameda Hadadija, kako ga nije sramota, bukvalno je tebalo da neko kaže Hadadiju šta je pričao pa da mu se ovaj popne gore i podeli mu par šamara.

DÍA CUATRO – BRASIL

Posle dana pauze na redu su bili Brazilci. Odmah mi je bilo jasno da će biti veoma stresno. Brazilci su na osnovu match-up-ova reprezentacija koja nam najmanje odgovara. Jednostavno, najsnažniji su tamo gde smo mi najslabiji – pod koševima. Reagovali su prosto, od početka su krenuli da guraju loptu u reket u kojem su loptu čekali Spliter, Nene ili Varežao (dobro ih rotira trener, tako da su uvek dvojica od njih trojice na parketu kada su bitni minuti) i tu su nas ubili. Krstić je protiv Splitera izgledao kao neki trinaestogodišnji klinac koji je došao na basket starijih kojima fali jedan igrač pa ga svi onako guraju u stranu i ne daju mu loptu. Mi smo onda počeli da ih udvajamo, a to nam se još više obilo o glavu jer brazilski centri nisu glupi i umeju da vrate loptu na trojku. Tamo su loptu čekali Leandrinjo Barbosa i Vieira koji su nas ubili trojkama, ali mi smo tokom cele utakmice nastavili da uporno pomažemo na niskom postu isključivo sa njih dvojice. Tu je najgori bio Bogdan koji nije mogao da isprati Barbosu bukvalno nijednom. Znake života u prvom poluvremenu u odbrani nije pokazivao niko, u napadu samo Teodosić, koji se jedini nije usrao i koji je jedini napadao obruč u napadu, kako god to nerealno zvučalo.

U drugom smo stisli Brazilce spolja (odlično ih je izgrizao Marković), ne dozvoljavajući im pasove na post i otvarajući kontre posle ukradenih, a to je rezultovalo onom velikom serijom posle koje smo u jednom trenutku poveli sa 7. Ali jednostavno nismo imali čiime da im se suprotstavimo dole, a Vieira je predobro šutirao (6/9 trojke), i to je bilo to za nas.

Ako protiv Francuza i Iranaca nismo bili do kraja razotkriveni, sada je bilo potpuno jasno – nemamo čime da branimo protivničke visoke igrače. Bukvalno se ne zna ko je gori u odbrani od naših visokih, niko nije ni ispodprosečan, svi su užasni. Sreća u nesreći je da smo ovim porazom izbegli Špance u četvrtfinalu, ali do četvrtfinala je trebalo stići protiv Grka koji su u sledećoj utakmici dana školski rastavili Hrvate na proste činioce.

Jedna stvar nevezana za sve ostalo: kako Brazilci imaju ovakve lepe dresove, i generalno skoro sve reprezentacije imaju kul opremu, jedino mi ove Pikove rite.

brazil dresovi

Još jedna stvar, još nevezanija: zbog čega na sajtu Prvenstva na Jovićevom profilu stoji Simonova slika?

DÍA CINCO – ESPAÑA

I ovde nema šta naročito da se piše, Španci su pod košem još i bolji od Brazilaca, dok su i na ostalim pozicijama tek mnogo jači. Nama se crno pisalo od početka do kraja, a jedino su Bjelica i naravno Raduljica bili živa tela u našem timu. Bogdan je opet neprimetan i ovom tekmom je zaključio stvarno bledu prvu fazu turnira.

Španija deluje još dominantnije od Amerike. Pau je MVP ako osvoje Španci, Dejvis ako osvoje Ameri. Jednostavno su obojica toliko polivalentni na ovom turniru i za klasu iznad konkurencije. Pau je svom neverovatnom arsenalu dodao i evropsku trojku koja ga trenutno čini najubojitijim napadačem među visokima u timu. Dejvis je isto sjajan u napadu, ali ono gde pravi razliku je korišćenje fizikalija da zapuši sve rupe u odbrani, i ima retku sposobnost da vlada utakmicom, a da ne postigne nijedan poen. Finale Španaca i Amerikanaca je bilo prilično izvesno i pre turnira, a sada već deluje potpuno nemoguće da iko ova dva tima zaustavi.

O tekmi sa Špancima nemam ništa da kažem, ona frkica na kraju koja se dogodila je bila sasvim okej što se mene tiče, uvek treba malo pokazati zube, dok god to nije u onom džukačkom vujoševićevskom maniru. Kao što sam napisao, sutradan nas je čekala Grčka, sa svojom milimetarski preciznom igrom kojom gospodare Kalates napolju i Burusis unutra. Moram priznati da nisam bio optimista, ali sada već svi znamo kako se završilo pa se i moj entuzijazam za pisanjem naglo vinuo u visine.

DÍA SEIS – GRECIA

Ovo je jedna od onih utakmica o kojoj je toliko lako da se priča, da je prosto milina iznova o njoj govoriti pa makar i ponavljali jedno te isto. Svi se npr. sećaju četvrtfinala sa Špancima 2010. ne samo zbog Teove trojke na kraju, nego i zbog oni Kešeljevih nemogućih trojki, Savanovićevih fora, Bjeličine i Veličkovićeve dobre igre. Svi se sećaju kako Teo potapa Sloveniju 2009. Svi se sećaju Indijanapolisa, i još mase utakmica iz 90-ih i početka 2000-ih.

Sad kada pogledam svi su dobro igrali: Raduljica i Jović naravno (prosto mi je neverovatno da ovu rečenicu iznova i iznova izgovaram, ali je potpuno tačna, oni su naša dva najstandardnija igrača), Bjelica, Teo, Kalinić, čak i Krstić, ali najbitnije od svega – Bogdanović. Bogdanović je bitan jer njegovim oslobađanjem mi konačno imamo dva šutera spolja, ali što je još bitnije, kada je Teo u petorci, i dva kreatora spolja, što je uz Raduljicu pod košem dosta veliki luksuz. Naš napad je u prvom poluvremeno fantastično funkcionisao, najviše zahvaljujući buđenju Bogdana, a Kalina je znao to da iskoristi svojim cut-ovima i zakucavanjima o kojima već vidim sebe kako pričama za jedno 10 godina.

Opet smo napravili veliku seriju tako što smo vršili pritisak na njihove bekove i odsekli im ravnotežu inside-out igre. Oni nisu mogli da se odomaće u pozicionom napadu, mi smo mogli da trčimo i tako sakrijemo naše nedostatke. Isti recept kao protiv Brazilaca, samo smo sada mogli da ga primenjujemo do kraja utakmice. U trenutku kada nisu mogli tako lako da spuštaju loptu na Burusisa i naročito Printezisa, napad Grka se raspao, a mi nismo stali. I stvarno, kada se pogleda realno, bili smo bolji i zaslužili smo da ih ubedljivo dobijemo. Imali smo nerealan šuterski dan koji se verovatno neće ponovoti u sredu protiv Brazilaca, ali makar imamo ideju kako da igramo. Biće teže, mnogo je komlikovanije zaustaviti trojicu fizički dominantnih visokih nego jednog, ali ključno je to što bi sada trebalo da znamo šta da radimo.

Na kraju malo o Đorđeviću, i obećavam da sam gotov. Đorđević naravno još uvek ima tu auru igrača-mesije koji je kada god da je bilo potrebno silazio sa neba i davao našoj reprezentaciji ono šta joj je bilo potrebno. Tako da je lako dići ga u nebesa posle ovakve pobede. Sa druge strane Đorđević je jako neiskusan i nedokazan trener, koji je verovatno doneo neke loše odluke do sada, ili makar neke nelogične koje se tiču spiska igrača, ili koje se tiču rotacija protiv Francuza i Brazilaca, tako da ga je onda lako i kritikovati. Sredina je istina, Đorđević ne radi ništa genijalno, ali sam ja sklon da njegovo dosadašnje vođenje reprezentacije nazovem uspešnim. Svestan je rostera koji ima i njegovog limita, i u mnogome se naslanja na Dudinu igru iz prethodnih godina. Ovaj tim je možda lošiji od nekih prošlih Dudinih, ali je zapravo na isti način koncipiran. Raduljica je preuzeo Krstićevo mesto, i veliki broj napada sada ide kroz njega, Teodosić ima prilično veliku slobodu, naši bekovi grizu u odbrani. Najbolji smo kada trčimo i to je Saletu jasno, te na tome i insistira. U odbrani imamo rupu pod košem, i nju je jako teško zakrpiti kada nemamo čim, tako da bi to možda bolje mogao da maskira nekakvim specijalnim odbrana, presingom, ili čime god.

Uskoro pišem opet, bio je ovo ozbiljan rolerkoster tokom ovih nedelju dana.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *