Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јун 1, 2015 u kategoriji Pop Kultura | 0 komentara

Vredelo je čekati – „Hardhome“

Vredelo je čekati – „Hardhome“

Kad smo već kod načina na koje možete naterati čoveka da se trgne iz letargije vezane za pisanje sadržaja na blogu koji je, zajedno sa drugima, osnovao…

Moram da priznam da moj doprinos Polusvetu nije bio na visokom nivou u poslednjih pola godine. Još od ovog teksta, moja uloga na sajtu se svodila na ulogu koju Vulin ima u Vladi Srbije – a to je…čekaj šta je beše njegova uloga? U stvari, povlačim reč, uz oproštenje Vulinu i svim njegovim ličnostima, on je bar izvor materijala satiričarima širom zemlje, a ja…ja sam se jednostavno držao po strani i gledao sve što je podobno čoveku da odvuče pažnju od pisanja tekstova, kao što je Darko Miličić koji napija pivom svoje tetovaže ili bugarska verzija Državnog posla…da, to zaista postoji.

Elem, za sve to vreme Džoni je držao ovaj sajt kao što Lebron drži Klivlend. Vezivao je tripl dablove i igrao na obe strane terena, dok smo mi ostali mahali peškirima sa klupe. Jeste, par puta je dobio i (zaslužene) kritike od Timbea, ali bože moj, koga Timbe nije konstruktivno kritikovao, taj kao da nije ni napisao išta značajno na netu.

Timbe

Stoga, njegov poziv na buđenje iz poslednjeg teksta koji je napisao je na mestu, a meni se vezano za stvari koje sam gledao umesto da nešto napišem, samo može postaviti pitanje koje je Wun Wun postavio Žalobnom Edu.

Wun Wun

A onda je došao „Hardhome“.

Ne mogu se pohvaliti da sam Pesmu leda i vatre počeo da pratim pre nego što je postala globalni fenomen. 2011. sam na nagovor nekoliko ljudi počeo da gledam prvu sezonu i po završetku iste, istrčao na ulicu, domogao se svih napisanih knjiga iz ovog serijala (uključujući i novele „Dunk & Egg“) i pročitao ih za cirka 13,5 sati. Tako da, izvinjavam se hard kor fanovima koji se od 1996. godine pitaju kud se vinuo Bendžen Stark, ali mene priučenog zaluđenika za ovu priču, od 2011. godine najviše zanima ko su White walker-i (Tuđini, prim. aut.), šta hoće i odakle se javljaju. I ne da je ova epizoda bila ono, mislim kao, znate…nego je moj mozak ejakulirao svuda unaokolo i jedno 3 sata posle gledanja sam bio u fazonu

Sve je u ovoj epizodi dobro, da se razumemo. Tirion i Deneris razmenjuju verbalne krošee, iz kojih nekako oboje izlaze kao pobednici. Džora je u fazonu YOLO i kad me već dvaput nije ubila kad sam se pojavio neželjen, neće ni treći put. Arja je konačno izašla iz rita i počela da postaje zajebana, Sersei je pila vodu sa poda, slomljena situacijom u kojoj se prvi put nalazi…ali ništa, baš ništa u skorije vreme neće nadmašiti možda i najboljih 20 minuta koje je neka TV serija u istoriji uspela da zabeleži (pod ovim naravno ne mislim da je GoT najbolja serija ikada. Iako sam neviđeni fan knjiga, serija mi je imala po neku rupu i čini mi se umela da povlađuje željama publike. Genijalna kakva jeste, ona ipak nije Wire ili Sopranovi, ali nek to bude tema za neki drugi tekst). Od trenutka kada su psi zalajali i ledena oluja počela da pristiže pod drvene zidine Hardhome-a, gledao sam bez daha, primoran da istih 20 minuta u toku dana pogledam iznova i iznova.

Na kraju iz ove epizode mogu da izvučem samo jednu negativnu stvar. Negativna je čak pogrešna reč – pre je u pitanju briga. Briga da kada su počeli da otkrivaju ovaj zaplet, sada svaki drugi zaplet u seriji deluje nebitan. Kao da je bitno ko je zaštitnik Severa, ili ko sedi na Gvozdenom prestolu, kada sa litice može da padne hiljade zombija/utvara koji umesto da se polome u paramparčad nastavljaju da kidišu ka svojim žrtvama još većim intenzitetom. Ko će se s tim izboriti ljudi moji?!

Ali, to je već problem za Dejvida Beniofa i Dena Vajsa, koji će siguran sam, uspeti da reše. Samim tim što sam pročitao knjige znam da imaju materijala za još dva, tri dobra hejmejkera u ovoj sezoni koja će biti dovoljna da dodatno šokiraju auditorijum. A posle nam ostaje godinu dana čekanja i nadanja da će đembeli da napiše šestu knjigu. Do tada, držite svoj valirijski čelik uz sebe, jer mrtvi dolaze.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Damjan Kulundzic

Autor: 

Propali košarkaš i hobi pisac u pokušaju. Najveće životno dostignuće mu je što je doneo fore o Čak Norisu u Srbiju, mada mu to svi redom osporavaju.

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *