Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana јун 18, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Vreme čuda – Lebronov plejof

Vreme čuda – Lebronov plejof

Završila se NBA sezona titulom Golden Stejta. I bila je veoma dobra, da ja vama kažem. Liga je u usponu, usponu neviđenom još od Džordanovog stupanja na scenu. To se najbolje vidi i po cenama za koje se prodaju NBA franšize, ali i koncentracijom kvaliteta koji je konačno u skladu sa brojem timova koji u ligi učestvuju. Naravno, i dalje bi svima bilo mnogo draže da liga ima npr. 25 klubova i da oni budu jači nego sada, bilo bi bolje i da se igra npr. 60 utakmica u regularnoj sezoni, ali je jasno da se to neće dogoditi, prosto jer se tako obrće manje para. A jasno je da je NBA ipak korporacija čiji je prvenstveni motiv obrtanje parice.

Ipak, NBA je i dalje najbolja zabava, kao što se mnogi NBA zaluđenici poput nas na ovom blogu slažu. NBA je kao kvalitetna, jako kvalitetna serija koja traje godinama i godinama (ne može da nestane inspiracije), koja ima poneku epizodu skoro svake večeri i koja u svakom trenutku prati jedno dvestotinak relevantnih likova kroz razne pustolovine. Zamislite da Vesteros ima 30 jakih kuća, kuća koje se za Gvozdeni presto bore svake godine, od oktobra do juna.

Ova sezona je bila odlična (i Gejm of Trounsa, ali i NBA) kao što sam već rekao, iako je plejof na kraju ispao malo manje uzbudljiv nego što smo se nadali, najviše zahvaljujući povredama koje su neke od timova onemogućile da pretenduju na titulu.

Sa druge strane, bila je manje zanimljiva nego što smo očekivali dobrim delom i zbog toga što je jedan tim bio toliko jak i raznovrstan da je pred sobom prilično lagano počistio sve protivnike. Golden Stejt je odigrao sjajnu sezonu od njuške do repa i bez ikakvih dilema je pravi i jedini mogući šampion. Šta ih je dovelo u tu poziciju, u poziciju u kojoj su u celom plejofu, na putu do titule, izgubili tričavih pet tekmi?

Pametni ljudi. Pametni ljudi koji su u franšizi GSW bili zastupljeni u svakom sloju strukture. Od vlasništva, do front office-a, preko stručnog štaba, do samih igrača – ljudi su bili ujedinjeni u zajedničkom cilju – da igraju najbolju moguću košarku. To je sasvim logično, i trebalo bi svi timovi da su takvi, ali, razlika je u tome što su ovde ljudi imali dovoljno mozga da žrtvuju možda neke sitne lične pobede, da zaborave sujetu i taštinu, kako bi do tog rezultata i došli. Mislim da je Džef Van Gandi pričao o tome u jednom od prenosa – svi kažu da žele da pobeđuju, ali ne delaju svi u skladu sa tim kada dođe stani-pani.

stiv ker

Šta mislim pod time? Šta mislim pod tom pameću koja se okupila u Orakl Areni? Majersa nije bilo briga što je svim silama pokušao da privoli trenera-rukija da preuzme jedan konkurentan plejof tim sa velikim ambicijama. On je prepoznao čoveka koji može da ih dovede do onoga što su zamislili, i ne osvrćući se na tuđa mišljenja, doveo ga je.

Taj trener, zajedno sa svim kolegama (imali su ozbiljan stručni tim) je uvek stavljao sebe u službu tima, a ne obratno, kako mnogi treneri pogrešno čine. To znači da je koncipirao košarku na način koji može da prikaže sve kvalitete igrača koje ima, a da prikrije manjkavosti. I to je to, to je trenerov posao – ti ne ubacuješ loptu kroz obruč, ti samo savetuješ igrače tako da oni budu u što boljoj poziciji na terenu da tu loptu ubace u koš. Dentoni je vrhunski trener, i uneo je revoluciju u košarkaški napad tokom svog staža u Finiksu, ali je u Lejkersima i Niksima on zapravo pokušavao da ukalupi date igrače u svoje zamisli, a ne da organizuje svoje zamisli tako da one odgovaraju dobijenom rosteru.

U klubu je stvorena zdrava atmosfera, u kojoj Ker sasvim logično ne tera inat, već postupa fleksibilno u trenutku kada je očigledno da je potrebna promena. Mislim na odluku tokom finalne serije (pred početak četvrte utakmice) da odjebe Boguta i Ezelija iz rotacije, i zaigra skoro sve vreme sa niskim petorkama. Čovek je video da ne štima i prilagodio se. Tibodo to npr. nije uradio, on se držao svoje zamisli u seriji sa Kavsima iako je u jednom trenutku postalo jasno da radi u korist svoje štete. Još je na sve to Ker i javno odao priznanje svom video-guy-u na konferenciji, liku koji je i predložio da ubacivanjem Igija umesto Boguta u petorku anuliraju prednost Klivlenda. Car jebote, pametan čovek.

Drugi primer funkcionisanja te zdrave atmosfere i odsustva sujete u organizaciji možemo videti u ponašanju igrača. Iguadala je bio ol-star i u ovoj sezoni je odlučeno da će biti korisniji timu ako bude počinjao sa klupe. I on je reagovao tako što je ulazio sa klupu i zaista bivao korisniji za tim na taj način. Zamislite kažu to Rondu. Pa verovatno bi uzeo pištolj i upucao trenere na sledećem treningu. Igi je ćutao i radio jer je video da taj metod dobro funkcioniše i da im daje najbolje moguće šanse za titulu, ono za šta su se svi zaista borili. Mnogi igrači se zvanično bore za titulu, ali zapravo se bore za ličnu reputaciju kroz tu borbu za titulu. A neki drugi, zaista na delima pokazuju da im je krajnji cilj neupitan. Npr. Kari se zaista radovao od srca kada je Klej stavio 37 poena u jednoj četvrtini Sakramentu. Zamislite Karmela kako se raduje dok neki drugi lik iz njegovog tima postavlja rekorde dok ovaj sedi na klupi.

andre iguadala

Dejvid Li je bio povređen, i za to vreme, vreme Lijeve povrede, Grin je startovao u petorci i ispostavilo se da ta petorka pravi haos. Li se oporavio, verovatno mu nije bilo pravo, ali nije kenjao po medijima, nego je igrao svoje minute najbolje što je umeo iz istog razloga kao i Iguadala – izvalio je da je na ovaj način tim najbliskiji trofeju.

I to je to, ponoviću još jednom: svako je igrao svoju ulogu a da nije bio ljubomoran na saigrača čija je uloga možda značajnija, svi su bili ujedinjeni u istom cilju, i zato su i postali šampioni.

I još ih je usralo da draftuju najboljeg šutera u istoriji košarke, to im je takođe pomoglo.

Džaba se trudiš ako te ne usere.

Hodočašće Lebrona Džejmsa

12694-big-3-james-wade-bosh

Sada kada sam dao istinu šampionima, red je da se okrenem istinskom i prevashodnom heroju ove priče, čoveku koji svojim postupcima prosto čini košarku boljom – Lebronu.

Lebron je najbolji igrač od Džordana, i to je istina koju sam ja znao pre svih vas, jer sam pametniji i pišem blog, znao sam to od 2012. godine. Izvini Kobe, izvini Timi, ali tako je. Sada se svuda po internetima vrti ta statistika da je Lebron jedini igrač u istoriji NBA finala koji je imao najveći broj poena, skokova i asistencija u obe ekipe, i rado bih ja to ovde izostavio budući da svi to već znaju, ali taj podatak je toliko jebeno reprezentativan za njegovu igru u Finalu da nisam mogao da ga preskočim.

Nikada nismo mogli da gledamo svestranijeg igrača, tj. možda je taj Oskar Robertson bio jednako svestran, ili možda čak svestraniji, ali njega se nažalost sećaju malobrojni ljudi stariji od 65 godina koji su eventualno gledali košarku u to vreme. U modernoj istoriji NBA košarke, tako nešto ni izbliza nismo mogli da vidimo do sada. Jednostavno, rodio se igrač koji je veliki kao Meloun, razume i organizuje igru kao Stokton, brani sve pozicije kao Rodman, igra u postu kao Juing i (sram ga bilo) šutira tek prosečno van reketa.

Zatvorio je krug, od naloženog, ali vanserijski talentovanog klinje koji pokušava na silu da dođe do titule, preko glavnog šrafa u dobro organizovanoj mašini u Saut Biču, do iskusnog vođe u svakom pogledu u svojoj Ohajčini. Kao u Roki filmovima jebote, u njegovoj karijeri zapravo možemo da pročitamo važnu životnu lekciju, lekciju da moraš da fejluješ da bi uspeo. Da moraš da gubiš od iskusnijih (Dalas 2011. npr. ili Apolo Krid) da bi ti sam postao iskusan i samim tim kvalitetan. Zato mi je možda malo žao što je ove sezone Golden Stejt uzeo titulu bez prethodnih bolnih fejlova, a ne neko ko je već više puta ispišao krv da bi do te titule došao, a nije. Da vidimo kako je to finale izgledalo.

Uspenje i sunovrat Kajrija Irvinga

kajri irving

Pre finala, geneza Klivlendove sezone. Pre jedne of utakmica finala, mogli smo da vidimo poređenje petorke sa kojom je Klivlend startovao sezonu (Irving-Vejters-Lebron-Lav-Varežao) i petorke sa kojom Klivlend počinje treću utakmicu finala (Delavedova-Šampert-Lebron-Tompson-Mozgov). Sasvim je jasno da je ovo jezgro (bitno promenjeno u odnosu na početak sezone) u prvoj sezoni projekta, sa trenerom rukijem (potpunim NBA rukijem za razliku od Kera koji je ipak bio igrač, GM i komentator i samim tim zna kako liga funkcioniše) moralo da se potpuno prilagodi promeni situacije.

Kada je Lavovo rame otišlo u kurac, više nije bilo nijedne streč-četvorke koja bi mogla da igra ozbiljne minute, a pritom donosi nešto i na skoku. Majk Miler i prventsveno Džejms Džouns su mogli da odrade neke uloge, ali je to ipak bilo zahvaljujući Lebronu koji je igrao kao košarkaško božanstvo i čuvao im leđa u svakom trenutku. Nije bilo druge, four-out napad, koji ih je tako dobro služio od januara do aprila, je bio prošlost. Petorke sa četiri šutera će od tada biti specijalne, a ne standardne petorke. U startere je instaliran Tristan Tompson koji šuterski nije mogao da pomogne, ali je zato uspeo to da učini skokom i haslom.

Irvingovo koleno je naprslo, i posle sjajne sezone nije mogao da pomogne u finalu. A Delavedova nema bukvalno ni 15% Kajrijeve kreativnosti u napadu, ali ima motor u bulji.

Odbrana i poslednji dani

timofej mozgov

Rođeni su novi Kavsi, odbrambeni Kavsi. Kruženje lopte u napadu je zamrlo, izolacija je bilo nikada više (Lebronovih, naravno) – što onih na sredini, što onih pot-apova. U Voriorsima nije imao ko da ga čuva u prvoj petorci: Barnsa je tako otresao svaki put kada bi mu ovaj prišao, da mi je čak bilo malo i iznenađujuće, ipak nisam očekivao da toliko neće imati šanse. Grin ga je uvek preuzimao, mada je i on bio lošiji na Lebronu nego što sam očekivao. Igi ga je, kao što smo svi videli, ubedljivo najbolje branio, naročito u postu, gde je stvarno držao svoje i svaka mu čast – da ga nisu imali, mislim da bi Barnsu ubacivao po 60 poena po tekmi.

Odbrana je odjednom postala nešto što im je dalo nadu. Blat je dobro shvatio da će ih Voriorsi iseći na froncle ako počnu da se jure, pa je mudro napad umrtvio do krajnjih granica. U postavljenom napadu su u prve tri tekme Voriorsi delovali smušeno jer su Mozgov i Tompson doslovno ubijali na skoku (pre svega ofanzivnom) Boguta i Grina, a sve vreme su sa tom visokom petorkom odlično i branili reket od Kajrijevih i Klejovih ulaza. Šampert je pokazao da je ipak solidan stoper, šta god mu se tokom ovih godina spočitavalo, dobro je čuvao Kleja. Ali, tu je bitniji bio jedan čovek.

Besnilo

metju delavedova

Delavedova je inspiracija svim obično građenim ljudima koji bi u NBA, ali nisu samopouzdani jer misle da nemaju dovoljno veština i da nisu dovoljno atletski moćni. Šta on može što ne može npr. mrtvi Sinan Guler? Samo je malo krupniji. Tebra, bitan je žar, bitno je da igraš kao sa besnilom i da ne staješ. U jednom trenutku u trećoj utakmici je bio više na podu, jureći loptu, nego što je bio na nogama. I nimalo slučajno, to je ona treća četvrtina u kojoj su Kavsi i napravili 20 razlike, i to odbranom pre svega, razliku od 20 poena koju su zamalo prosuli, ali to nije bilo do odbrane, već do prethodno opisanog jalovog napada.

Metju je car, jednostavno, čistom moći volje i upornosti, doveo je najboljeg šutera za tri svih vremena do najgore šuterske partije za 3 u finalu svih vremena.

Zlatno Runo

lebron zlatne gilje

I šta je sa Lebronom? Jel neki idiot zaista može da kaže da on ne ume da pobeđuje. Pa šta su ove dve partije nego pobeđivanje, istinsko sportsko pobeđivanje nadmetanjem? Pa zamislite da Kari nije imao dva najbolja saigrača u timu (Grina i Kleja) i prvog centra (Boguta*). A da je Klivlend imao Lava, Irvinga i Varežaa. Pa da li bi tu bilo zanimljive serije, da li bi Kari mogao da oznoji Klivlend? U stvari, pustite Karija, koliko bi igrača u istoriji košarke moglo sa ovakvim timom da izvuče neizvesnu seriju? Dobro, Džordan, Grušanović i…? Da li bi mogao Leri, da li bi mogao Medžik?

*Na kraju ispade nikad veća ironija, da je Bogut, krupni centar koji čuva obruč (ti centri su do sada bili posmatrani kao najefikasnije antilebronovsko oružje) zbog krhkog zdravlja presedeo toliko minuta, zapravo bio uzrok problema Voriorsa, koji su tek proigrali kada su ga se ratosiljali i prešli na petorku u kojoj su svi manji od Lebrona.

I dalje će mu ljudi zamerati, on je seljak, ima zlatne gilje, ima privatnog didžeja (mislim, ovo je stvarno retardirano), buni se za faulove, igra na snagu (ovo je doduše samo u Srbiji, i to zaista nisam razumeo nikada, pa šta da kaže majku mu jebem, kao evo, jači sam, istina, sad ću da igram sa pola snage???). Ako ti, od svega što Lebron i njegova košarkaška karijera predstavljau, izabereš da pažnju pokloniš ovim negativnim sitnicama, a da zanemariš spomenik košarci koji je čovek digao tokom ovih poslednjih pet godina, onda si ti debil. Ti si onda debil, to je to.

Godine koje su pojeli skakavci?

lebron-james-582252

Lebron se nikada u karijeri nije povredio, najveće ”povrede” u karijeri (tj. jedine zbog kojih je propustio vreme na parketu kada je bio potreban timu) su bile umor (ova dvonedeljna pauza zimus) i grčevi. Liku su za 12 godina u karijeri najveće muke bile povremeni grčevi jbt?!

Odigrao je za ovih 5 sezona više od 6 sezona. I odigrao ih je istorijski. Igrao je 5 puta zaredom finale, i osvojio je ”samo” 2 prstena.  Da li je uz bolju pratnju mogao više? Ma naravno da jeste, ali nije poenta to, poenta je da je ustanovio novu paradigmu u NBA košarci, u kojoj zvezda nije onaj za kojeg svi rade, već je zvezda onaj koji najviše radi za druge kako bi svoj tim stavio u poziciju da bude prvak

I to je ono najvažnije.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *