Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana апр 14, 2016 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

Whaddup Polusvete! Whaddup Kobi!

Whaddup Polusvete! Whaddup Kobi!

Znate li zašto je Kobi velikan i bitna, zaista veoma bitna figura košarkaške istorije? Zato što, pored svega što mu mogu zameriti, a toga ima, ja ne mogu a da ne budem fasciniran pred onim što je uradio za svoje košarkaške karijere.

Ja sam daleko od Kobijevog najvećeg fana i sad ću da vam kažem šta ja mislim o njemu, a pored toga sam zabezenknut pred sećanjima na neke njegove utakmice i na njegov doprinos košarci generalno. On svakako nije jedan od najboljih 10 igrača svih vremena, a ponajmanje drugi najbolji posle Džordana ili nešto tome slično. Nije ni najbolji igrač od Džordana, nije bolji od Lebrona, pa ni (ispostavlja se) od Dankana. Nije simpatičan, nije dobar saigrač, nije zasluženo bio MVP finala u svojoj poslednjoj tituli, nije zaslužio onoliko mesta na ol-difensiv timovima, ne bih se složio ni da je zaslužio MVP titulu 2008, mada se mora priznati da bi bila greota da se povuku bez ijedne.

Ova poslednja sezona je bila besmislena, bio je verovatno 450. najbolji igrač u NBA ligi od 450 igrača a Lejkersi su ga vodali ko cigansku mečku diljem Amerike i Kanade da ljudi mogu da kažu da su po paprenim cenama mogli da gledaju Kobija kako promašuje loše šuteve. Ova poslednja utakmica u kojoj je šutnuo 800 puta je bila malo i degutantna.

Ali, ako nisi debil i ako imaš moždane kapacitete da iole realno sagledaš njegovu karijeru u celosti, možeš sebi postaviti samo jedno pitanje: „Koga bole kurac za sve to?“

Jer ti znaš, ukoliko si ga gledao sa Šekom protiv naših Kingsa, ukoliko si ga gledao sa Šekom protiv Džejl Blejzersa, ukoliko si ga gledao samog protiv Toronta kako sipa, ukoliko si ga gledao sa jebenim Krisom Mimom, Smušom Parkerom kako se ne da, ukoliko si ga gledao sa Gasolom i Odomom kako lomi zube na Garnetu, Pirsu i Alenu, ako si ga gledao kako je pet puta bio šampion, mora da ti bude jasno – sve što mu možeš zameriti je ništavno u odnosu na to koliko si mogao da se raduješ gledajući ga. I sada svako bez ikakve kočnice može da kaže: bio je dobar za košarku.

(Ko da je umro, božemeprosti.)

Da sumiram, reći ću isto što sam rekao kada sam pisao o Lebronu: imaš dve solucije. Prva je da se koncentrišeš na one loše stvari, ono što ti smeta i kažeš imao je najviše promašaja u istoriji lige, bio je sebičan i bla bla bla… A sa druge strane, možeš da sedneš i razmisliš šta je to što je njega kao košarkaša učinilo velikim i ovoliko slavnim – talenat i jebeno krvavi trud koji je sa talentom u sprezi proizveo kvalitet koji je jedan od najvećih ikada. Ako voliš košarku i ako si normalan čovek u doglednoj meri, mislim da je jasno šta ćeš izabrati. I ovo nije klasično ako ga ne voliš, onda ne voliš ni košarku preseravanje. Jednostavno je u jednom trenutku bio toliko dobar da je njegov kvalitet nadišao sve moguće primedbe.

Sve to, plus je Demdža dao ime svom novonabavljenom štenetu Akite ime Kobi. A on je stvarno mnogo sladak.

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *