Pages Menu
TwitterRssFacebook
Meni kategorija

Tekst napisao dana мај 12, 2015 u kategoriji Košarka, Polusvet, Sport | 0 komentara

WTF momenti srpske košarke – Part 5 – Night of the Living Gordić

WTF momenti srpske košarke – Part 5 – Night of the Living Gordić

Sezona 2012/2013. je najmlađa u istoriji Partizana. Najstariji igrači su bili Vladimir Lučić i Dragan Milosavljević koji su na početku sezone imali 23 godine. Tim je bio najmlađi ikad, ali je prštao od potencijala: dovedeni Vesterman je bio nova mlada nada francuske košarke, Bertans je najavio kakav će šuter postati, Bogdan u prošlom plejofu pokazao da će biti bitan igrač, a od Muslija i Gagića smo se i dalje nadali da će nešto biti. Doveden je i Amerikanac, Dru Gordon, pravo sa koledža, ali je i on bio dvadesetjednogodišnjak, i nije bio ništa iskusniji od ovih klinaca koje je Partizan već imao. Lučić i Milosavljević, koji su imali po 23 godine, bili su već veterani i prilično dokazani igrači od kojih se očekivalo da nose Partizan; Lučić je bio i kapiten posle dugog mandata Pere Božića.

Igrač koji je trebalo da doprinese iskustvom, kao i da uravnoteži igru celog tima, igrač koji je doveden da bude prvi plejmejker i mentor Vesermanu bio je… Tori Tomas?!

tori tomas

Mrš!

 

Tori Tomas je završio sve četiri godine na univerzitetu Holy Cross, univerzitetu koji je svog jedinog bitnog NBA igrača, Boba Kuzija, svetu podario 1950. godine. (Na Holy Cross je išao i Bil Simons, ako nekoga zanima.) Tomas je tamo bio glavni igrač tokom svih godina, i delovao je makar pristojno. I sa gorih koledža su dolazili dobri igrači. Karijera mu se završila, nije bio draftovan, i otišao je u Evropu da zarađuje za leba, kada već može. Kada već neko može pristojno da zarađuje za život igrajući košarku i putujući, zašto ne bi to uradio, kažem ja. Elem, njegova karijera po zemljama u kojima je igrao više liči na karijeru bejzbol igrača: Švedska, pa Holandija. (Drugi klub u Holandiji je takođe fantastičnog imena Matrixx Magixx.) Dalje ide Turov, pa nešto u Venecueli, pa Spartak Primorje u Rusiji. U Primorju je odigrao solidnu sezonu, i trebalo je da usledi solidan ugovor, onaj koji će mu krunisati dotadašnju karijeru.

Tada na scenu stupa Vujošević koji, videvši da je Tomas pristojan čovek (čitaj: poslušan i ne toliko naklonjen splavarskoj kulturi). Tori dolazi u Partizan kao spasilac, kao neko ko će se stvarno boriti za Partizan, nasuprot kurcobolji iskazanoj od strane Kurtisa Džerelsa i Dominika Džejmsa nešto ranije. Ali, jedini problem je bio taj što je na onim obaveznim Jutjub klipovima koji se pojave na informativnim sajtovima kada neki crnac dođe u srpski klub, Tomas izgledao užasno. Užasno je mali, ali nije brz. Šut mu nije brz, ali nije ni precizan. Svi su, još uvek se nadajući dobrom ishodu, rekli: daj da ga mi vidimo na utakmici paćemo videti.

Tori-Tomas3-620x350

I videli smo ga. Jebeno smo ga videli! Izdržao je 10 utakmica u Partizanu. U Evroligi je u 4 tekme odigrao ukupno 60 minuta i za to vreme ubacio 8 poena! Mamu li mu jebem, šutirao je 3/10 za 2 i 0/8 za 3. U Jadranskoj je bio daleko bolji, za 18 minuta po tekmi je stavljao čak 6 poena i 2 i po asistencije. A znate zašto je toliko malo i igrao? Zato što moju baku ne bi mogao da sačuva u odbrani, bednik jedan! Protiv Zvezde u derbiju je dao 0 poena, pritom uzevši 0 šuteva za 10 minuta kukavac kukavni. Bitno da se on slikao sa Andrićevim spomenikom i tvitovao kad god ode da sere. Odgovorno tvrdim, ubedljivo najgori stranac koji je igrao za Partizan ikad. Oni mrtvi Ševalije Koton i Marvin O’Konor sa početka dvehiljaditih su bili Majklovi Džordani lično za ovog lika. U Zvezdi isto nisam siguran da li je bilo goreg u poslednjih deset godina. Onaj Moris Bejli je bio skaredan, ali je makar dao onu trojku u derbiju kojom je Zvezda pobedila. Debeli Entoni Majls je verovatno više košarkaških veština zaboravio nego što je Tori Tomas ikada naučio. Neverovatno prejadan lik, neverovatno!

thumb_12045

Elem, jasno je bilo da se lik mora škartirati, i ostalo je pitanje ko će doći na njegovo mesto. Pik je pao na Nemanju Gordića. Više se ne znam da li je dobio nogu u Azovmašu ili ga je Partizan nekako ukrao (Izdaja! Izdaja!). Elem, kada sam čuo da Gordić dolazi, utisak mi je bio prilično pozitivan. Sećam ga se da je igrao za neke mlađe kategorije dok je još bila SCG, a potom da je dugo igrao za Budućnost, i to prilično solidno. Budući da nije igrao za našu reprezentaciju, nisam ga mnogo pratio kada je prešao u Lotomatiku, ali mi je ostao utisak o njemu da je jedan solidan score-first plejmejker, koji ima odlične fizičke predispozicije i dosta veština u napadu.

E pa zajebao sam se. Užasan je bio kada je došao. Istina, i dalje neuporedivo bolji od mrtvog Torija Tomasa, ali Gordić je stvarno bio dosta loš. Aj da vidimo bikinije:

Evroliga: 5 utakmica, 11 min, 3 p, 2 sk, 0.6 as, 2.2 il u proseku – jadno

Jadranska: 20 utakmica, 17.4 min, 5.5 p, 2.1 sk, 1.8 as, 1.1 il u proseku – malo manje jadno

Odmah se ispostavilo da će Gordić biti rezervni plej, ne zato što Vujošević hoće da razvija Vestermana, nego zato što je Gordić brate mnogo loš. Tačno se videlo, a boga mi se vidi i danas u Cedeviti, da Gordić igra na poziciji keca, ali nije plejmejker. On je dosta brz i jak, i često prodire ka košu, ali to ne koristi da daje upotrebljive povtatne, nego uvek pokušava da završi na obruču, a nije toliko dobar u tome. Generalno, jako me je nervirao te sezone. Zapravo, Nemanja Gordić je igrač koji ima jako jasno definisan raspon kvaliteta takmičenja u kojima može da igra. On je prosečan solidan plej u timu koji je dobar u Jadranskoj, a loš u Evroligi. I to je to, i tako je bilo u Partizanu, tako je i u Cedeviti.

nemanja gordic

Da vidimo kako je Gordić igrao u derbijima te sezone. Prvi je propustio, još smo imali Torišu, drugi je došao u Kupu, koji je, sećate se toga završen opštom tučom na tribinama i prekinut, pa nastavljen. To je teška muka, ti svi prekidi i to, ja tu prestanem da gledam i onda sutra ujutru vidim na internetu šta se dešavalo, ipak imam dovoljno samopoštovanja još uvek. Tako da se ne sećam kako je Gordić igrao, a zahvaljujući KLS sajtu, vrednom svakog prezira, ne mogu sada to ni da saznam. Cela ta pizdarija oko prekidanja tekme je možda i vreme najveće imbecilnosti Čovića i Vujoševića, tako da sve to zajedno predstavlja jedan mučan period.

Još jedna stvar koja je obeležila taj turnir je Blic koji je uzeo i potpuno izmislio intervju u kojem brat Radivoja Koraća, Đorđe Korać, kaže kako on i cela porodica žele da se Kup posle svih tih sranja ne zove po Radivoju Koraću.  Posle toga se Koraćev brat javi i kaže kako nije reč toga rekao. Evo ovde njegovo saopštenje, urnebesno je. Kakav toalet papir je taj Blic, to su neverovatne situacije.

Sledeći derbi je bio u Jadranskoj, tu je ubacio 6 poena za 16 minuta, klasičan rezervni plej, i to ne naročito dobar. Onda je usledio još jedan u Super ligi, naravno, dve godine posle statistika odatle je zapečaćena i obavijena velom misterije, da slučajno neko poput mene ne bi mogao da vidi koliko je Nemanja Gordić imao jebenih asistencija, opšta konspiracija.

Zašto bi nas uopšte zanimalo kako je on igrao protiv Zvezde? Zato što je i tema ovog teksta jedan potpuno neočekivani preobražaj koji se dogodio u derbiju druge runde Košarkaške Super lige Srbije 2013. godine. Preobražaj iz jednog običnog Gordića u Krisa Pola u attack mode-u.  Da vidimo kako se teren pripremio za ovu eksploziju.

Sve je počelo klasično, Partizan je nešto sitno vodio u prvom poluvremenu, čak je tu prednost malo i povećao buzzer-beater ulazom Gordića u poslednjoj sekundi poluvremena. Treba napomenuti da Lovernj sve vreme igra sjajnu tekmu (7/7 iz igre), ali da će utakmicu de facto dobiti Nemanja Krispolović.

Početkom četvrte Vesterman ispada sa 5 ličnih, a uskoro potom kreće i šorka u posle koje ispada i Bertans. Ja se hvatam za glavu i čupam kose (one malobrojne, još ostale), a Gordić stupa na parket Pionira. I tada, Christmas Miracle sa nekoliko meseci zakašnjenja! Nemanja Gordić preuzima to sranje.

Da analiziramo tri osnovna faktora koja su doprinela ovoj krispolštini:

1) Gordić je stvarno solidan u sleš igri, i dovoljno snažan da može da završi na obruču,

2) Prejadna odbrana debelog Eltona Brauna i ne naročito zainteresovanog Raška,

3) Volja nadiskustvenih sila, tj. užasno ga je kenjalo.

Što se ovog prvog tiče, moramo malo ljubavi dati i Nemanjinim košarkaškim kvalitetima. Brze su mu promene pravca, i budući da je krupan i snažan za poziciju, nezgodan je kada rešava u reketu. Nije neki šuter, ali nije ni Stefan Marković (Jović?).

Odbrana Zvezde je bila dosta šuplja i nije mu odmogla u ovom podvigu. Sve akcije iz kojih je poentirao (ne uključujući kontru na kraju) su bile iz pika. Dakle recept je jednom dobro prošao i Vujošević je po svom običaju nastavio da ga forsira dok ne presuši. I nije presušio. Zaletao se odbrambeno užasnim Zvezdinim centrima na glavu, a nije dobra bila ni odbrana na lopti, Radivojević ga je sve vreme čuvao kao jedini iole pristojan stoper. Možda su mogli neki minut da daju Laziću, mada je moguće da je meni u glavi svež ovaj trenutni Lazić, a onaj od pre dve godine nije igrao tako dobro. Radivojević je na Zvezdinu žalost uspeo svaki put da se zakuca u Muslijevu telesinu i lagano završi preko visokog u piku.

teeebra

I kenjalo ga je brate, nije da nije. Skok-šut iz naskoka dok fejduje u stranu preko ruke, step-bek trojka posle pika i leaning šut takođe iz naskoka nisu baš izgrađene i izgledne pozicije. A srećom se može i nazvati situacija u kojoj se lopta dokotrljala do njega i otvorila kontru kojom se završava ovaj epski highlight reel.

Jednostavno, to se ne viđa toliko često van NBA, a naročito ne u ABA ligi, da jedan igrač, a naročito ponajgori na terenu, uzme i svojeručno reši derbi kao da je Ajzea Tomas (onaj stari, mada rešava i ovaj novi majke mu ga). Sve u svemu, ova utakmica se zaista dogodila, i ostavila nam u amanet da je se sećamo sa wtf osećanjima i blagim odmahivanjem glave u neverici.


Ostali članci iz ove serije tekstova:

WTF momenti srpske košarke – Part 0 – Uvod

WTF momenti srpske košarke – Part 1 – Petar Božić: druga mladost

WTF momenti srpske košarke – Part 2 – Novi Sad 2007.

WTF momenti srpske košarke – Part 3 – Košarkaški život: Vuk Radivojević

WTF momenti srpske košarke – Part 4 – Još jedno čudo u Istambulu

 

Podelite sa prijateljima...Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0
Nikola Novakovic

Autor: 

    Društvene mreže:
  • facebook
  • googleplus

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *