Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana апр 16, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet | 0 komentara

WTF momenti srpske košarke – Part 2 – Novi Sad 2007.

WTF momenti srpske košarke – Part 2 – Novi Sad 2007.

U drugom tekstu ove serije idemo našim, ne naročito moćnim, vremeplovom u ne naročito daleku prošlost – u 2007. Novi Sad 2007. je bio domaćin Svetskog prvenstva za igrače mlađe od 19 godina, a Srbija je kao domaćin, i kao dominantna sila u košarci za mlade, imala priliku da predstavi svetu svoju novu generaciju bisera i oproba se sa najboljim klincima iz celog sveta. Bilo je leto, bio sam na raspustu između trećeg i četvrtog srednje i mogao sam da gledam ovo po ceo dan.

Ovakva takmičenja su fantastično zanimljiva za sve koje prate košarku, jer su ta takmičenja (uglavnom) prva prilika da vidite igrače koji slove za najtalentovanije u svojim godištima. Nekada kvalitet same igre možda bude diskutabilan, ali ono što je uvek fascinantno je to da ne znate da li gledate novog Dirka ili novog Nikolu Garmu. Toliko stvari može još da se dogodi u njihovim karijerama do trenutka sedam godina kasnije kada budete pričali jao gledo sam tog malog još onda, znao sam da će postati igračina / da će se usrati u gaće. Evo npr. Svetsko kadetsko 2001, koje je Srbija isto tako osvojila. MVP je bio Luka Bogdanović, ispred Kleize, Sofoa i Rudija Fernandesa. Jedini igrač koji sada igra na vrhunskom nivou iz tog tima Jugoslavije je Vladimir Micov, koji tada nije bio naročito bitan. Šta je sa ostalima? Kosta Perović je propao, Raković i igra po Evropi, Miličić je prestao da se bavi košarkom, Vukašin Aleksić je igrao za Metalac prošle godine. Jebi ga, to su sve mladi ljudi, i zapravo mnogo stvari koje nemaju veze sa košarkom utiču na to kako će se oni dalje razvijati. MVP-jevi tih U19 turnira su bili velikani igre poput Kukoča, Bodiroge, Kirilenka, Boguta, ali i igrači koji su negde na putu ispali mediokriteti: Eftimis Rencijas ili Mario Delaš.

bodanovic mvp

Još jedna zanimljiva stvar kod timova koji su uspešni na turnirima mlađih uzrasta je ta da nikada ne znamo da li gledamo neku generaciju koja će postati okosnica seniorske reprezentacije, i godinama biti na okupu. Svima odmah pada na pamet generacija Španaca koja je osvojila zlato na U18 u Bugarskoj ’98 i posle postala najdominantnija evropska reprezentacija od SRJ iz perioda ’95-’02. Za njih su na tom prvenstvu igrali Pau Gasol, Navaro, Rejes, Raul Lopes, Kabesas, Berni Rodriges… Timovi Jugoslavije na kadetskim prvenstvima iz osamdesetih su takođe bili ozbiljno jaki: u Solunu ’81. su igrali Dražen, Vranković, Perasović, Sretenović, pa u Tubingenu ’83. Paspalj, Zdovc, Pecarski, Nakić, pa u Rusama (iz kog razloga teraju te nesrećne mlade košarkaše da non-stop igraju u Bugaskoj?!) ’85. Divac, Kukoč, Neša Ilić, Slaviša Koprivica. Jebote, Jugoslavija je osamdesetih na svake dve godine izbacivala po kompletnu generaciju! Ali, to je najjači tim ikad koji nije Amerika, tako da poređenja današnje situacije s njim nisu ni od kakve koristi.

Da se vratimo mi na našu 2007. Sa kakvim je timom Jugoslavija čekala svet, a sa kakvim timovima su nam u goste dolazili Ameri, Francuzi, Španci, Australijanci?

Francuzi su bili super, tu je bio Batum, onda Dio, Ažinsa, Džekson – uzeli su bronzu (sva četvorica su uzela bronzu i prošle godine na seniorskom Svetskom). Australijancima je igrao Peti Mils, Španci su bili jadni, samo Klaver od danas poznatih igrača, za Litvance je igrao Gecevičius, a za Brazilce centar Paulao Prestes koji je na turniru nosio sve pred sobom i bio statistički MVP, ali nikada nije napravio uspešnu karijeru u EL, a kamoli NBA koja mu se predviđala. Danas je negde u Brazilu.

Amerikanci nisu bili po imenima naročito jaki tada, da vidimo gde su njihovi igrači sada. Jedan je u Emiratima (Dontej Grin), jedan u Asvelu (Lajti), jedan u Getingenu, jedan u Kini (Dion Tompson), jedan će biti draftovan kao drugi pik NBA Drafta godinu dana kasnije, a jedan kao šesti pik dve godine kasnije, jedan je startni plej Hjuston Roketsa ove sezone, jedan će biti odbrambeni igrač godine u NBA ove sezone, a jedan će biti MVP NBA lige… Šta?

Da, tada zapravo niko u Srbiji nije znao ni za koga od tih klinaca.

Sada, kada se pogleda taj tim, vidi se da je sačinjen od igrača koji su trenutno zvezde NBA (mamojebeni Stef Kari i Diandre Džordan, pa i Patrik Beverli), onda igrača za koje se očekivalo da budu NBA zvezde (Markus Bizli i Džoni Flin) i igrača koji zarađuju van NBA lige i rasplinuti su širom sveta (Dion Tompson, Dontej Grin i ostali). Ej alo, imali su igrača koji će biti MVP NBA! Ili ako Kari ne bude, imali su igrača koji je zamalo bio MVP!

Ovakav tim se dosta razlikovao od onog koji su poslali na Univerzijadu koji je imao samo dvojicu danas poštenih igrača u NBA – Evana Turnera i Kvinsija Pondekstera.

A da vidimo sa čime je Srbija izašla na megdan Amerima.

Plejevi: Stefan Marković, Dušan Katnić

Bekovi i krila: Mladen Jeremić, Stefan Stojačić, Marko Čakarević, Petar Despotović, Kešelj

Visoki: Mačvan, Raduljica, Marjanović

Trener: Muta

Ovo je generacija ’88. osim Mačvana, Katnića i Stojačića koji su ’89. Glavni igrači su bili Mačvan, Marković i Jeremić. Kada danas pogledamo, ova generacija je jednako bitna za naše trenutno stanje u nacionalnom timu kao što je bila ona legendarna ’87. koja je osvojila sve titule koje je mogla (Teodosić, Tepić, Labović, Štimac, Paunić, Dragović). Bjelica je takođe ’88. godište, ali za njega se tada još nije znalo.

Ovo nije bio toliki WTF momenat tada kada se desilo jer je Srbija stvarno bila bolji tim od Amerike na toj utakmici, i niko se (s pravom) nije čudio kada je Srbija uzela tozla u Novom Sadu. WTF momenat se dešava sada, kada vidimo gde i kako igraju vedete iz našeg tima, a gde i kako neki igrači iz američkog tima. Za Amerikance smo rekli, a da vidimo naše.

Petar Despotović u Konstantinu, Stojačić ne znam da li više igra, igrao je u Vojvodini, Dušan Katnić i Marko Čakarević u Igokei, Mladen Jeremić na Kipru, posle avantura po argentinskoj ligi i naravno, stecištu ove generacije, Igokei. Marković, Mačvan, Kešelj, Raduljica i Bobi su danas dobri i u nekoj meri dokazani igrači, i bili su od koristi za seniorsku reprezentaciju Srbije.

Iako smo u prvoj fazi turnira izgubili od Amerikanaca, u finale smo ušli potpuno ravnopravno, i lagano ih sekli Markovićem kao bolhendlerom u pikenrolu, koji je onda tražio Stojačića, Katnića i Despotovića da napune koš Amerikanaca. Jeremića nisu mogli da brane, Mačvana pod košem još i manje. Evo da malo ilustrujemo:

Igrač X: 16 min, 6p, 2/8 FG, 2as, 3 TO

Igrač Y: 14 min, 5p, 2/p FG, 3sk, 2 TO

Igrač Z: 31 min, 3p, 1/5 FG, 3as, 2 TO

Igrač W: 40 min, 24p, 9/18 FG, 3 TO

Igrač X je Stef Kari, igrač Y je Markus Bizli, igrač Z je Džoni Flin, igrač W je Mladen madafakin Jeremić na utakmici finala.

Evo cele statistike.

Pobedili smo, slušali smo himnu, igrači su pevali, Tegeltija ih je snimao i upućivao im prve čestitke pitao ih za prve utiske po osvajanju tog nasjajnijeg odličja.

Kao što smo rekli, Mačvan je izdominirao prvenstvo za U19 iako je ’89, a onda otišao i odigrao (razvalio) i U18 prvenstvo zajedno sa Stojačićem i Katnićem. Kakav ćemo par bekova da imamo za budućnost, klicacli smo naivno. Finale sa Grcima je bilo opasno: Stojačić, Katnić i Mačvan su ubacili 73 od našeg 91 poena. Dugo nije bilo tako epskog okršaja dvojice dominantnih igrača u mlađim uzrastima kao to što su nam tada pokazali Mačvan i Kufos.

macvan kufos

I tako, mada su nas prošlog avgusta Ameri razvalili sa milion razlike u finalu Svetskog prvenstva za seniore, i dalje bez ikakvih problema možemo da kažemo da se zna ko je bio bolji dok njihovi igrači nisu uzeli da piju drogu. I to je bitna funkcija ovog legendarnog juniorskog prvenstva od pre 8 godina – večno opravdanje za prosečnog gledaoca Tegeltije i Anđusa.

A Petar Despotović će gledati na Sport Klubu Golden Stejt u finalu Zapada u pauzama reklama za hleb Tonus, on će gledati Stefa kako ubacuje 40 i reći: „ Nikad ja neću razumeti što su se svi ovoliko izložili na ovog malog mršavog, nama 2007. nije mogao da prdne.“


Ostali članci iz ove serije tekstova:

WTF momenti srpske košarke – Part 0 – Uvod

WTF momenti srpske košarke – Part 1 – Petar Božić: druga mladost

 WTF momenti srpske košarke – Part 3 – Košarkaški život: Vuk Radivojević

WTF momenti srpske košarke – Part 4 – Još jedno čudo u Istambulu

 

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *