Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana апр 8, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

WTF momenti srpske košarke – Part 1 – Petar Božić: druga mladost

WTF momenti srpske košarke – Part 1 – Petar Božić: druga mladost

Sezona 2009/2010. je druga najbolja u istoriji Partizana, a takva je, i tako uspešna, zahvaljujući mnogim neverovatnim stvarima koje su se u njoj dogodile. Neke će se naći i u ovoj seriji tekstova, a ona najpoznatija i najepskija situacija, Kecmanova trojka u Zagrebu, neće, budući da ona nije WTF momenat u svojoj uskoj definiciji. Posle te trojke niko nije reagovao u fazonu šta bi ovo, ljudi su reagovali sa AAAAA život ima smisao, ako su navijali za Partizan, ili AAAAA život nema smisao, ako su navijali za Cibonu. To je jednostavno trenutak koji budi emocije mnogo intenzivnije od ovog WTF nivoa kojim se ovde bavimo.

THE F4 SEASON

Npr. da bi Partizan u toj sezoni uradio sve što je uradio (dve srpske titule, Jadranska i Fajnal for + gomila gustih dobijenih završnica + zapravo na neki čudan način atraktivna košaka za gledanje), moralo je da se desi puno nerealnih stvari. Da li bi Partizan bio jednako ubojit da je umesto Boa Mekejleba i Lorensa Robertsa imao Milta Palasija i Dejana Milojevića kao što je trebalo? Ne bi, ma kolike legende Milt i Miloje bili; jednostavno ova dvojica su mleli i bili elitni igrači na svojim pozicijama u Evropi. Milt je imao nekih legalnih problema, a Miloje je ipak pred početak sezone izvalio da mu telo neće izdržati do juna i povukao se.

Da li bi Partizan imao ovakve rezultate da iz Granade nije doveo neko drvo koje se kasnije ispostavilo kao najbolji centar Evrolige u prvoj fazi takmičenja? Marićeva prva faza EL iz 2009/2010. je veoma slična Bobijevoj ovogodišnjoj, zapravo još i bolja.

Marić: 26.3min, 16.8p, 9.1sk, 0.8bl, 6.3 iznuđenih faulova, 72% za 2, 61% bacanja na 9 tekmi*

Marjanović: 25.1min, 15.4p, 10sk, 0.9bl, 4.1 iznuđenih faulova, 62% za 2, 85% bacanja na 10 tekmi.

*Ovde se kao deveta računa i utakmica sa Ritasom u kojoj je odigrao samo 8 minuta pre povrede, zaista me je mrzelo da računam bez nje.

Ovo je stvar kojom je Vlado Šćepanović zadužio Grobare, možda i više nego Ušla je ka kap košem. (Vlado je preporučio Aleksa Vujoševiću, ako neko nije znao, zajedno su igrali u Granadu 2008/2009.)

Zaista američki luk? Jel ovo Lazo Bakmaz? Ja nikad nisam zapravo siguran, da li je ovaj lik što prenosi košarku na RTV Vojvodina isti onaj lik koji prenosi fudbal na RTV Vojvodina? Kako se zove taj što prenosi košarku, ako postoji? Da li su oni Narator i Tajler Drden RTV Vojvodine? Uglavnom, nije mu bilo lako.

Eeelem, tokom te sezone desila se još jedna fantastična stvar o kojoj će biti govora dalje u ovoj seriji tekstova. Ona kojom se danas bavimo je neobičan slučaj Petra Božića.

Pere Božića se pre Hemofarma ne sećam, igrao je za Radnički sa Krsta i Beobanku. I iz Hemofarma ga se sećam onako, sećam se da je delovao kao vezara, ali nam je uvek davao nekoliko trojki, a ta praksa mu je ostala i u Partizanu, uvek je bolje igrao velike utakmice nego male. On je u Hemofarmu igrao nešto poput 3&D igrača, dok je u Partizanu završio karijeru kao plej. Negde pri početku karijere u Partizanu, koleno mu se razbucalo, i posle zapravo nikada nije mogao onako da trči, ali je on jedan pametan lik, i našao je način da se prilagodi. On kao plej nikada nije znao da igra, a to potvrđuje i ono prenošenje lopte u kojem je dupetom okrenut prema košu, ali je uvek nekako uspeva da sačuva loptu. Nikada on u napadu nije učestvovao u bilo čemu što je više od pozicije spot-ap šutera, ali je itekako znao svoja ograničenja i radio ono što može – ćoškario.

vaistinu steram

VS HEMOFARM

Uglavnom, sezona je krenula, i jedna od prvih utakmica u Pioniru je bila protiv Hemofarma sa Mačvanom, Markovićem, Bobijem, Pavkovićem, Katićem, Krstovićem i ostalima. To je bio jako ozbiljan tim, da se ne zajebavamo. Evo i statistike sa tekme.

Partizan je gubio 3 razlike, na 2.7 sekundi do kraja, kao što nam Tegeltija lepo pokazuje – vrhunac grafičke obrade na SOS kanalu – snimi semafor! Uglavnom, Steva Karadžić (mislim da je bio trener) radi Grega Popovića (ili ga samo Marković nije slušao), i Pera u stilu Hardena ili Lilarda hladnokrvno rešava sa 8 metara iz driblinga.

Jebi ga, dešava se, user.

@ HEMOFARM

Završi se polusezona, počinje 2010. godina, Partizan sada gostuje Hemofarmu. Partizan juri veliku razliku, Hemofarm se po starom dobrom običaju usere od pobede, ali u Partizanu neko mora da ubaci poslednji šut. Sreća je da je tu jedan dokazan čovek za takve stvari.

The Death of Lazo Bakmaz?

Statistika s meča.

Ovaj poslednji napad Partizana je sjajna paradigma Božićeve čitave karijere, i čitavog fenomena koji on predstavlja. Ne mogu toliko da se sputaju manjak talenta i fizičkih predispozicija, koliko glava može da te odvede napred. Ne možeš toliko trojki da promašiš koliko možeš da budeš siguran da ćeš sledeću dati. Od lika koji erboluje preuranjenu trojku za pobedu do lika koji lagano stavlja trojku za pobedu u otprilike 3 sekunde.

VS BARSELONA

22-Petar-Bozic

Idemo dalje, treći februar je 2010. Evroliga je i Partizan čeka do tada neporaženu Barselonu da joj nanese prvi poraz u toj sezoni u EL. Kasnije će Barsi na putu do titule u EL to biti jedini poraz uz jedan protiv Reala u četvrtfinalu.

Igrač X: 22 min, 10p, 2/7FG, 2sk, 2as, 3TO

Igrač Y: 19 min, 7p, 1/7FG, 2sk, 0as, 4TO

Igrač Z: 40:33 min, 14p, 4/7FG, 15sk, 2 ukradene, 1bl

Igrač X je Pera, igrač Y je Navaro.

Igrač Z je Veseli, nema nikakve veze sa ovim, samo hoću da ilustrujem koliko je bio nadmoćan.

Evo ga boxscore.

Ima još.

VS BOSNA

Došao je sada već 15. mart 2010, i Partizan gostuje Bosni u Mirzi. Za Bosnu igra jedan od mojih omiljenih diskretnih heroja Partizana – Žarko Rakočević. Veliki car, dok je igrao za Partizan, bila je veća verovatnoća da će promašiti bacanje i uzeti skok u napadu, nego da će ga pogoditi. Tekma je gusta, opet ista stvar, Partizan gubi tri, ovoga puta ima čak 6 sekundi, ali Petar Božić uzima i rešava.

Statistika.

Već je ovde prilično jasno da Peru kroz sezonu vodi neka nadiskustvena sila i da nema odbrane od njega u finišima utakmica. Zašto su ga bogovi košarke uzeli pod svoje okrilje, baš u tu zimu 2009/2010? Zašto to nije radio nikada pre i nikada posle? Neke stvari se jednostavno dešavaju i mi na njih možemo reći samo Koji kurac?! i uživati u njima.


Ostali članci iz ove serije tekstova:

WTF momenti srpske košarke – Part 0 – Uvod

WTF momenti srpske košarke – Part 2 – Novi Sad 2007.

 WTF momenti srpske košarke – Part 3 – Košarkaški život: Vuk Radivojević

WTF momenti srpske košarke – Part 4 – Još jedno čudo u Istambulu

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *