Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana апр 21, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet | 2 komentara

WTF momenti srpske košarke – Part 3 – Košarkaški život: Vuk Radivojević

WTF momenti srpske košarke – Part 3 – Košarkaški život: Vuk Radivojević

Polufinalna serija plejofa je završena, na moju žalost ovako kako jeste, što znači da sa moje strane neće biti neke dublje analize. Da je Partizan kojim slučajem pobedio, ne sumnjam da biste već ovde mogli da čitate pažljivo napisan osvrt na seriju. Razumite, Akojon (ali i Dženkins i Kalinić) su sjebali svaki mogući entuzijazam da nešto suvislo napišem o tome. No, Polusvet mora nastaviti da radi, možda i najjače ikad, i to kroz našu WTF seriju koja je već započeta. Junak ovog članka je Vuk Radivojević, pa ajde da se malo podsetimo jednog od velikana srpske i evropske WTF košarke.


 

Generalno, mene kao Grobara nerviraju igrači Zvezde. Naravno, to postaje nebitno kada igraju za reprezentaciju jer tada obojica (igrač Zvezde i ja) radimo i celog sebe dajemo za istu stvar – dobru igru reprezentacije. On višemesečnim fizičko-taktičkim pripremanjem i znojenjem na košarkaškom terenu, a ja dranjem, vrištanjem i znojenjem ispred televizora. Ali, van toga, van konteksta reprezentacije, igrač Zvezde stvarno treba da bude poseban po nečemu da bih ga zgotivio. Prvi od načina da ga zgotivim, je da pređe u Partizan i krene da kida (Tomašević, Vujanić, Roberts), drugi je da bude iznimno simpatična faca (Bobi Marjanović), treći je da bude stvarno igračina, da kažeš alal ti kurac majstore (Omar Kuk ili Gurović npr.), a četvrta je da bude toliko loš da znam da nervira navijače Zvezde (Mirko Kovač ili Nenad Mišanović). I dobro, Pero Antić, ne možeš ne voleti Peru Antića, pa sve da je pozajmio 200 evra od tebe i nije ti vratio.

pero_antic_chocolate_750x480

Ali postoji jedan lik, lik koji ispunjava sve kriterijume da ga mrzim ko Nemca, ali opet lik za kog ne mogu da kažem ništa drugo do da je car – Vuk Radivojević. Vuk Radivojević je igrač koji se protivi svim kanonima i svim očekivanjima tako da će današnji WTF momenat srpske košarke biti njegova celokupna karijera. Danas ću je pročešljati služeći se sopstvenim sećanjima i manjkavim informacijama koje mi pružaju sajtovi koji se bave domaćom košarkom (pritom najviše mislim na mrtvi sajt KLS-a ili kako se već domaća lige kroz sve ove godine zvala).

Da ne bude zabune, ja o njegovoj karijeri pričam u prošlom vremenu. To možda čini da izgleda kao da je karijera završena, ali Radivojević je i dalje živ i zdrav i igra u Poljskoj za Šljonsk, ili Slask, piše se Slask. Mislim, koji je kurac sa tim poljskim jezikom? Bio je onaj fudbaler u Partizanu prezivao se Rzasa (tako se pisalo), ali se kao izgovaralo Žonsa? Ma jel me zajebavaš, kako od Rzasa postane Žonsa? Uglavnom, Radivojević još igra, mada je jasno da je daleko od ikakvog bitnog faktora u srpskoj košarci.

Da vidimo kako je tekao njegov put. Kao ne naročito talentovan klinac koji je škartiran iz Partizana, prešao je u Slogu. Tu ga je zapazio i u Evropsku Zvezdu doveo Zmago Sagadin. Sagadin je imao svoju utopističku viziju košarke, koju igraju petorica atletski moćnih i fizički spremnih košarkaša, koji igraju brzo i šutiraju dosta trojki i sve preuzimaju u odbrani. Nažalost, igrače za ovako nešto teško da je mogao da nađe i u NBA, a kamoli u Srbiji, pa su morali da posluže igrači koji su makar zadovoljavali prvi kriterijum. Zvezda se najednom napunila igračima koji mogu da trče i skaču, ali ne baš i da igraju košarku. Uvek će ostati upamćena izjava prilikom dolaska Čede Vitkovca iz Napretka da će biti dobar dodatak Zvezdi jer ima dobar odnos masti i mišića. Ta košarka je jedno vreme funkcionisala, ali ne baš zbog Zmagovog trenerskog genija, više zbog toga što su uboli Skunija Pena i Obinu Ekeziea. To je onaj tim koji je izgubio od Zadra u polufinalu Jadranske lige Miksovom trojkom. Radivojević nije znao ništa, nije umeo ni da šutira ni da dribla. Bio je Branko Lazić sa šutom Nemanje Dangubića, da pojasnim koristeći se današnjim Zvezdinim igračima.

zmago sagadin

Zvezdina serija bez titule je već tada počela da bude teret, a uprava je želela Evropsku Zvezdu što pre. Zmago je ostao bez odličnih crnaca, i bio šutnut 2004. I od tada kreće trenerska vrteška koju je Vuk izdržao tokom svojih 7 godina u Zvezdi (i jedne u FMP-u hohoho, ali ajde sada da ne ulazimo u mučna tegeltijevska razgraničavanja). Evo za koga je sve igrao tokom tih sedam godina: Zmago Sagadin, Aleksandar Trifunović, Dragan Šakota, Stevan Karadžić, Aco Petrović, opet Trifunović, Svetislav Pešić, Milivoje Lazić, Vlada Vukojičić, Dejan Radonjić – 10 komada. Jebi ga, šta god svi pričali, kontinuitet je važan i blagotvoran. Tako da razumem ljude koji danas podržavaju Radonjića, iako jasno lik ima svojih mana. Jednom je moralo negde da se preseče i da se nekome da više vremena da radi. Izgleda da je Čović to konačno uradio sa Kouč Dejom, i taj eksperiment možemo uživo da gledamo.

No da se vratimo na karijeru koja je tema ovde. Manje-više, tokom ovih desetak godina tokom kojih je sa manjim prekidima Radivojević igrao u Zvezdi, on je bio njena jedina konstanta. Vremenom se poboljšavao, mada je imao i problema sa povredama, odigrao je jednu sezonu u FMP-u (dominirao KLS-om kao da osmak igra sa petacima na fizičkom, a to dosta govori i o kvalitetu KLS-a), odigrao jednu sezonu u Fulenlabradi i jednu u Turk Telekomu. U pauzama, uvek se vraćao u Zvezdu, i nastavljao tačno tamo gde je stao ranije. Nastavljao da nervira mene, srce bi me zabolelo svaki put kada bi nam dao koš. Kako ovaj lik može da nam ubaci 20 poena, a onda da da 3 poena Širokom i da deluje kao da je to skroz okej?!

Koja stvar je ta koja daje Radivojeviću taj imidž autsajdera koji konstnatno nadilazi sva očekivanja? Ja bih rekao da je to čisto vizuelni utisak. Ja u životu nisam video igrača koji ružnije dribla loptu. On je čovek igrao dvojku, a dobar deo svoje poznije karijere i čistog pleja, ali nije naučio da je korisnije ako se spusti u košarkaški stav. Celu karijeru prevodi loptu leđa pravih kao bandera (potpuni anti-Milenko). Nikada nije naučio da šutira sa lukom, zabada sirote lopte u prednji obruč i dan-danas, ali stvar koja je održala njegovu karijeru do sada je toda njemu te vrljave lopte ulaze, i njemu loptu u tom vrljavom driblingu ne mogu da ukradu.

KOSARKA-SRBIJA-02

Zapravo je poređenje sa Milenkom Tepićem na račun držanja iz prošlog pasusa dobra analogija koja nam ukazuje kolika je uloga uma u određivanju puta u karijeri jednog košarkaša. Ovde ćemo se baviti se bavim isključivo stvarima u vezi sa košarkom, Milenkove kvalitete u odigravanju uloge dobrog čoveka neophodnog za funkcionisanje kolektiva ću ostaviti po strani. Npr. Milenko fizički ima sve što mu je potrebno za igranje pozicije 2, pa čak i 1 – visinu, duge ruke, lateralnu pokretljivost, pa čak i snaga i brzina i skočnost su na zadovoljavajućem nivou. Tehnički je bio veoma dobro obučen, tehnika vođenja, dodavanja pa i šutiranja je veoma dobra, imao je kompletan set potrepština da uspe. U karijeri je uzeo sve što je mogao u mlađim reprezentativnim takmičenjima, uzeo je dosta titula sa Partizanom, osvojio Evroligu, uzeo medalju sa Srbijom u Poljskoj 2009. Ali kada pogledamo, ono što je najupečatljivije u vezi sa njegovom karijerom je to da nikada nije postao igrač oko kojeg se nešto gradi, niti igrač koji je ijednom bio vođa svog tima. U Partizanu je bio bitan u uzimanju titula 2008. i 2009, koristan je bio i prošle godine ali tek kao peti igrač po značaju na rosteru. A najveća prepreka u konačnom uspehu i dokazivanju u karijeri je upravo bila glava, glava zbog koje je toliko puta uprskao završnice utakmica, glava zbog koje je imao višemesečne loše periode u svojoj karijeri, sve se može sažeti u jednu rečenicu – nije uspeo da nauči da pobeđuje, i njegova karijera je lošija od očekivanja.

Sa druge strane, Vuk Radivojević jeste imao manje uspešnu karijeru, i jeste osvojio manje trofeja. Ali, ako pogledamo odakle i sa čim je u svoju profesionalnu karijeru krenuo, a šta je iz nje izvukao – jasno je ko je pobednik. Radivojević je zapravo osvojio dosta trofeja i uradio dosta toga u svojoj karijeri, dosta toga bitnog. Osvojio je 3 kupa sa Zvezdom (’04, ’06, ’13.), postao šesti igrač po broju utakmica za Zvezdu, igrao za A reprezentaciju, sa Zvezdom igrao dva puta četvrtfinale Evrokupa (’06. i ’07 – ispali su od Dinama Moskve i Reala).

Mala digresija za glupo pitanje. Znate li ko je igrač Zvezde koji je oba puta bio MVP Kupa Srbije iz (2004. i 2006) kada je Zvezda osvojila kupove? Goran Madafakin Jeretin.

Ajde još jedna digresija vezana za privatni život Vuka Radivojevića. U WTF maniru u novinama se 2013. pojavila priča da je neko razbio kola Vuka Radivojevića. Ispostavilo se da je to fudbaler Crvene Zvezde Milan Jovanović. Zašto je razbio kola svog kolege iz košarkaške sekcije? Zato što se napio ko bilmez i počeo da razbija kola ispred kafane u kojoj se ulivadio, a gošća kafane je bila i Vukova žena i pukom igrom slučaja je parkirala kola baš ispred Jovanovićeve pesnaje. Ne može više WTF da bude, nikako.

fudbaler-crvene-zvezde-milan-jovanovic-saslusanje-udario-autobus-1346705668-204580

Kada smo već kod tog Jovanovića, lik je ozbiljan gospodin, kada uguglate ’milan jovanovic pijan’ izlaze tri odvojena incidenta u vezi sa njim i alkoholom. Ovo s Radivojevićevim kolima, onda to da je čuknuo nekoga na Čuburi i posle krenuo da bije pandura, i legendarni incident kada se našikao na pripremama pa su ga oterali (trebalo da je da se vrati u sobu u 11, vratio se u 5 pijan ko čep i propustio doručak i jutarnji trening).

Da se vratimo na temu. Uvek sam ga se plašio u derbijima jer sam znao će da igra bolje nego tekme protiv kojekakvih Heliosa. I igrao je. Nikad neću zaboraviti kada je nam je na ovoj tekmi stavio 37.

To je bila 2007. Vodili smo celu tekmu i bili smo bolji, ali zbog njega nikako nismo mogli da se otresemo do pred kraj. Sledeću su pobedili, nema tekme na Jutjubu, a Radivojević je opet stavio 30ak i smanjio na 2-1. Onda 2010, poveli smo sa 2-0 u finalu plejofa i on nas je stigao na 2-2 uz Stivena Markovića i Bjelicu koji je te godine prvi put ozbiljno igrao košarku.

Godine 2013. smo opet igrali finale plejofa domaće lige i Zvezda se po običaju u nekom trenutku umrtvila, niko nije mogao ništa da uradi, Radivojević je ovakvim ludilima pokušavao da ih vrati.

Ovaj klip je aploudovao Jutjub korisnik po imenu Majkl Skot? Zaista, od svih košarkaša koji su tokom svih ovih godina igrali za Zvezdu, ti se ložiš na Majkla Skota

Dosta govori o tome koliki je Radivojević bio buldog to što mu je signature move u stvari coast-to-coast.

Lik je vojnik kluba za koji igra i pre će crći nego što će te pustiti da lagano odeš sa pobedom, ma koliko jači protivnik bio i ma koliko njegovi saigrači bili mrtvi. Zato se i tokom godina nalazio na mestu vođe tima iako je po kvalitetu realno bio treći ili četvrti igrač. Ma koliko bangavo izgledao, uvek je nalazio način da te iznervira i da ti ne da da se opustiš. Delovalo je da nije moguće da da te koševe koje je davao, a davao ih je. A za to treba biti ozbiljna faca.


 

Ostali članci iz ove serije tekstova:

WTF momenti srpske košarke – Part 0 – Uvod

WTF momenti srpske košarke – Part 1 – Petar Božić: druga mladost

WTF momenti srpske košarke – Part 2 – Novi Sad 2007.

WTF momenti srpske košarke – Part 4 – Još jedno čudo u Istambulu

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

2 Komentari

    • U pravu si, to je čak i bilo u razmatranju, ali je nekako ispalo u izradi teksta. Veiki propust, doduše, je nepominjanje lakta koji je Radivojević zakucao u vuglu 150 kila teškog Kibua Stjuarta braneći nesrećnog Vladislava Dragojlovića.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *